Više od nedelju dana je prošlo otkako je kosovska policija preuzela kontrolu nad mostom na Ibru – odnosno, otkako joj je Kfor prepustio tu ulogu. I dok se zvanični Beograd i njegova ispostava na Kosovu, Srpska lista, ponašaju kao da su zatečeni ovakvim razvojem događaja – istina je, pak, da su bili odranije upoznati sa ovakvom odlukom. Naposletku, kako za N1 objašnjava politikolog Ognjen Gogić – „nije Kfor mislio da tu bude čitavu večnost“.
„Nikada nije bilo moguće da se dozvoli (otvaranje mosta na Ibru) bez saglasnosti srpskih gradonačelnika na severu, posebno srpskog gradonačelnika Severne Mitrovice (Milan Radojević)“, naveo je ranije danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare, upitan upravo o tome kako on gleda na povlačenje Kfora sa mosta koji razdvaja severni i južni deo Kosovske Mitrovice, odnosno srpsko i albansko stanovništvo.
Kako je rekao Vučić – „danas mogu i to, i to radi Turčin, komandant Kfora“.
„Turčin“ na kojeg se referiše predsednik Srbije je general-major Ozkan Ulutaš – i upravo je onaj koji je 23. jula nakon sastanka sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Milanom Mojsilovićem, kroz redove provući da će Kfor prepusti upravljanje mostom kosovskoj policiji.
Naposletku, kako su ranije u odgovoru za N1 naveli iz Kfora – i sam Mojsilović je bio obavešten o povlačenju misije s mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici.
Pored toga, politikolog Ognjen Gogić podseća na izjavu Aleksandra Vulina koju je dao sredinom jula – pre sastanka Ulutaša i Mojsilovića – kada je naveo da je, prema njegovim izvorima, „predviđeno da se sa mosta između Severne i Južne Mitrovice početkom avgusta u potpunosti uklone snage Kfora, kao i da se započne sa postepenim uklanjanjem pripadnika italijanskog Kfora sa obezbeđenja srpske svetinje manastira Dečani“.
Kako kaže Gogić – „ako je Vulin znao, svi su znali“.
„Nije KFOR mislio da tu bude čitavu večnost – u tom smislu, sve ovo nije iznenađenje“, ocenio je Gogić.
Vučić je, inače, takođe danas naveo da će uskoro, danas ili sutra, napisati pismo generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu u kojem će zamoliti da se odluka o povlačenje Kfora se mosta na Ibru ipak – ne sprovede. Dodao je i da ne veruje da će Rute prihvatiti njegovu molbu.
Međutim, kada se sve sagleda, postavlja se pitanje zašto srpski zvaničnici ranije nisu ovu temu plasirali u etar i zašto ranije nisu pisali molbe evropskim zvaničnicima – jer, naposletku, samo pitanje bezbednosti, odnosno prisustva Kfora bilo je predmet dijaloga između Beograda i Prištine?
Simić na upit N1: Nisu ispunjeni svi uslovi za otvaranje mosta
Pitanje prisustva Kfora bio je deo dijaloga između Beograda i Prištine, a tim povodom je N1 poslao upit Srpskoj listi sa pitanjem – da li su zaključci Radne grupe za slobodu kretanja, iz avgusta 2015. godine, ispunjeni. Igor Simić iz Srpske liste za N1 naglašava da dva zaključka, četvrti i peti, nisu.
- Radna grupa će zajedno sa oba gradonačelnika tokom procesa revitalizacije redovno pratiti i preispitivati preovlađujuće političke i bezbednosne uslove u opštinama.
- Do 10. oktobra 2015. godine će biti rešeno pitanje mapa administrativnih linija katastarskih oblasti u Suvom Dolu i Brđanima putem Memoranduma o razumevanju o planovima razvoja opština, Opštinske mape zoniranja i detaljnog Regulatornog plana između relevantnih ministarstava i dveju opština.
Kako navodi Gogić, pitanje katastarskog razdvajanja – odnosno kome pripada Suvi Do – je tokom pregovora Beograda i Prištine bio jedan od uslova srpske strane da se otvori most na Ibru. Ali, kako dodaje, to je političko pitanje, ne bezbednosno.
Pitanje bezbednosti
A kada se pogleda samo pitanje bezbednosti Srba na Kosovu, odluka o povlačenju Kfora sa mosta na Ibru, kao i ta da će u bezbednosni protokol obezbeđivanja manastira Dečani biti uključena i kosovska policija – dolazi u i te kako nezgodnom trenutku.
Jer, već neko vreme srpsko stanovništvo na Kosovu, odnosno određeni deo doživljava nemile scene – od rušenja objekata na Gazivodama, preko opravdanih ili neopravdanih hapšenja do torture kosovske policije.
I tu se, onda, postavlja pitanje da li je stvarno sadašnji trenutak bio pogodan za postepeno povlačenje Kfora. Naposletku, sam Ulutaš je naveo da se do ovakve odluke došlo rezultatom kontinuiranog poboljšanja bezbednosne situacije na Kosovu.
U tom pogledu, Gogić objašnjava da Kfor zapravo procenjuje da li postoji rizik od masovnog nasilja, odnosno rizik od sukoba širih razmera.
„I Kfor tu zaključuje da ne postoji. Neko će reći: ‘To je cinično, jer Srbi nemaju mogućnost da se suprotstave, da ulaze u velike sukobe i da ne postoji rizik od toga. Ali Kfor uzima i to u obzir. Ne da li su odnosi normalizovani, da li se poštuju prava Srba – to je pitanje za Evropsku uniju – nego da li postoji stabilna bezbednosna situacija. Kfor je procenio da neće doći do masovnog nasilja, kao što i neće, ali to što će se Srbi osećati loše zbog toga – to je nešto sasvim drugo“, kazao je Gogić.
Loš trenutak i loša poruka
Ipak, Gogić ističe da, i kada je u pitanju situacija sa mostom na Ibru i sa Dečanima, trenutak jeste jako loš.
„Zato što imamo primera u poslednje vreme jako lošeg, neprofesionalnog postupanja kosovske policije, pokazalo se da oni ne razumeju svoju ulogu. I onda u, u tim okolnostima, Kfor kaže: ‘Mi imamo dovoljno poverenja u kosovsku policiju da prebacimo nadležnost’. To je jako loša poruka i to hrabri loše postupanje kosovske policije“, naglašava sagovornik portala N1.
Kako dodaje: „I da ima Kfora na mostu i da ga nema, to ne menja činjenicu da se svakodnevno dešavaju pojedinačni slučajevi nasilja, zbog kojih se Srbi na Kosovu osećaju nebezbedno“.