Paradoks ili stvarnost srednjih škola: Deca beže od zanata iako donose veliki novac, interesovanje ove godine još manje

Konačni rezultati raspodele učenika po srednjim školama i obrazovnim profilima objavljeni su prošle nedelje, a upis je završen 2. jula. Ono što je ove godine primetno je nastavak trenda nedovoljnog interesovanja za neke od zanatskih profila. Pre dve godine, pri upisu 2024. delovalo je da vlada veće interesovanje za zanate.

Tada je iznenađenje bio i podatak da je blizu trećine mesta za IT smer, odnosno tzv. odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, posle prvog upisnog kruga ostala prazna. Slična situacija je i ovaj put.

Priče o tome koliko određeni keramičar, vodoinstalater ili drugi majstor zarađuje, odavno su postale svakodnevica. Zašto se ipak malo dece interesuje za zanate?

Nisu svi zanati podbacili, ali…

Nisu svi zanati podbacili. Neki poput kozmetičara, frizera, ali i kuvara popunjeni su u većini škola.

S druge strane, ove godine u zanatskim školama nema dovoljno prijavljenih zavarivača. Upadljivo je i manje interesovanje za škole tekstila i kože. Negde nedostaje i interesenata da se školuju za pekare.

Slobodnih mesta ostalo je za električare elektronike, tehničare za kompujtersko upravljanje CNC mašinama, tehničare informatičke tehnologije.

Manjka i prijavljenih budućih mehaničara motornih vozila, zatim za bravare zavarivače, tehničare grejanja i klimatizacije, tehničare za obradu namštaja. Takođe i tehničare za industrijsku robotiku.

Osim što je dosta mašinskih smerova ostalo prazno, slično je i sa smerovima u građevinskim i geodetskim školama, pre svega trogodišnjim.

Više sreće u drugom krugu, ne i u budućnosti

Direktori srednjih stručnih škola nadaju se većem broju prijava u drugom upisnom krugu.

Ukazuju da ovakvi trendovi gde je u nekim od škola veoma teško formirati odeljenje pokazuju promene u izboru budućih zanimanja mladih.

Takođe predstavljaju važnu temu za analizu obrazovnog sistema i potreba privrede u Srbiji, napominju. Prvenstveno oko toga da li su neka zanimanja mladima dobro predstavljena i imaju li perspektivu i sigurno zaposlenje nakon škole. To je ono što je važno za njih, kažu sagovornici Forbes Srbija.

Ono na šta upozoravaju je da ćemo, ako se ovakvi trendovi nastave, sasvim ostati bez nekih zanatlija u budućnosti.

Šta ćemo bez obućara?

Kako kaže direktorka Tehničke škole za dizajn kože u Beogradu Božana Vuković, iz godine u godinu nisu zadovoljni upisom, odnosno brojem upisanih učenika.

„Sa druge strane ovi profili potrebni su privredi. Neshvatljivo nam je da već godinama ne možemo da dobijemo barem jedno odeljenje više“, kaže sagovornica.

Ističe da ih krajem svake godine zovu privrednici da pitaju imaju li obućara i galanterista kože, a nisu u situaciji da ih preporuče u dovoljnom broju.

Prošle školske godine nijednog obućara nismo upisali, dodaje Božana Vuković.

„Bilo ih je prijavljeno dvoje ili troje koji su raspoređeni na druge obrazovne profile jer ih nije bilo dovoljno za odeljenje“, kaže ona. „Pre dve godine upisali smo jedno kombinovano odeljenje obućar i galanterista kože“.

Ove godine za ta dva smera imaju po desetak upisanih učenika.

„Sačekaćemo i drugi krug da prođe i nadamo se da će nam se još kandidata javiti“, dodaje ona.

Kaže da je prošle godine bilo veće interesovanje za upis galanterista kože nego ove i priseća se da, kada je imenovana za direktora, bilo sedam odeljenja. Sada ih je najviše dva-tri, računajući i ostale četvorogodišnje profile u oblasti kožarstva.

Zašto nema zainteresovanih?

„Nema interovanja za ovake profile, a apsurd je da nije reč o nečemu apstraktnom već svi nosimo materijale poput torbi, kaiševa, obuće. I sada nemamo stručnjake za to. Posebno je važno to što oni mogu da imaju nakon škole i svoje radnje, ne samo obućarske, gde će moći da žive od svog rada, već i da kao galanteristi osmišljavaju, skiciraju i prave sopstvene modele iz galanterije“, dodaje.

Kaže da su i neki bivši učenici otvorili upravo takve studije i da je to dobar primer na koji se mogu ugledati.

Vuković dodaje da se ne može tvrditi na osnovu njihovog iskustva da za zanate uopšte nema interesovanja. Za neke ih ipak ima kao što su smerovi za kuvare, frizere, kozmetičare…

Prema njenim rečima, može se sasvim sigurno očekivati da će iz godine u godinu biti sve manje obućara. Već sada je trend da je obućarskih radnji manje. Iskusne zanatlije stare, a nema mlađih koji bi ih zamenili i učili posao.

