Iako su se vlade širom kontinenta pokazale izuzetno sposobnim da funkcionišu dok su njihovi lideri na odmoru, u kriznim situacijama ponekad je gotovo podjednako važno da se vidi da su prisutni kao i da zaista budu na licu mesta, ukazuje Politiko.
„Emocije igraju važnu ulogu u komunikaciji tokom krize“, rekla je Olga Ajzele, istraživačica kriznih komunikacija sa Univerziteta u Amsterdamu. „Ljudi su verovatno nesigurni, uznemireni, možda besni ili depresivni jer su izgubili stvari, pa čak i bliske osobe, i žele da oni koji su odgovorni čuju njihove emocije.“
„Fizičko prisustvo može mnogo efikasnije da pokaže da se te emocije ozbiljno shvataju i da ih odgovorni čuju“, dodala je.
Španski premijer Pedro Sančez trebalo je za svega nekoliko sati da krene na svoj višenedeljni letnji odmor kada je 72.000 migranata nagrnulo u špansku enklavu Seutu 30. jula. Socijalistički lider je zbog toga odložio svoje planove i otputovao u ovaj severnoafrički grad, gde je u televizijskom obraćanju odgovorio na kritike drugih lidera EU.
Međutim, čim je procenjeno da je vanredna situacija stavljena pod kontrolu, Sančez je nastavio svoj ranije planirani odmor u državnoj vili na ostrvu Lanzarote.
Njegova odluka da ode na odmor dok su politički naknadni potresi i dalje izazivali turbulencije u EU, izazvala je kritike opozicionih političara poput Elijasa Bendoda, zamenika generalnog sekretara desničarske Narodne partije, koji je ove nedelje optužio premijera za „neviđenu sebičnost“ jer je otišao na odmor dok je situacija u Seuti „daleko od normalne“.
„Sančez vređa španski narod time što ostaje na odmoru na plaži“, dodao je.
Španska vlada odbacila je kritike, ističući da premijer ne samo da je dostupan, već i aktivno učestvuje na sastancima na daljinu, te da država u potpunosti funkcioniše čak i kada njeni najviši zvaničnici nisu na svojim radnim mestima.
Opasnosti odlaska na odmor
Sančez nije jedini lider EU koji nerado dozvoljava da mu kriza u Seuti pokvari avgustovski odmor.
U trenutku kada je putovanje bez pasoške kontrole obustavljeno između Španije i Italije, a njihovi premijeri javno kritikuju politike jedni drugih, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izgleda je prihvatila mirniju stranu leta na nepoznatoj lokaciji na selu.
Dok se spor oko migracija ove nedelje i dalje nastavlja, Fon der Lajen je na Instagramu objavila video u kojem traži predloge za imena dva pileta koje je izlegla njena kokoška Čikeleta.
Uprkos tom šaljivom postu, portparol Evropske komisije rekao je za Politiko da Fon der Lajen nastavlja da prati dešavanja širom EU i da „ostaje u stalnom kontaktu sa svojim timom u Briselu i članovima svog kolegijuma“.
„Iako je vreme provedeno sa porodicom važno, ona uvek pažljivo prati sva ključna pitanja, ostaje potpuno uključena u rad i direktno interveniše kad god je to potrebno“, dodao je portparol, ističući da je predsednica Komisije pomno pratila dešavanja u Seuti i da je bila u „svakodnevnom kontaktu“ sa trojicom komesara koji su direktno uključeni u rešavanje krize.
Portparol je takođe naglasio da Komisija tokom celog leta ostaje „u potpunosti operativna“, uz imenovanje „dežurnih komesara“ koji obezbeđuju da jedan od članova Kolegijuma bude dostupan u periodima kada Brisel postaje gotovo prazan.
Slično tome, neke nacionalne vlade, poput finske, javno objavljuju kada su ministri na letnjem odmoru i koji ih zamenici menjaju i preuzimaju njihove resore.
„Iz perspektive upravljanja krizom, najvažnije je da nadležni organi mogu brzo da donose odluke, mobilišu neophodne resurse i koordiniraju odgovor“, rekao je drugi portparol Evropske komisije.
Međutim, čak i kada postoje mehanizmi koji obezbeđuju da vlade mogu da upravljaju dramatičnim situacijama, zvaničnici koji su na odmoru rizikuju da deluju bezosećajno ili nezainteresovano ako nastave da odmaraju dok traje kriza.
