Nakon prvog upisnog roka na fakultete koji su deo Univerziteta u Beogradu, upisano je 11.687 studenata, od kojih je 7.812 njih steklo pravo na finansiranje iz budžeta, dok će je 3.875 studenta biti u obavezi da plaća školarinu, jer su stekli status samofinansirajućih studenata. Osim školarine, na listu troškova će dodati i stanarinu jer je za mesto u nekom od studentskih domova neophodno da student bude „na bužetu“. Koliko će onda, na mesečnom nivou, roditelji morati da izdvoje za studiranje i u kojoj meri takav trošak opterećuje kućni bužet?
Prema aktuelnom konkursu koji je raspisalo Ministarstvo prosvete, a koji sprovodi Studentski centar Beograd, ukupan broj mesta koji je namenjen za smeštaj studenata koji se finansiraju iz bužeta je 9.558.
Velika borba za mesto u nekom od domova posebno postoji među brucošima, jer rang liste od prethodnih godina pokazuju da su ona “rezervisana” za najbolje učenike sa najvišim prosekom (uglavnom 5,00).
Tako je tokom prošle godine ukupno 2.284 brucoša ispunilo uslove konkursa, ali je samo 1.140 njih dobilo mesta. Od 1.436 devojaka koje su konkurisale, mesta je dobilo 754. Kada je reč o momcima, brojke su nešto manje – mesta je dobilo 386 njih, dok je ukupno konkurisalo 848.
Ostali brucoši koji su ostali “ispod crte” su morali da potraže stan, razmisle o životu kod nekog od članova šire porodice ili da sačekaju da se neka mesta u studentskom domu oslobode što se obično dešava kada studenti diplomiraju ili izgube status studenata koji se finansiraju iz budžeta.
U takvoj situaciji, roditelji moraju da pronađu dodatni izvor zarade, s obzirom na to da listu mesečnih troškova moraju da dodaju džeparac, troškove stanovanja, a neki i školarinu.
Posebni uslovi za studente iz društveno osetljivih grupa
Studentski centar Beograd, u okviru svojih kapaciteta, namenski opredeljuje do 10% od raspisanog broja mesta za smeštaj studenata iz društveno osetljivih grupa koji svoje pravo mogu da ostvare nakon raspodele domova – za brucoše ona se organizuje u septembru, a za studente starijih godina u decembru.
Čega se roditelji odriču zarad studiranja dece?
Zoran Cvetković, otac Tijane koja studira na Pravnom fakultetu, kaže za portal N1 da troškovi studiranja nisu isti svakog meseca.
“Visina potrebnih sredstava menja se u zavisnosti od meseca. U letnjim mesecima nemamo troškove, ali od septembra do juna oni variraju. Najviši su u oktobru, kada je upis godine i kada plaćamo školarinu, nekada na rate, nekada odjednom“, kaže Cvetković.
Pored školarine, dodaje, trošak predstavljaju i knjige i drugi materijali neophodni za ispite.
Njegova ćerka Tijana trenutno ne živi u iznajmljenom stanu u Beogradu, iako je porodica taj trošak imala na početku studija. Od toga su, kaže Cvetković, morali da odustanu kada su cene stanova u Beogradu naglo porasle.
“Plaćali smo stan kada je tek upisala fakultet, ali su se cene stanova u Beogradu utrostručile i taj rast nismo mogli da ispratimo. Dok su cene bile prihvatljive, odricali smo se stvari koje deo stanovništva možda smatra luksuzom, kao što su letovanje, zimovanje i skuplja garderoba“, kaže Cvetković.
“Na odmor nismo išli od 2020. godine“
Sada Tijana putuje do fakulteta uvek kada ima predavanja ili vežbe. Iako je gradski prevoz u Beogradu besplatan, porodica svakodnevno mora da plati prevoz iz Lajkovca do Beograda.
Ipak, najveća odricanja, dodaje, odnose se na odmor, garderobu i „sve što nije neophodno“.
“Na odmor nismo išli od 2020. godine. U studiranje smo ulagali 100 odsto penzije u mesecima kada je to potrebno i tu nema mesta za luksuz“, kaže Cvetković.
