Hipertenzija više nije bolest koja prati ljude „posle pedesete“. Kardiolozi upozoravaju da se sve više susreću sa time da im u ordinaciju dolaze pacijenti u tridesetim i četrdesetim godinama, pa čak i ranije.
Kako kažu, razlog nije samo genetika već način života koji je postao gotovo „idealan teren“ za visok pritisak.
Mnogo sedenja, hronični stres, manjak sna, gojaznost, brza hrana, previše soli, energetska pića, alkohol, pušenje, prekovremeni rad…
Osim toga, veliki broj ljudi ne zna da ima hipertenziju, ili ne uzima terapiju redovno ili se ne pridržava nefarmakoloških mera.
Tokom hroničnog stresa organizam pojačano luči hormone poput adrenalina i noradrenalina, takozvane kateholamine. Njihov efekat je ubrzan rad srca, sužavanje krvnih sudova i porast krvnog pritiska.
Stres i hipertenzija
„U laboratoriji čak možemo da merimo njihove nivoe u određenim stanjima. To potvrđuje da stres nije apstraktan pojam, već biološki proces sa vrlo konkretnim posledicama po kardiovaskularni sistem. Problem nastaje kada telo mesecima ostaje u režimu „stalne uzbune“, bez dovoljno vremena za oporavak“, kaže Larisa Stojanović, specijalista interne medicine, supspecijalista kardiologije, za Forbes Srbija.
Ako takvo stanje traje godinama, povišen pritisak postaje nova normalnost za organizam.
U početku srce se prilagođava povišenom krvnom pritisku. Dolazi do zadebljanja srčanog mišića, tzv. hipertrofije leve komore, smanjuje se njena elastičnost. Tada dodatno raste dijastolni odnosno donji krvni pritisak. Javlja se zamaranje, gušenje, preskakanje, a ukoliko duže traje, može nastati i srčana slabost.
Ne šteti samo srcu
Doktorka upozorava da hipertenzija ne oštećuje samo srce.
Ona oštećuje krvne sudove mozga, bubrega, očnog dna i perifernih arterija. Zato je povezana sa moždanim udarom, infarktom, bubrežnom slabošću, poremećajem vida i demencijom vaskularnog tipa.
Kada je vreme za terapiju i posetu lekaru?
Terapija se preporučuje kada su vrednosti pritiska trajno povišene, a ne na osnovu jednog merenja. Savremene smernice naglašavaju procenu ukupnog kardiovaskularnog rizika, ne samo broj na aparatu.
Kod nekih pacijenata prvo se daje prostor promeni životnog stila. Kod viših vrednosti pritiska ili prisustva dijabetesa, bubrežne bolesti, oštećenja srca ili visokog rizika terapija se uvodi ranije, dodaje doktorka.
Kako se leči hipertenzija
Hipertenzija je hronično stanje koje se dugoročno leči. Ipak, postoje situacije kada se terapija može smanjiti, pa čak i isključiti.
Na primer, ako pacijent značajno smrša, uvede redovno kretanje, smanji unos soli, reguliše san, smanji alkohol ili ukloni neki drugi sekundarni uzrok hipertenzije.
Takođe, leti se kod nekih pacijenata doze moraju prilagoditi zbog nižeg pritiska, dehidratacije ili vrtoglavica.
Zbog toplote krvni sudovi se šire što vodi snižavanju krvnog pritiska. Za održavanje krvnog pritiska u granicama normale potrebne su manje doze lekova. Ipak, svaka odluka o smanjenju ili ukidanju terapije treba da bude u dogovoru sa lekarom i uz dalje redovno praćenje krvnog pritiska.
Kako klimatske promene i visoke temperature utiču na srčane bolesnike? Tegobe su inače najizraženije tokom naglih promena vremena, prvih dana toplotnog talasa, pri velikoj vlažnosti vazduha, tokom noći kada nema rashlađivanja, kao i ujutro kod pacijenata koji već imaju izražen jutarnji skok pritiska.
Šta od analiza raditi kada se javi visok pritisak
Doktorka ukazuje da kod osobe koja počinje da ima problem sa pritiskom ne treba samo „dati lek“. Treba razumeti zašto se pritisak javio i da li je već ostavio posledice.
