Čini se da se Sjedinjene Države u vazdušnim napadima na Iran sve više usmeravaju na infrastrukturne ciljeve u unutrašnjosti zemlje.
Iranski mediji su protekle sedmice izvestili da su napadnuti mostovi, tuneli, putevi i železničke pruge, kao i elektrane i postrojenja za desalinizaciju morske vode. Posebno je pogođena južna pokrajina Ormuzgan.
Kako javljaju iranski mediji, 17. jula je u okrugu Hamir uništeno šest mostova. Iranske službe izveštavaju o najmanje osam poginulih u neprijateljskim napadima. Nakon bombardovanja postrojenja za desalinizaciju morske vode prekinuto je snabdevanje pijaćom vodom za najmanje 10.000 ljudi.
SAD su objavile pogibiju dvojice američkih vojnika u iranskim raketnim napadima i napadima dronovima u Jordanu. U odmazdi su, prema navodima američke vojske, bombardovani iranski objekti za nadzor, vojna logistička infrastruktura, podzemna skladišta oružja i pomorski objekti kako bi se oslabila sposobnost Irana za napade na Ormuski moreuz.
„SAD žele da pojačaju pritisak kako bi se ponovo otvorio Ormuski moreuz“, kaže Šukrija Bradost sa američkog univerziteta Virdžinija Tek.
Njena procena je da Vašington ne pokušava da ukloni samo direktne vojne pretnje pomorskom saobraćaju, već i infrastrukturu koja bi Iranu mogla pomoći da ponovo ojača vojne kapacitete u regionu.
Zato su mostovi, putevi i železničke pruge postali mete kako bi se sprečilo premeštanje projektila i dronova prema jugu, odakle bi mogli da ugroze američke snage i njihove saveznike. Ako bi Teheran nastavio da preti pomorskom saobraćaju, rat bi se, prema njenom mišljenju, mogao dodatno proširiti.
Šta Pentagon namerava sa Hargom?
SAD su do sada izbegavale napade na energetska postrojenja na ostrvu Harg. Preko tog malog ostrva u Persijskom zalivu odvija se 90 odsto iranskog izvoza, kaže Ahmad Vahšiteh iz Centra za strateška istraživanja sa sedištem u Moskvi. Harg se nalazi 30 kilometara od iranske obale i sa kopnom je povezan podmorskim cevovodom.
„Naravno da je ostrvo vredno sve dok njegova naftna postrojenja ostanu neoštećena i operativna“, kaže Vahšiteh.
„Ključno pitanje je da li SAD nameravaju vojno da zauzmu Harg ili ponovljenim napadima žele da stvore utisak političkog osvajanja ostrva. Drugim rečima, umesto slanja kopnenih snaga mogle bi da izvode noćne napade na Harg i druge delove juga Irana kako bi u javnosti stvorile utisak da je jug Irana pao ili da njegova energetska infrastruktura više nije funkcionalna.“
„Ako Iran u pregovorima ne pokaže spremnost na kompromis, SAD bi mogle da pojačaju pritisak na ostrvo Harg kako bi iranski izvoz nafte smanjile gotovo na nulu“, rekao je analitičar iz Moskve za DW. „To bi snažno uzdrmalo svetsko tržište energentima, sa ozbiljnim posledicama i za same SAD, kao i lično za predsednika Donalda Trampa.“
U novembru se u SAD održavaju izbori za Kongres. Republikanska stranka predsednika Trampa pritom strahuje za većinu i u Senatu i u Predstavničkom domu.
Teheran traži osvetu
Uprkos potpisanom memorandumu SAD i Irana, retorika iranske vlade postala je oštrija nakon sahrane Alija Hameneija, svedoči Bradost. Bivši vrhovni vođa Islamske Republike poginuo je u vazdušnom napadu SAD i Izraela na svoju rezidenciju.
Sve češće pozivanje na „osvetu“ pokazuje da ideološka potreba za sukobom nije oslabila. U takvim okolnostima teško je postići kompromis, kaže naša sagovornica.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči poslednjih nedelja u gotovo svakom javnom nastupu obećava osvetu. „Naše odbrambeno načelo je jasno: oko za oko“, napisao je na mreži Iks.
Svaki napad na Iran, uključujući napade na infrastrukturu, izazvaće „snažan i odlučan odgovor“.
Ipak, sve je očiglednije da se donosioci odluka u Teheranu okreću odbrambenom i bezbednosnom načinu razmišljanja. Iranska taktika je jednostavna: režim želi da produbi energetsku krizu kako bi cenu ovog rata plaćali drugi, uključujući države koje u njemu direktno ne učestvuju.