Da studiranje deteta van mesta stanovanja za porodicu znači stalno planiranje troškova, potvrđuje i Neda Agatonović. Njena ćerka živi u iznajmljenom stanu sa drugaricom, pa porodice dele troškove kirije.
“Srećom, moja ćerka živi sa drugaricom, pa kiriju delimo na pola, što je sa računima oko 220 evra. Zimi je nekada i više, jer su i računi za struju viši“, kaže Agatonović.
„U proseku mesečno izdvajamo oko 500 evra“
Međutim, stanovanje je samo jedan deo ukupnih mesečnih izdataka.
“Tu su hrana, pribor za fakultet, higijena, novac za kartu kada dolazi kući i neke osnovne potrebe. Rekla bih da u proseku mesečno izdvajamo oko 500 evra“, kaže Agatonović.
Njena ćerka u prvoj godini nije bila na budžetu, pa nije imala pravo na studentski dom. Kako porodica živi daleko od grada u kojem studira, putovanje nije bilo opcija.
“Kada je upisala prvu godinu, morali smo da podignemo kredit jer je školarina bila 120.000 dinara, plus su tu bili troškovi kirije, depozita, džeparca i drugih stvari“, navodi ona.
Troškovi na nivou prosečne plate?
Za studente koji ne dele stan sa cimerima, mesečni troškovi prelaze cifru od 500 evra. Najčešće, samo kirija iznosi od 250 do 400 evra, u zavisnosti od lokacije, veličine i stanja stana.
Kada se uračunaju računi, hrana, prevoz, literatura i osnovne studentske potrebe, roditelji svakog meseca moraju da izdvoje iznos koji je za mnoge porodice veći od jedne prosečne plate u unutrašnjosti.
U nešto povoljnijoj situaciji su porodice čija deca ne plaćaju školarinu i dobiju mesto u studentskom domu.
Za studente koji su u domu – od 9000 do 11.000 dinara za hranu i smeštaj
Za one koji dobiju studentski dom, osnovni mesečni trošak smeštaja i ishrane znatno je niži nego kod studenata koji iznajmljuju stan.
Prema cenovniku Studentskog centra Beograd, mesečna cena smeštaja u domu za budžetske studente kreće se od 1.300 do 3.190 dinara, u zavisnosti od kategorije doma i tipa sobe, dok tri obroka dnevno u menzi koštaju 266 dinara, odnosno 7.980 dinara mesečno.
To znači da samo za dom i menzu student na budžetu mesečno izdvaja od oko 9.280 do 11.170 dinara. Ipak, kada se tome dodaju džeparac, higijena, literatura, i drugi troškovi, ukupni mesečni izdaci najčešće su veći.
Računica drugačija za one koji nisu na budžetu
Za studente koji usluge smeštaja i ishrane plaćaju po tržišno-ekonomskim cenama, iznos je znatno viši.
Podaci sa sajta Studentskog centra Beograd pokazuju da tri obroka dnevno po ekonomskim cenama koštaju 1.020 dinara, što za 30 dana iznosi 30.600 dinara.
Mesečna cena smeštaja po tržišno-ekonomskim cenama kreće se od 10.550 do 16.400 dinara, u zavisnosti od kategorije doma i tipa sobe.
U drugim gradovima situacija je slična – u Novom Sadu i Kragujevcu mesečni trošak budžetskog studenta za dom i menzu kreće se oko 10.000 dinara.
Prema podacima dostupnim na sajtu, Novi Sad ima 2.653 mesta u studentskim domovima, uz još 208 u Zrenjaninu i 143 u Somboru, a mesečna cena smeštaja iznosi od 2.150 do 2.790 dinara.
Sa tri obroka u menzi, koji koštaju 7.980 dinara mesečno, ukupan iznos troškova je od 10.130 do 10.770 dinara, dok u Kragujevcu smeštaj košta od 1.600 do 2.790 dinara.
I pored visokih troškova, odricanja i stalnog planiranja kućnog budžeta, roditelji kažu da i dalje veruju da je ulaganje u obrazovanje jedno od najvažnijih ulaganja.
„Nadam se da će se sav trud isplatiti. Verujem da će novo vreme koje je pred nama ceniti trud i rad mladih ljudi, i da će diploma Univerziteta ponovo imati značaj“, kaže Cvetković.