Osnovna dijagnostika uključuje: ambulatorno merenje pritiska, kućni dnevnik pritiska ili 24h ambulantni monitoring, EKG, ultrazvuk srca, dopler karotida, pregled očnog dna, ultrazvuk abdomena, osnovne laboratorije, glikemiju, HbA1c, lipidni status, kreatinin i procenu bubrežne funkcije, elektrolite, hormone štitaste žlezde, urin i albumin/kreatinin odnos u urinu.
Važno je proveriti i telesnu težinu, obim struka, navike, san, hrkanje i moguću apneju u snu.
„Moj lični pristup je da svakom pacijentu sa hipertenzijom uradim i test opterećenja na ergometrijskoj traci i biciklu, ali tek kada kažemo da je krvni pritisak dobro regulisan, bilo lekovima ili promenom životnog stila“, dodaje doktorka.
Za pacijente sa hipertenzijom koji žele da se bave takmičarskim ili ekipnim sportom preporučuje ergospirometriju, gde se mere plućni i srčani kapaciteti istovremeno.
Najčešće se u terapiji koriste ACE inhibitori, blokatori angiotenzinskih receptora, blokatore kalcijumskih kanala, diuretike, beta-blokatore, kao i kombinovane tablete koje u jednoj tableti sadrže dva ili tri leka.
To pacijentima pojednostavljuje lečenje. Što je terapija jednostavnija, veća je šansa da će je zaista uzimati, kaže Stojanović.
Mladi sve češći pacijenti
Dr Dalibor Dragišić, specijalista interne medicine, supspecijalista kardiologije i interventni kardiolog, kaže da nije neuobičajeno da u svakodnevnoj kliničkoj praksi sretne pacijente u trećoj ili četvrtoj deceniji života sa hipertenzijom. Ponekad već i sa znacima oštećenja ciljnih organa poput hipertrofije leve komore ili početnih promena na krvnim sudovima.
„Danas nam je zdravstvena zaštita dostupnija pa se krvni pritisak češće meri, postoje automatski aparati za merenje pritiska, a i tzv. “holteri” krvnog pritiska nisu više retkost. Zbog toga danas imamo češće i ranije prepoznavanje hipertenzije. Sa druge strane, savremeni način života značajno doprinosi ranijem nastanku bolesti“, kaže.
Zbog svega toga hipertenzija se sve češće javlja u periodu života u kojem ljudi grade karijeru i porodicu, umesto da bude isključivo bolest starijeg životnog doba.
„Tihi ubica“
Arterijska hipertenzija veoma često dugi niz godina ne daje nikakve simptome ili su oni nespecifični, upozorava doktor.
„Zbog ove osobine hipertenziju nazivamo “tihim ubicom” jer godinama oštećuje organizam, a da toga nismo ni svesni. Mnogi pacijenti se osećaju potpuno zdravo, dok se ne desi neka od ozbiljnih komplikacija bolesti“, dodaje.
Kod dugotrajno povišenog krvnog pritiska srčani mišić mora pod povećanim opterećenjem da pumpa krv u cirkulaciju. Kao odgovor na to opterećenje dolazi do zadebljanja zidova leve komore srca, stanja poznatog kao hipertrofija leve komore. Vremenom srce postaje manje elastično i teže se puni krvlju, a na kraju može doći do razvoja srčane slabosti.
Naročito su zahvaćene arterije nogu, što može dovesti do ozbiljnih poremećaja cirkulacije i značajnog smanjenja kvaliteta života. Kao posledica oštećenja arterija mogu nastati problemi sa vidom, kognitivna oštećenja i povećan rizik od demencije u starijem životnom dobu.
Kada se počinje sa terapijom?
Kod osoba, kod kojih su vrednosti krvnog pritiska trajno 140/90 mmHg ili više, preporučuje se započinjanje antihipertenzivne terapije. Inače, krvni pritisak se sastoji iz dve komponente. To su sistolni (gornji) i dijastolni (donji) pritisak.
Obe komponente su važne i krvni pritisak se leči bilo da su obe istovremeno povišene, što je najčešći slučaj ili samo jedna od njih, dodaje.
