Ko je Ljubomir Bajić, general kome Zagreb u odsustvu sudi za granatiranje Banskih dvora i pokušaj atentata na Tuđmana, Mesića i Markovića?

U optužnici stoji su 7. oktobra 1991. godine, oko 15 časova, avioni JNA raketirali Banske dvore u pokušaju atentata na prvog hrvatskog predsednika Franju Tuđmana, tadašnjeg predsednika Predsedništva SFRJ, Stjepana Mesića i predsednika Saveznog izvršnog veća (SIV), Antu Markovića.

Tuđman, Mesić i Marković nisu povređeni, ali je jedna osoba poginula, a nekoliko građana je ranjeno. Prema optužnici, Bajić je izdao naređenje za raketiranje Banskih dvora nakon što je dobio dojavu od Čedomira Kneževića, tadašnjeg kapetana prve klase, koji je bio oficir u 2. odredu kontraobaveštajne grupe RZ i PVO, o sastanku između Tuđmana, Markovića i Mesića.

Prosledio ga je, navodi se dalje u optužnici, a prenosi Index, pukovniku Slobodanu Jeremiću, koji je u to vreme bio načelnik odeljenja u Komandi Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane JNA, i Đuri Miličeviću, načelniku štaba 105. lovačko-bombarderskog avijacijskog puka iz Zemunika, koji je bio stacioniran u Udbini.

Hrvatsko tužilaštvo tvrdi da su, na osnovu Bajićevih naređenja, pilot Ratko Dopuđa, kapetan prve klase, komandant eskadrile u 105. puku, i Davor Lukić, pilot u 105. puku, leteli iz Udbine za Zagreb.

Inače, istraga je pokrenuta tek u decembru 2017. godine, punih 26 godina nakon napada, dok je optužnica podignuta u decembru 2020. Potvrđena je dve godine kasnije, u decembru 2022, ali suđenja još uvek nije bilo.

General Bajić je, podseća Politika, još u fazi odlučivanja o potvrđivanju optužnice dostavio sudu opširnu pisanu odbranu sa dokumentacijo, fotografijama i drugim materijalom, u kojoj je, kako tvrdi, osporio činjenične i pravde osnove optužnice i događaje iz oktobra 1991. stavio u širi kontekst tadašnjih oružanih sukoba.

On je istakao da su po naređenju Tuđmana, jedinice JNA bile izložene sistematskim napadima, te da je do početka oktobra 1991. ubijeno 178 pripadnika JNA.

Bajić, između ostalog, smatra da su tadašnji događaji predstavljali oružanu pobunu protiv ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta SFRJ, zbog čega je, prema njegovom mišljenju, država imala pravo da preduzima mere samodbrane u skladu sa međunarodnim pravom.

„Kao rezultat svega ovoga, Franjo Tuđman i objekti koje je koristio za vođstvo predstavljali su legitiman vojni cilj u smislu Ženevskih konvencija i Dopunskih sporazuma, odnosno isključena je nezakonitost njegovog ubistva. Zato ono što je navedeno u optužnici nije krivično delo. Banski dvori su bili legitiman vojni objekat jer neutralizacija lica koje komanduje oružanim formacijama druge strane u oružanom sukobu predstavlja opravdanu vojnu potrebu, a ubistva u oružanoj borbi se ne smatraju zločinom”, naveo je Bajić.

Ljubomir Bajić je rođen 1939. godine. Kako je ispričao u intervjuu za Russia Beyond 2019. godine, njegov otac je bio narednik u Vojsci Kraljevine Jugoslavije. U Aprilskom ratu je zarobljen kod Varaždina, odakle je uspeo da pobegne i priključi se partizanima. Poginuo je na Sremskom frontu.

“Po naredbi svog stožernika Viktora Gutića, ustaše su urbane Srbe sa decom iz Bosanske Krajine uputili u sabirni logor Caprag, predgrađe Siska. Tu sam se obreo i ja, zajedno sa majkom i sestrom. Imao godinu i 10 meseci, dok su sestri bila svega tri meseca”, navodi Bajić.

Kaže da je Srbima u ovom logoru bilo ponuđeno da pređu u katoličanstvo, što je njegova majka odbila, pa su ih odredili u transport za Jasenovac. Međutim, navodi, u poslednjem momentu železnička kompozicija umesto u Jasenovac, biva preusmerena za Zemun, gde dalju brigu o nama izbeglicama preuzima vlada generala Nedića, da bi ih potom Komesarijat za izbeglice uputio nas u Svilajnac.

Nagrađen je medaljom Pokriškina 2019. na 45. godišnjicu podviga, kada je uprkos instrukcijama komandnog centra odbio da napusti avion MiG 21.

Naime, prilikom izvođenja pukovske vežbe svaka eskadrila trebalo da je poseti drugi ratni aerodrom. Uveren da je mehaničar proverio sve pre poletanja, seo je u avion, i shvatio da je blokiran rad motora.

“Iz komandnog tornja rečeno mi je da idem iznad nenaseljenog mesta i kada motor stane da se katapultiram. Setio sam se da su neki ruski piloti leteli migom sa ugašenim motorom. I onda sam rekao ako mogu braća Rusi, mogu i ja. Pri sletanju kada sam se već oprostio od životom, rekao sam “Živela Rusija, živela Jugoslavija!”. Mislio sam da ću poginuti. Kada se avion zaglavio u brazde kukuruza, okrenut naopačke, uspeo sam da izađem, i poljubim avion”, ispričao je Bajić.

Generalski čin dobio je u ratu. Smatra da su plan o razbijanju Jugoslavije pravile Nemačka, Austrija i Vatikan, a kasnije podrška stiže i od SAD.

Bajić se spominje i u slučaju pogibije petorice pripadnika Posmatračke misije Evropske zajednice među kojima su bili četiri Italijana i Francuz. Oni su stradali 7. januara 1992. kada je njihov helikopter, koji se vraćao iz Mađarske u Hrvatsku, oborio MiG-21 tadašnje JNA, kojim je upravljao major Emir Šišić. Presudom Županijskog suda u Varaždinu od 30. septembra 1992. godine Šišić, kao i Dobrivoj Opačić, osuđeni su u odstustvu na po 20 godina zatvora.

Po međunarodnoj potjernici raspisanoj od Biroa Interpola Zagreb, Šišić je 9. maja 2001. uhapšen u Mađarskoj. Šišić je u Italiji bio najprije osuđen na doživotnu robiju, a nakon što je ta presuda ukinuta od strane Vrhovnog suda te države, na ponovljenom suđenju je osuđen na 15 godina zatvora. Nakon što je nadležni sud u Srbiji donio odluku o priznanju presude italijanskog suda, Šišić je u novembru 2006. godine iz Italije transferisan u Srbiju, čiji je bio državljanin. Kaznu je izdržavao u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, odakle je 9. maja 2008. pušten na uslovni otpust, piše Veritas.

Italijanski sudovi su, pored Šišića, kojem je suđeno u prisustvu, u odsustvu po komandnoj odgovornosti sudili i još četvorici oficira JNA: Dobrivoju Opačiću. LJubomiru Bajiću, Božidaru Martinoviću i Blagoju Adžiću. Presudom Apelacionog suda u Rimu iz 2013. general Ljubomir Bajić, tada komadant 5. korpusa vazduhoplovstva, i potpukovnik Dobrivoje Opačić proglašeni su u odstustvu krivima i osuđeni svaki na kaznu zatvora od po 28 godina. Italija je tražila odštetu od 950.000 evra.

General Bajić se našao na listi hiljadu ljudi iz javnog života koji podrćavaju Srpsku naprednu stranku.