Premijer Izraela pred najtežim izborima u karijeri: Ko je Gadi Ajzenkot, koji se nametnuo kao najjači izazivač Netanjahua?

Rat u Gazi, izraelske vojne operacije širom Bliskog istoka, kao i sporno pitanje regrutacije ultraortodoksnih Jevreja u vojsku, promenili su političku scenu u zemlji, oslabivši podršku Netanjahuu i njegovoj vladajućoj koaliciji.

U središtu tih promena nalazi se Gadi Ajzenkot, bivši načelnik izraelskog generalštaba, koji se nametnuo kao najjači izazivač izraelskom premijeru, piše Middleeasteye.net.

Pošto su izbori zakazani za 27. oktobar, istraživanja javnog mnjenja dosledno pokazuju da se Netanjahuov Likud i njegovi saveznici suočavaju sa teškoćama u obezbeđivanju 61 poslaničkog mesta – većine potrebne za formiranje vlade.

Ajzenkot sada predvodi široki opozicioni blok koji obuhvata desničarske, centrističke i levičarske jevrejske stranke, kao i palestinske partije. Najnovija istraživanja ukazuju da on ima najveće šanse do sada da okonča dugu političku dominaciju Netanjahua.

Ko je Gadi Ajzenkot?

Gadi Ajzenkot je rođen 1960. godine u Tiberijasu, u porodici jevrejskih imigranata iz Maroka, a odrastao je u Ejlatu, najjužnijem gradu Izraela.

Nakon završetka škole 1978. pridružio se izraelskoj vojsci, započevši vojnu karijeru koja je kulminirala imenovanjem za načelnika Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) 2015. godine. Sa te funkcije se povukao 2019. nakon četiri godine na čelu vojske.

Tokom više od četiri decenije službe, Ajzenkot je napredovao kroz vojne činove, obavljajući niz visokih komandnih funkcija.

Tokom Druge intifade početkom 2000-ih, komandovao je izraelskim snagama na okupiranoj Zapadnoj obali, nakon čega je predvodio uticajnu Operativnu upravu vojske, a kasnije i Severnu komandu.

Upravo kao komandant Severne komande Ajzenkot je postao najviše povezan sa takozvanom Dahijskom doktrinom, nazvanom po pretežno šiitskom južnom predgrađu Bejruta.

Ta doktrina zagovara upotrebu ogromne vojne sile protiv civilne infrastrukture u područjima iz kojih se pokreću napadi, sa ciljem nanošenja širokog razaranja radi ostvarivanja vojnih ciljeva.

U intervjuu za list Jediot Ahronot 2008. Ajzenkot je izložio tu strategiju.

„U svakom selu iz kojeg budu pucali na Izrael, koristićemo nesrazmernu silu i tamo naneti ogromnu štetu i razaranje“, rekao je.

Dodao je da su „iz naše perspektive to vojne baze“, jasno stavljajući do znanja da će sela iz kojih budu poticali napadi biti tretirana kao legitimne vojne mete.

Sedam godina kasnije, Netanjahu je imenovao Ajzenkota za načelnika Generalštaba, nakon što je on prethodno obavljao funkciju zamenika načelnika pod Beni Gantom.

Tokom Gantovog mandata na čelu vojske, dok je Ajzenkot bio njegov zamenik, izraelska vojska je tokom rata u Gazi 2014. ubila više od 2.200 Palestinaca. Taj sukob je ostao najduža izraelska vojna operacija pod Netanjahuovom vlašću sve do 2023.

„Bliski istok se raspada. Države se urušavaju. U taj vakuum ulazi jedno carstvo: Iran. Ono teži da se naoruža nuklearnim oružjem“, rekao je Netanjahu 2015. godine, kada je Ajzenkot preuzeo funkciju načelnika Generalštaba.

„Narod Izraela vam veruje, vlada Izraela vam veruje, a Gadi, ja vam verujem“, dodao je premijer.