Godine 2022. ministarka životne sredine Severne Rajne-Vestfalije Ursula Hajnen-Eser bila je prinuđena da podnese ostavku nakon što je otkriveno da je nastavila odmor na Majorci, samo nekoliko dana nakon što su razorne poplave prethodne godine odnele više od 180 života u zapadnoj Nemačkoj.
Nemačka savezna ministarka za porodicu Ana Špigel takođe je podnela ostavku, suočena sa kritikama zbog toga što je nakon katastrofe provela četiri nedelje na odmoru u Francuskoj.
Evangelina Petridu, stručnjakinja za upravljanje krizama i profesorka političkih nauka na Univerzitetu Srednje Švedske, rekla je da više faktora utiče na intenzitet kritika sa kojima se lider suočava zbog odsustva tokom krize.
„Da li opozicija koristi događaj za politički obračun, da li je vlada većinska ili manjinska i da li postoji institucija koja može da upravlja krizom i preuzme deo pritiska sa pojedinačnog ministra ili javnog zvaničnika“ – sve to može imati uticaja.
Još jedan faktor je doba godine, rekla je Ajzele, istraživačica kriznih komunikacija sa Univerziteta u Amsterdamu.
„Ako su lideri na odmoru, onda je to obično i period kada se ne događa mnogo toga drugog – u Nemačkoj to nazivamo Sommerloch“, rekla je Ajzele, objašnjavajući da nedostatak važnih vesti može da pretvori inače uobičajeno odsustvo u političku dramu.
Dodala je da je, iako je fizičko prisustvo javnog zvaničnika poželjnije, „uveravanje javnosti moguće i na daljinu“ ukoliko se građani na kraju uvere da se situacijom kompetentno upravlja.
Should I stay or should I go?
Visoki britanski vojni zvaničnici optužili su tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona za „zanemarivanje dužnosti“ zbog odluke da ode na odmor u Somersetu dok su talibanske snage napredovale ka Kabulu u avgustu 2021.
Njegov ministar spoljnih poslova Dominik Rab suočio se sa još većim kritikama jer je ostao na odmoru na Kritu sve dok avganistanska prestonica nije pala, u trenutku kada su britanske snage užurbano pokušavale da evakuišu civile.
Iako je i on bio na odmoru kada su talibani zauzeli Kabul, francuski predsednik Emanuel Makron nije se suočio sa sličnim kritikama. Iz tvrđave Fort de Breganson, primorskog letovališta koje tradicionalno koristi francuski predsednik, održao je televizijsko obraćanje naciji, čime je učvrstio utisak da njegova vlada drži situaciju pod kontrolom i čini sve što može da vrati francuske građane kući.
Strah od negativnih reakcija navodi mnoge lidere da otkažu odmore u kriznim situacijama.
Kir Starmer je otkazao porodični odmor u avgustu 2024. godine, kada su se krajnje desničarski neredi proširili Engleskom dok je portugalski premijer Luiš Montenegro prošle godine takođe odlučio da ne ide na odmor dok su požari besneli širom zemlje.
Ali podaci ukazuju na to da Evropljani ne očekuju nužno od svojih lidera da se odreknu odmora čim se pojave prvi znaci problema.
Istraživanje Ipsosa iz jula 2025. pokazalo je da je 46 odsto Britanaca smatralo važnim da premijer ode na odmor dok je 44 odsto verovalo da šef vlade treba da koristi približno onoliko slobodnog vremena koliko i prosečan radnik. Više od tri četvrtine ispitanika – 78 odsto – reklo je da je važno da premijer bude lako dostupan dok je na odmoru.
Političari na kontinentu takođe se mogu suočavati sa manjim pritiskom da se odreknu odmora, s obzirom na radnu kulturu u kojoj se slobodno vreme u velikoj meri smatra pravom.
Podaci Međunarodne organizacije rada pokazuju da Evropljani imaju pravo na više plaćenog godišnjeg odmora nego radnici u bilo kom drugom delu sveta dok istraživanja poput godišnjeg Evropskog istraživanja radnih uslova fondacije Jurofaund pokazuju da građani EU veoma cene ravnotežu između poslovnog i privatnog života.
Zbog toga, kako kaže Ajzele sa Univerziteta u Amsterdamu, kritike zbog odsustva lidera tokom odmora obično imaju veze sa širim pitanjima njihovog imidža.
„Ako lider ima snažnu podršku, onda mu to što se ne pojavi odmah može biti oprošteno“, rekla je. Ali ako se zvaničnik o kojem je reč već suočava sa problemima u pogledu popularnosti, „krize su obično idealna prilika da se dovede u pitanje kompetentnost političkog lidera“.