Večita rasprava među ljubiteljima kućnih ljubimaca glasi – ko je inteligentniji, mačke ili psi? Naučnici su pokušali da daju odgovor poredeći njihove sposobnosti u nekoliko ključnih oblasti.
Nema sumnje da psi uglavnom imaju veći mozak, naročito pripadnici krupnijih rasa, prenosi BBC.
Osim toga, imaju i više neurona. Kod jednog zlatnog retrivera naučnici su izbrojali čak 623 miliona neurona u kori velikog mozga, u poređenju sa 429 miliona kod manjeg psa i oko 250 miliona kod mačke. Ukupan broj neurona u mozgu takođe je veći kod pasa.
Međutim, nije presudno koliko neurona imate, već kako ih koristite. O psima postoji mnogo više istraživanja nego o mačkama, pa su njihove sposobnosti bolje proučene.
Jedan od razloga je i to što mačke mnogo teže pristaju na laboratorijska ispitivanja – dovoljno je da ugledaju transporter pa da se sakriju.
Uprkos tome, naučnici su uspeli da uporede njihove sposobnosti kroz tri vrste inteligencije.
Društvena inteligencija
Jedan od načina da se proceni koliko životinja razume namere i ponašanje drugih jeste takozvani test nerešivog zadatka.
Pas najpre nauči da dođe do hrane iz posude. Zatim istraživači zaključaju posudu tako da hrana više ne može da se izvadi. Nakon toga posmatraju da li će pas pogledati čoveka u potrazi za pomoći. Pogled kojim naizmenično gleda u čoveka i posudu smatra se oblikom komunikacije kojim „pokazuje“ problem, gotovo kao da upire prstom.
Psi to zaista rade. Kada su prisutni i vlasnik i nepoznata osoba, neka istraživanja pokazuju da pomoć traže isključivo od vlasnika, dok druga pokazuju da se obraćaju oboma.
A kako stoje mačke?
Takvih istraživanja ima znatno manje, ali je jedno pokazalo da i psi i mačke mogu da pronađu skrivenu hranu kada im čovek pokaže gde se nalazi.
Za razliku od pasa, većina mačaka ne traži pomoć. Dok će pojedine pogledom smenjivati čoveka i hranu, većina će uporno pokušavati sama da dođe do nje.
Ipak, mačke poseduju određene veštine vizuelne komunikacije. Drugo istraživanje pokazalo je da češće gledaju čas u čoveka, čas u posudu kada je nemoguće otvoriti je nego kada se može otvoriti rešavanjem zadatka.
Ista studija pokazala je i da mačke više komuniciraju sa čovekom kada ih on ignoriše, kao i da mogu da procene da li im osoba poklanja pažnju ili ne – sposobnost koju imaju i psi.
Da li umeju da broje?
Ako svom ljubimcu obično dajete tri poslastice, a jednog dana mu ponudite samo jednu, da li će primetiti razliku?
Odgovor je – hoće.
Kako bi testirali sposobnost razlikovanja količine, naučnici životinjama nude izbor između dve količine hrane, na primer jednog ili osam zalogaja. Ako dosledno biraju veću količinu, jasno je da mogu da razlikuju broj.
Istraživanja pokazuju da odrasli psi i mačke uspešno procenjuju količinu hrane. To mogu i mačići i štenci stari oko dva meseca, iako nešto manje precizno.
Zanimljivo je da se pritom oslanjaju prvenstveno na vid. Kada psi hranu mogu samo da nanjuše, bez mogućnosti da je vide, mnogo teže biraju veću količinu.
Da li prepoznaju sebe?
Jedan od najpoznatijih testova samosvesti jeste test sa ogledalom.
Životinji se na telo stavi oznaka, poput nalepnice ili obojene tačke, a zatim se postavi ispred ogledala. Ako pokuša da ukloni oznaku sa svog tela, smatra se da prepoznaje sopstveni odraz.
Bonoboi, šimpanze i pojedine vrste riba prolaze ovaj test.
Psi i mačke – ne.
Ali šta ako se umesto vida koristi čulo mirisa?
Biolog Mark Bekof izveo je takozvani test „žutog snega“ sa svojim psom Džetroom. Pokazalo se da je pas mnogo više bio zainteresovan za sneg obeležen urinom drugog psa nego za sopstveni urin, čak i kada je njegov bio premešten na drugo mesto.
Kasnije je profesorka Aleksandra Horovic razvila ovaj test. U urin zdravog psa dodala je miris slezine uginulog bolesnog psa. Psi su tada znatno duže njušili sopstveni urin sa dodatim mirisom nego urin nepoznatog psa, što ukazuje na to da prepoznaju sopstveni miris.
A mačke?
Dosadašnja istraživanja pokazuju da mogu da razlikuju sopstveni izmet od izmeta poznatih i nepoznatih mačaka.
To podseća na Bekofljev eksperiment, ali da bi test bio potpuno uporediv sa ogledalom, njihovom mirisu trebalo bi dodati novi miris. Takav eksperiment sa mačkama još nije sproveden.
Konačna presuda
Inteligencija nije jedna osobina, već skup različitih sposobnosti koje dolaze do izražaja u različitim situacijama. Zato nije sasvim ispravno posmatrati je isključivo iz ljudske perspektive.
Jedan od načina da se uporede mačke i psi jeste pitanje kako bi se snašli bez ljudi.
Većina mačaka verovatno bi bez većih problema sama pronašla hranu. Kod pasa bi situacija bila raznovrsnija – neki bi se snašli, dok bi drugi imali ozbiljne teškoće.
Naravno, postoje velike razlike među pojedinačnim životinjama. Na inteligenciju utiču genetika, socijalizacija, rana iskustva i svakodnevni život.
Trening takođe može da pomogne. I mačke mogu uspešno da uče uz pozitivno podsticanje, mada psi uglavnom prolaze više obuke i češće komuniciraju sa ljudima, što im verovatno daje prednost u zadacima koji zahtevaju saradnju.
Važnu ulogu ima i rasa.
Projekat „Genius Dog Project“ proučava pse koji mogu da zapamte nazive najmanje deset igračaka. Gotovo svi takvi „genijalci“ pripadaju rasi border koli, mada ih ima i među drugim rasama i mešancima.
Za sada nije poznato da neka mačka poseduje takvu sposobnost, ali treba imati u vidu da je ona izuzetno retka čak i među psima.
Na kraju, nauka pokazuje da su i psi i mačke iznenađujuće inteligentni – samo na različite načine. Zato je možda najbolji zaključak da jednostavno volimo svog ljubimca onakvog kakav jeste.