„Nastojaćemo da odvratimo neprijatelja, sprečimo rat, pošaljemo jasnu pretnju i pobedimo“, rekao je Ajzenkot prilikom stupanja na dužnost.

Deceniju kasnije, odnos između dvojice muškaraca prešao je iz saradnje u političko rivalstvo.

Iako tokom Ajzenkotovog mandata nije bilo vojne operacije razmera rata u Gazi iz 2014. godine, nasilje na okupiranim palestinskim teritorijama se intenziviralo.

Tokom protesta „Veliki marš povratka“ 2018–2019. godine duž ograde između Gaze i Izraela, izraelske snage ubile su više od 200 Palestinaca i ranile na hiljade drugih, među kojima su mnogi pogođeni dok su se približavali barijeri.

Jedan od ključnih trenutaka Ajzenkotovog mandata dogodio se 2016. godine, nakon ubistva Abdela Fataha al-Šarifa koje je počinio izraelski vojnik Elor Azarija na okupiranoj Zapadnoj obali.

Nakon što je Šarif, koji je prethodno izvršio napad nožem, ležao ranjen na zemlji u četvrti Tel Rumeida u Hebronu, Azarija ga je upucao u glavu. Incident je snimljen kamerom i izazvao je široku osudu javnosti.

Uprkos pritisku desničarskih političara i demonstranata, Ajzenkot je insistirao da Azariji bude suđeno pred vojnim sudom, uz obrazloženje da je vojnik prekršio etički kodeks izraelske vojske.

Azarija je na kraju osuđen na 18 meseci zatvora, iako je Ajzenkot kasnije odobrio smanjenje kazne na 14 meseci. Azarija je pušten nakon što je odslužio devet meseci i nikada nije izrazio kajanje.

Nakon povlačenja iz vojske, Ajzenkot je 2022. ušao u politiku, pridruživši se svom bivšem komandantu Beniju Gancu u centrističko-desničarskoj stranci Nacionalno jedinstvo. Kasnije iste godine izabran je u Kneset, izraelski parlament, nakon što se Netanjahu vratio na vlast.

Napadi koje je predvodio Hamas 7. oktobra doveli su do toga da se Nacionalno jedinstvo pridruži Netanjahuovoj vanrednoj vladi, pri čemu su i Ganc i Ajzenkot postali članovi izraelskog ratnog kabineta.

Međutim, tenzije između dvojice bivših generala i premijera ubrzo su postale sve vidljivije u javnosti.

Ajzenkot je više puta kritikovao način na koji Netanjahu vodi rat, optužujući ga da nije stavio prioritet na povratak 251 taoca koje je Hamas zarobio tokom napada 7. oktobra. Tvrdio je da je politički pritisak krajnje desničarskih koalicionih partnera Bezalela Smotriča i Itamara Ben-Gvira ugrozio napore za postizanje dogovora.

„Četrdeset šest talaca koji je trebalo da se vrate nisu se vratili, a neke od njih smo mogli da vratimo“, rekao je Ajzenkot za Kanal 12 u januaru.

„Pravili smo greške“, rekao je, optužujući Netanjahua da je „sabotirao“ sporazum sa Hamasom na početku rata, nakon što ga je prvobitno odobrio.

„Svako ko je imao komandnu ili lidersku ulogu mora da plati cenu i ode“, dodao je Ajzenkot, misleći i na političke i vojne lidere koji su bili na funkcijama tokom napada 7. oktobra.

U septembru je Ajzenkot napustio sve manje popularnu stranku Benija Ganca, Nacionalno jedinstvo, kako bi pokrenuo sopstveni politički pokret Jašar – hebrejska reč koja znači „prav“ ili „pošten“.

Predstavljajući novu stranku, Ajzenkot je rekao da će ona raditi na „obnovi, izlečenju i nadi u izraelsko društvo“, uz stavljanje „bezbednosti i nacionalnih interesa Države Izrael iznad svakog drugog razmatranja“. To je bila prikrivena kritika Netanjahua, kojeg je više puta optuživao da sopstveni politički opstanak stavlja iznad interesa zemlje.

