Najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućem preusmeravanju toka Ibra tehnički su izvodljive, ali bi takav projekat bio veoma skup i nerentabilan i za Srbiju i za Kosovo, ocenjuje analitičar za resurse životne sredine Ljubiša Mijačić. On upozorava da bi svaka intervencija na gornjem toku Ibra mogla imati dalekosežne posledice po Kosovo, čija je privreda i energetski sistem u velikoj meri vezan za tu reku.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da država razmatra promenu vodotoka reke Ibar na svojoj teritoriji, zbog odnosa prištinskih vlasti prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.
„Već smo pozvali stručnjake koji se bave time, građevinski sektor, inženjere i ostale, kada već toliko maltretiraju naš narod, da vidimo – imamo različite razloge za promenu vodotoka Ibra, pa ćemo da vidimo šta će da rade Albanci i kako će da se ponašaju“, rekao je Vučić.
Komentarišući takve najave, analitičar u oblasti resursa životne sredine Ljubiša Mijačić kaže da su Vučićeve najave u tehničkom smislu potpuno izvodljive.
“U tehničkom smislu je potpuno izvodljiva. Međutim, mislim da namera, koja je izražena u tim rečima, nije namera koju bi trebali ili će realizovati. Mislim da igramo igru u potpuno pogrešnim ritmovima”, smatra sagovornik N1.
On dodaje i kako je ova rasprava otkrila da Kosovo nema kontrolu nad ključnom materijalnom osnovom za ekonomski razvoj, a što su, kako kaže, vode.
“Po mom mišljenju preusmeravanje vode je samo narativ koji ima svoj efekat u javnom prostoru. Takav pristup uređenja vodoprivredne osnove je veoma skup i nerentabilan sa stanovišta Srbija i sa stanovišta Kosova, svi će izgubiti”, smatra Mijačić.
Sagovornik N1 objašnjava i da Helsinška povelja o prekograničnim slivovima, čija je Srbija potpisnik, nema pravno dejstvo već jedino može pokazati “koja je strana slabija u pregovorima”.
“On je više poziv da se strane u prekograničnom slivu dogovaraju bilateralno i da postižu sporazume. Jedini efekat koji ima je u rečenici ‘equitable use’, dakle rentabilno korišćenje vode na svojoj teritoriji. Međutim njen efekat nema nikakvo pravno dejstvo, ne može se realizovati”, objašnjava analitičar u oblasti resursa životne sredine.
„Ahilova peta za kosovsku ekonomiju“
Mijačić ocenjuje i da bi posledice po Kosovo, ukoliko bi došlo do promene toka reke, bile ozbiljne.
“Više od polovine populacije, a energetski 100 odsto objekata i privrednih subjekata se nalazi na sistemu reke Ibar, vezan su za sistem reke Ibar. Ta distribucija aktivnost i populacije je veoma osetljiva Ahilova peta za kosovsku ekonomiju”, smatra sagovornik N1.
Podsetimo, promena toka Ibra mogla bi da ima direktne posledice po sistem Gazivoda, koji ima značajnu ulogu u vodosnabdevanju i proizvodnji električne energije.
Ipak, on objašnjava da preusmeravanje korita reke nije jedina opcija, te da bi se bilo koja akcija koja bi se preduzela na gornjem toku Ibra dala dalekosežne efekte.
“Distribucija aktivnosti je takva da bilo kakva aktivnost na gornjem Ibru, podsetiću, ne znači samo preusmeravanje vode. Srbija ima pravo na korišćenje vode na svom toku i umanjenje količine koje dolazi u sistem je nešto što može stvoriti dalekosežan efekat”, objašnjava Mijačić.