Za pravilnu dijagnozu arterijske hipertenzije nije dovoljno izmeriti krvni pritisak samo jednom, već je potrebno više merenja u nekoliko dana. Još bolje je da, ukoliko postoji mogućnost, pacijent nosi aparat za 24-časovno merenje krvnog pritiska.
Kod svih pacijenata u lečenju hipertenzije se insistira i na promenama u načinu života u smislu redukcije telesne težine, povećanja fizičke aktivnosti, redukcije stresa, prestanka pušenja i insistiranju na kvalitetnom snu, što se ubraja u tzv. nefarmakološke mere, kaže dr Dragišić.
U mnogim slučajevima tek kombinacija zdravih životnih navika i savremene terapije omogućava uspešnu kontrolu krvnog pritiska i značajno smanjenje rizika od infarkta, moždanog udara ili srčane slabosti.
I pored velikog napretka medicine, kod najvećeg broja pacijenata ne postoji jedan jasno definisan uzrok hipertenzije.
Koje su posledice ako se ne leči
Reč je o bolesti na čiji nastanak utiče složena interakcija genetskih faktora, životnih navika i procesa starenja organizma.
Poznato je da nelečena hipertenzija značajno povećava rizik od prevremene smrti i može skratiti očekivani životni vek za više godina.
Veliki broj pacijenata samoincijativno prekida sa terapijom kada se krvni pritisak normalizuje. Veoma često kod ovih pacijenata sledeći susret sa zdravstvenim sistemom je posle nekoliko godina, ali sad u dramatičnim okolnostima i to pod kliničkom slikom infarkta ili moždanog udara, kaže.
Cilj lečenja hipertenzije nije da pacijent što duže uzima lekove, već da što duže živi bez komplikacija bolesti. Zato je najvažnije održati krvni pritisak pod kontrolom, bilo uz terapiju, promenu životnih navika ili kombinaciju oba pristupa, dodaje.
Šta je sekundarna hipertenzija?
Kod osobe kod koje je prvi put registrovan povišen krvni pritisak cilj lekara je da potvrdi dijagnozu hipertenzije, izračuna kardiovaskularni rizik i utvrdi da li postoji oštećenje takozvanih ciljnih organa (srce, krvni sudovi, bubrezi, mozak oči).
Takođe, naročito ako se radi o mlađem pacijentu potrebno je isključiti sekundarnu hipertenziju. To je stanje kada je povišen krvni pritisak posledica oboljenja nekog drugog organa i u ovom slučaju bi lečenje primarnog oboljenja dovelo do normalizacije krvnog pritiska.
Najčešće se radi o nekim endokrinološkim bolestima (štitasta žlezda, nadbubrežna žlezda), kao i kod poremećaja u funkciji bubrega ili njihovog snabdevanja krvlju.
Zašto se javlja visok pritisak
Ove specifične situacije su odgovorne za oko pet procenata svih slučajeva arterijske hipertenzije, pojašnjava.
Sa druge strane, u oko 95 procenata slučajeva radi se o primarnoj hipertenziji čiji uzrok nije u potpunosti jasan ili je posledica više udruženih faktora kao što su gojaznost, hronični stres, genetska predispozicija, nedostatak fizičke aktivnosti i drugi faktori savremenog načina života.
Kod novootkrivene hipertenzije nije dovoljno samo propisati lek, već utvrditi zbog čega se javila i kakve je posledice već ostavila na organizam, a onda pravovremenom reakcijom sprečiti komplikacije.
Najveću pažnju poslednjih godina privlače intervencione procedure poput renalne denervacije, namenjene pre svega pacijentima sa rezistentnom hipertenzijom. Njima se smanjuje aktivnost simpatičkog nervnog sistema u bubrežnim arterijama, dodaje.
Ipak, uprkos tehnološkom napretku hipertenzija i dalje predstavlja jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova. Razlog nije nedostatak terapijskih mogućnosti, već činjenica da veliki broj ljudi ne zna da ima hipertenziju, ne uzima terapiju redovno ili se ne pridržava nefarmakoloških mera, upozorava sagovornik.
Nijedan novi lek ne može u potpunosti nadoknaditi ili anulirati posledice gojaznosti, fizičke neaktivnosti, pušenja ili prekomernog unosa soli i alkohola, ističe dr Dragišić.