Za sada se čini da se taj rizik isplatio.

Najnovija istraživanja javnog mnjenja dosledno svrstavaju Jašar među vodeće izraelske stranke, a neka pokazuju da bi mogla da pretekne Likud i da bi opozicija mogla da osvoji dovoljno mandata za formiranje vladajuće koalicije.

Ipak, izraelska politička analitičarka Dalija Šajndlin smatra da Ajzenkotov uspon odražava šire političke trendove, a ne samo njegovu ličnu popularnost.

„Deo podrške Ajzenkotu nije zbog njega lično“, rekla je Šajndlin za Middle East Eye. „Postoji čitava grupa birača koja se protivi Netanjahuu još od prvih meseci formiranja njegove vlade.“

Ona je ukazala na masovne proteste protiv vladine reforme pravosuđa 2023. godine, tvrdeći da birači koji se protive Netanjahuu od tada traže kredibilnog opozicionog lidera.

„Taj tabor nije mali“, rekla je. „Njegova podrška je prvo otišla Gancu nakon 7. oktobra, a kasnije bivšem premijeru Naftaliju Benetu. To zapravo nije zahvaljujući Ajzenkotu, već zato što postoji politički tabor koji traži lidera.“

Šajndlin je navela i da je Ajzenkotova vojna karijera dodatno ojačala njegov položaj među biračima.

„Vojni lideri uživaju podršku javnosti još od osnivanja države, zbog visokog nivoa poverenja koje izraelska javnost ima u vojsku“.

Kao i druge bivše generale koji su ušli u politiku, rekla je, Ajzenkota mnogi doživljavaju kao „efikasnog, pragmatičnog i profesionalnog“ političara.

Pored toga, Šajndlin smatra da je i Ajzenkotova lična priča važan faktor koji mu ide u prilog.

Između oktobra 2023. i novembra 2024. godine, njegov sin Gal i dva sestrića poginuli su tokom izraelske vojne ofanzive u Gazi.

„Izgubio je sina i dva sestrića dok je vlada zatvarala srce prema porodicama poginulih i patnjama ljudi, u trenutku kada je većina Izraelaca želela dogovor“, rekla je Šajndlin.

Ona je ocenila da mnogi Izraelci Ajzenkota vide „kao nekoga ko je lično patio zajedno sa narodom i žrtvovao svog sina i sestriće“.

„To stvara kontrast između njega i Netanjahua“, dodala je. „To podstiče bes prema vladi i usmerava gnev javnosti protiv nje.“

Njegovo poreklo takođe je postalo deo njegovog političkog identiteta.

Ukoliko bude izabran, Ajzenkot bi postao prvi izraelski premijer poreklom iz zajednice Mizrahi Jevreja. Sin jevrejskih imigranata iz Maroka, poslednjih meseci našao se na meti, kako njegovi kritičari ocenjuju, rasističkih napada iz kampanje Netanjahua.

Mizrahi Jevreji, čije porodice potiču sa Bliskog istoka i iz severne Afrike, dugo su se suočavali sa diskriminacijom od strane istorijski dominantne aškenaske političke i društvene elite u Izraelu.

„Moji roditelji su imigrirali iz Maroka i ponosan sam na njih i na svoje poreklo, ali bih voleo da, pre svega, budemo ponosni što smo Izraelci“, rekao je Ajzenkot, odgovarajući na napade iz Netanjahuove stranke Likud, koja se dugo predstavljala kao politički dom velikog dela birača Mizrahi porekla.

Palestinska advokatkinja za ljudska prava Amal Orabi rekla je da je Ajzenkot stekao izvesnu dozu naklonosti i među palestinskim građanima Izraela.

