Novi Indeks učinka u zaštiti životne sredine Srbija stavlja na 69. mesto u svetu, a u Evropi među najlošije ocenjene države po pitanju očuvanja biodiverziteta, zagađenja vazduha i betonizacije. Kada se prisetimo pojedinačnih slučajeva ugrožavanja prirodnih dobara u Srbiji, rezultati nas teško mogu začuditi.
Univerziteti Jejl i Kolumbija objavili su nedavno rezultate Indeksa učinka u zaštiti životne sredine (Environmental Performance Index, EPI) za čak 177 zemalja sveta, među kojima je i Srbija, prenosi portal Klima 101.
Indeks se objavljuje svake druge godine i baziran je na 47 indikatora koji uključuju ublažavanje klimatskih promena, kvalitet vazduha, upravljanje otpadom i biodiverzitet. U zaštiti prirode, Srbija je među najlošije kotiranim zemljama u celoj Evropi, dok je u svetu na 69. mestu.
Sa druge strane, Srbija se nalazi na prvom mestu po smanjenju emisije azotnih oksida u periodu od deset godina, gde se ekonomski rast svesno isključuje iz računice kako bi se izmerio stvarni uspeh državnih mera. Srbija je ovde ostvarila maksimalnih 100 poena, kao i Finska, Slovenija i Švajcarska.
U Evropi najbolja Estonija, najlošija Moldavija
Svaka zemlja dobija ocenu održivosti u rasponu od nula do 100. Najbolji sveukupni plasman ove godine ostvarila je Estonija, sa ocenom 74,79/100, praćena Luksemburgom (74,24) i Ujedinjenim Kraljevstvom (71,51), piše Klima 101. Indeks Srbije je 44,94 i time zauzima 69. mesto na svetskoj listi.
Jedine dve evropske zemlje koje su ostvarile lošiji plasman od Srbije su Bosna i Hercegovina, na 76. mestu, i Moldavija kao 109. na listi. Kako portal Klima 101 piše, ako bismo u računicu uvrstili i transkontinentalne države koje se svojim manjim delom nalaze na teritoriji Evrope, iza Srbije se nalaze i Rusija na 89. mestu, kao i Turska koja zauzima 125. poziciju.