Ovakvoj slici doprinosi i to što su nekada zbog većih fabrika obuće, koje su postojale, bile i veće potrebe za njima.

„Sada ima manjih fabrika koje zapošljavaju do 50-ak radnika i imaju problem sa kadrom“, kaže direktorka ove škole Božana Vuković.

Neće ni u mesare

U Poljoprivrednoj školi u Vršcu ostalo je dosta slobodnih mesta za mesare, ali i poljoprivrivredne tehničare.

„Mesar je danas veoma dobro plaćeno zanimanje. Traže ga veliki marketi. Tu rade, u 90 odsto slučajeva, nekvalifikovani radnici, što mnogi ne znaju“, kaže direktor ove škole Srđan Kliska.

Za poljoprivrednog tehničara imali su u poslednje dve godine 27 kandidata. „Tačnije, svake godine unazad više od 20, a ove godine svega 15“, dodaje.

Na pitanje šta misli zašto je ovo zanimanje zanemareno i nije atraktivno dovoljno, kaže da razlog vidi u tome što ne postoji jasno opredeljenje da li uopšte u Srbiji potrebno obrazovanje u oblasti poljoprivrede.

„Da li su potrebni stručnjaci iz oblasti poljoprivrede?“

Kaže da je razlog manjeg interesovanja za upis u ove škole složeniji nego što se naizgled čini.

„Recimo, imate subvencije koje resorno ministarstvo dodeljuje nevezano za to da li neko ima obrazovanje ili ne. Isti je odnos prema nekom ko je završio Poljoprivredni fakultet ili srednju poljoprivrednu školu i nekom ko je nema, a hoće da se bavi ovom granom. Smatram da se mora dati malo više onima koji su završili stručne škole“, dodaje.

Ključno je, kako kaže, da se resorno ministarstvo izjasni treba li nam obrazovanje iz poljoprivrede danas. Ili može svako da se bavi tom delatnošću.

„Danas imamo situaciju da deca iz viđenijih poljoprivrednih kuća u Vojvodini završavaju gimnazije ili druge srednje škole, a ne poljoprivredu“, napominje.

Slabo interesovanje za poljoprivredne škole

Kaže da je ova škola u Vršću ove godine „podbacila sa brojem upisanih đaka“.

Ipak, nešto veće interesovanje za ove profile je bilo u Zrenjaninu ili Futogu. Poljoprivredne škole najmanje upisuju deca u gradovima u centralnoj Srbiji.

Kliska ukazuje na još jedan važan razlog ovakve situacije. Navodi da su se ranije poljoprivredni tehničari zapošljavali u velikim kombinatima te je njihovo školovanje imalo svrhu.

„Mi takve kombinate sada nemamo, imamo veleposednike koji nemaju završenu ni osnovnu školu. Imaju hektare zemlje i nemaju obavezu da prime i zapošljavaju na gazdinstvu stručnjake jer se poljoprivredom može baviti svako“, kaže Kliska.

Manje interesovanje i za trogodišnje profile u građevinskim školama

I za trogodišnje građevinske škole manje je interesovanje ove godine. To potvrđuje Snežana Pandurović Aleksić. Ona je direktorka Geodetske tehničke škole i predsednica Udruženja geodetskih i građevinskih škola Srbije.

Nešto je bilo bolje interesovanje za četvorogodišnje smerove – arhitektonskog tehničara, građevinskog tehničara, geodetskog tehničara, građevinskog tehničara za hidrogradnju. Od ukupno planiranih 1.580 mesta u ovim školama u Srbiji, nije se upisalo 113 učenika (za četvorogodišnje profile). Očekujemo da ih bude i da će se javiti u drugom upisnom krugu, dodaje.

Znatno manje je interesovanje za trogodišnje profile kao što su dekorateri zidnih površina, monteri suve gradnje, rukovaoci građevinskom mehanizacijom. Tu je ostalo puno upražnjenih mesta.

Takođe manje interesantan profil je i operater osnovnih građevinskih radova. Tu je 70 mesta ostalo upražnjeno. Upisano je samo jedno odeljenje.

Za profile geodezije i građevinarstvo, kako kaže, nije loše interesovanje u odnosu na prethodne godine.

Ukazuje i na jedan upadljiv trend, a to je da su ta nepopunjena mesta ostala većinom u unutrašnjosti Srbije, a ne u Beogradu. Na pitanje kako vidi takvu situaciju, kaže da je važno da država i obrazovanje promovišu i predstave sva potrebna zanimanja na tržištu rada.

„Zanat u rukama je danas plaćeniji nego ranije. Ne samo u Srbiji već i šire. Ako se promoviše da je takav profil potreban i da će njemu biti obezbeđeno radno mesto po završetku škole i da će imati gde da radi onda će ih takvi smerovi i privlačiti“, dodaje.

Spisak deficitarnih zanimanja