„On ima dobru početnu poziciju u palestinskom društvu u Izraelu“, rekla je Orabi za Middle East Eye. „Za razliku od Benija Ganca, Ajzenkot nije vodio rat protiv Palestinaca dok je bio načelnik Generalštaba.“

„Uprkos razočaranju palestinske javnosti u Izraelu prema generalima, Ajzenkotov imidž nije loš, između ostalog i zato što ne vodi rasističku kampanju“, dodala je.

Iako je Orabi istakla da je Ajzenkot uglavnom ostao nem kada se opozicione stranke nadmeću u zauzimanju sve tvrđeg stava prema palestinskim građanima Izraela, ona smatra da ga mnogi Palestinci ipak vide kao pragmatičniju figuru od Netanjahua.

„Moj otac kaže: ‘Netanjahu nas je naterao da žalimo za Goldom Meir i Menahimom Beginom’“, rekla je Orabi. „Nivo nasilja i fašizma ove vlade naveo je palestinsku javnost da poželi nekoga normalnog, nekoga koga mogu da vide kao partnera za dijalog.“

Ajzenkot se predstavio kao lider usmeren na obnovu političkog jedinstva u Izraelu nakon gotovo tri godine rata.

„Težak i dugotrajan rat razotkrio je dubinu podele i potrebu za drugačijom vrstom liderstva – profesionalnim, ujedinjujućim i posvećenim demokratskom ponašanju“, navodi njegova stranka Jašar na svojoj internet stranici.

Stranka je obećala da će dati prioritet regrutaciji ultraortodoksnih Jevreja u vojsku, jačanju demokratskih institucija i smanjenju političke polarizacije.

Početkom ovog meseca, Ajzenkot je takođe obećao da će ukinuti zakone koje je usvojila Netanjahuova vlada, optužujući premijera da slabi vojsku odbijanjem da uvede obaveznu vojnu službu za ultraortodoksne Jevreje.

Međutim, analitičari navode da je Ajzenkot ostao namerno neodređen po mnogim pitanjima koja bi mogla da obeleže njegov mandat, posebno kada je reč o izraelsko-palestinskom sukobu.

„Ajzenkot ne govori ništa“, rekla je Šajndlin za Middle East Eye. „On se usredsređuje na stvari koje se mogu odmah sprovesti i na svoju ličnu životnu priču.“

„Moguće je da centristički birači misle da je Ajzenkot spreman da postigne neku vrstu sporazuma sa Palestincima.“

Ona je ocenila da se njegova neodređenost odnosi čak i na pitanja koja su dominirala izraelskom politikom, uključujući reformu pravosuđa koja je izazvala masovne proteste 2023. godine.

„Njegovi savetnici su usvojili pristup prema kojem nema potrebe da se govori o palestinskom pitanju“, rekla je Šajndlin.

„Moguće je da centristički birači misle da je Ajzenkot spreman da postigne neki dogovor sa Palestincima, ali on je poput praznog platna na koje projektujete sve svoje želje.“

Orabi smatra da Ajzenkot izgleda zagovara povratak dugogodišnjoj izraelskoj politici upravljanja konfliktom, umesto njegovog rešavanja.

„Ajzenkot želi da se vrati politici upravljanja sukobom“, rekla je Orabi, misleći na pristup koji je u velikoj meri napušten tokom sadašnje Netanjahuove vlade.

Ipak, Orabi smatra da mnogi Palestinci Ajzenkota i dalje vide kao pragmatičniju figuru.

„Palestinci mogu pronaći izvesnu utehu u činjenici da on nije doseljenik“, rekla je ona, osvrćući se na rat u Gazi i izraelsku politiku na okupiranoj Zapadnoj obali.

Međutim, Orabi je ocenila da je Ajzenkot uložio malo napora da se direktno obrati palestinskim građanima Izraela.

„On se ne obraća palestinskim biračima kao javnosti koju želi da ubedi“, rekla je Orabi, dodajući da Ajzenkot nije ponudio nikakve predloge za rešavanje problema nasilnog kriminala u palestinskim zajednicama unutar Izraela.

