U šumama kojima upravljaju „Srbijašume“ trenutno su aktivni požari na Stolovima, na području Šumskog gazdinstva Kraljevo i na lokalitetu Trnovačka reka, u nadležnosti Šumske uprave Bujanovac, a direktorka Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine „Srbijašuma“ Gordana Jančić navodi da se u oba slučaja i dalje sprovode akcije gašenja.
Jančićeva je za RTS rekla da su procedure gašenja jasno definisane, uz pojačan nadzor na ugroženim lokalitetima, kao i da zaposleni „Srbijašuma“ po dobijanju informacije o požaru odmah izlaze na teren i obaveštavaju nadležnu vatrogasno-spasilačku jedinicu.
„Kada stignemo na teren, odmah se pristupa gašenju šumskog požara. Onog trenutka kada stigne i vatrogasno-spasilačka jedinica, stavljamo se pod komandu nadležnog šefa te jedinice“, rekla je Jančićeva za RTS.
Prema njenim rečima, nakon dolaska vatrogasaca pravi se plan gašenja, procenjuju potrebe za ljudstvom i mehanizacijom i određuje taktika koja će se primeniti, a u zavisnosti od situacije, razmatra se i angažovanje helikoptera, dodatnih vatrogasnih jedinica i drugih preduzeća, kao i organizacija dežurstava tokom noći.
„Procedure su jasne i zna se ko komanduje i ko određuje sa koliko ljudstva i sa koje strane će se požar gasiti. Na terenu se određuje i taktika kako bi se šumski požar što pre stavio pod kontrolu“, istakla je.
Trenutne vremenske prilike dodatno otežavaju gašenje požara, pre svega zbog suše i vetra koji mogu da doprinesu bržem širenju vatre zbog čega je, kako je rekla, pojačan nadzor nad šumskim područjima.
„Naša čuvarska služba na terenu ima 511 čuvara šuma, a pored njih prisutni su i šumarski inženjeri. Oni imaju pojačane kontrole ugroženih lokaliteta i, u ovim ekstremnim uslovima, kontrolišu i posetioce i potencijalne uzročnike požara“, rekla je Jančićeva.
„Srbijašume“ su nadležne za oko 890.000 hektara šumskog fonda, a ona je ocenila da je broj čuvara dovoljan za obavljanje poslova zaštite.
Dodala je da dodatnu kontrolu na terenu sprovodi i oko 560 šumarskih inženjera, posebno u uslovima povećanog rizika od požara.
Govoreći o postupanju nakon požara, direktorka Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine „Srbijašuma“ naglasila je da obaveze ne prestaju samim gašenjem vatre, jer se nakon što požar bude u potpunosti ugašen, utvrđuje površina koja je izgorela, procenjuje šteta i planiraju mere za sanaciju.
„Prema Zakonu o šumama i Zakonu o zaštiti prirode, naša obaveza je da snimimo opožarenu površinu i definišemo mere koje treba preduzeti. Procenjuje se šteta na prizemnoj vegetaciji, biljnom i životinjskom svetu, a zatim se, uz prethodno dobijene uslove zaštite prirode od Ministarstva zaštite životne sredine, radi sanacioni plan“, objasnila je Jančićeva.
Program sanacije određuje način uklanjanja posledica požara i vrste koje će biti vraćene na oštećeno zemljište, a istovremeno se ispituje stanje zemljišta i preduzimaju druge neophodne mere da bi se stvorili uslovi za obnovu šumskog ekosistema.
„Ono što je važno jeste da je za sanaciju ovih površina potrebno nekoliko godina. Ponekad nam je potrebna i čitava jedna decenija da bismo vratili prvobitnu vegetaciju i obnovili ono što je požar uništio“, rekla je.
Jančićeva posetiocima šuma savetuje poseban oprez, naročito prilikom korišćenja vatre, dok je paljenje vatre van mesta predviđenih za to rizik koji može dovesti do ozbiljnih posledica.
„Ako građani tokom boravka u prirodi žele da roštiljaju, to treba da rade isključivo na za to određenim i bezbednim mestima. Ne treba bacati opuške, ložiti vatru niti preduzimati bilo koje druge aktivnosti koje mogu doprineti izbijanju požara“, apelovala je ona.
Za izazivanje požara predviđene su i novčane kazne, koje za fizička lica, prema njenim rečima, iznose od pet do 50.000 dinara, dok privredni subjekti mogu biti kažnjeni do milion dinara.
Jančićeva smatra da su propisane kazne niske u odnosu na štetu koja požar može da nanese šumi, prirodi i životnoj sredini.
Pored zaštite šuma od požara, „Srbijašume“ u ovom periodu obezbeđuju i ogrevno drvo za predstojeću grejnu sezonu, a cena ogrevnog drveta, koja je nepromenjena od 2022. godine, iznosi 5.269 dinara po metru kubnom na kamionskom putu, sa PDV-om.
„Ogrevnog drveta ima dovoljno i obezbeđujemo ga prema planu, na nivou prosečne godine. Građani mogu da budu bezbedni kada je reč o snabdevanju i da se obrate ‘Srbijašumama’ ukoliko žele da ga kupe“, navela je Jančićeva.
Građani zahteve i informacije o kupovini mogu dobiti u komercijalnim službama „Srbijašuma“.
Preduzeće ima 17 šumskih gazdinstava i 67 šumskih uprava, a kupci se u njihovim sedištima mogu informisati o načinu uplate i mestu preuzimanja drva.
„U svim jedinicama lokalne samouprave u kojima su sedišta naših gazdinstava i šumskih uprava građani mogu da se jave komercijalnim službama. Tamo će dobiti uputstva kako da izvrše uplatu i gde mogu da preuzmu kupljeno drvo“, zaključila je Jančićeva.