Od početka godine oko 150 palestinskih građana Izraela ubijeno je u kriminalnom nasilju, pri čemu većina slučajeva ostaje nerešena.

„Među palestinskom javnošću u Izraelu postoji razumevanje da vlada koju bi predvodio Ajzenkot neće napraviti čuda i sigurno neće rešiti izraelsko-palestinski sukob“, rekao je Orabi.

Šajndlin se uglavnom složila, ocenjujući da se glavna razlika između Ajzenkota i Netanjahua manje odnosi na njihovu dugoročnu viziju, a više na njihov politički stil.

„Iako je Ajzenkot neodređen, on ne želi da uspostavi Kraljevstvo Jude koje bi kontrolisalo čitavu teritoriju i proteralo Palestince“, rekla je ona.

„To je suština pragmatizma. On neće ići ka fundamentalističkoj viziji.“

Sami Ajzenkotovi komentari ukazuju na to da on podržava zadržavanje izraelske kontrole nad delovima okupirane Zapadne obale, ali se protivi njenoj potpunoj aneksiji.

„Realnost u kojoj bismo anektirali Palestince Izraelu predstavljala bi ozbiljnu pretnju cionističkom projektu“, rekao je za Kanal 13, dodajući da izgradnja naselja treba da se nastavi u okviru izraelskog zakonodavstva.

„Nikada nisam govorio o palestinskoj državi“, rekao je Ajzenkot u ponedeljak, odbacujući kritike da je levičarski kandidat, ali je dodao da će učiniti sve što može kako plan ministra finansija Becalela Smotriča o aneksiji Zapadne obale ne bi bio sproveden.

„Ta ideja je glupa, potpuno suluda stvar“, rekao je Ajzenkot, tvrdeći da Izrael mora da napravi razliku „između terora i stanovništva“, misleći na Palestince.

Kada je reč o Gazi, Ajzenkot smatra da bi Hamas trebalo da zameni reformisana Palestinska uprava.

„Palestinska uprava u Gazi je manje loše rešenje od Hamasa“, rekao je prošlog meseca za i24News.

„Hamas mora biti uništen kao vojna i upravljačka sila, a mora nastati novo rukovodstvo, povezano sa ojačanom Palestinskom upravom koja će proći temeljni proces deradikalizacije.“

U većini istraživanja javnog mnjenja, Ajzenkotova stranka Jašar i njeni jevrejski opozicioni saveznici nemaju dovoljno mandata za formiranje vlade bez podrške palestinskih stranaka.

Zajedno, islamistička i konzervativna stranka Ujedinjena arapska lista (Ra’am) i socijalistički savez Hadash-Ta’al prema projekcijama bi mogli osvojiti oko 10 poslaničkih mesta, čime bi potencijalno postali ključni faktor u pregovorima o formiranju koalicije.

Šajndlin smatra da su mnoge opozicione stranke nepotrebno ograničile svoje mogućnosti za formiranje koalicije odbijanjem saradnje sa palestinskim partijama.

Ipak, Ajzenkot je ostavio otvorena vrata za saradnju, barem sa strankom Ra’am.

„On ostavlja otvorena vrata za saradnju sa Ra’amom“, rekla je Šajndlin, napominjući da bi Ajzenkotova tri osnovna principa – očuvanje Izraela kao jevrejske i demokratske države, poštovanje vrednosti Deklaracije nezavisnosti i podrška vojnoj ili nacionalnoj službi – mogli predstavljati zajedničku osnovu sa tom partijom.

Ona je rekla da se Ajzenkotovo zalaganje za nacionalnu službu, civilnu alternativu vojnoj službi koju podržava Ra’am, široko tumači kao signal da bi bio spreman da uključi tu stranku u buduću koaliciju.

Ipak, Šajndlin je upozorila da Netanjahu i dalje ostaje snažan politički protivnik, uprkos slabim rezultatima njegove koalicije u anketama.