Predsednik Donald Tramp uvodi još jednu ratnu strategiju protiv Irana na poznati način: sa pretnjom napisanom velikim slovima.
Ali svet će, kao i obično, morati da sačeka da vidi da li će odustati kada se politički troškovi nagomilaju, piše CNN.
Tramp je u sredu obećao „NAJRAZORNIJU EKONOMSKU OPERACIJU IKADA PREDUZETU PROTIV BILO KOJE ZEMLJE“ u objavi na Truth Social-u.
Njegov novi pristup je pomalo spasavanje obraza nakon što nije uspeo da bombarduje Islamsku Republiku i natera je da se preda, niti da je nagovori na nuklearne pregovore zaslađivačima u memorandumu o razumevanju. To je najnoviji vrtoglavi obrt u sukobu koji je iznedrio više taktičkih promena i preokreta kursa nego što je moguće izbrojati.
Predsednik je obustavio sve razgovore sa Iranom, a CNN izveštava da je njegov tim rekao političkim saveznicima da se prilagođava ratu ekonomskog iscrpljivanja za koji veruje da će uništiti iransku ekonomiju i primorati je na kapitulaciju.
„Trenutno mislim da je situacija tako dobra“, rekao je Tramp u sredu o ratu koji je proglasio dobijenim posle nekoliko dana, ali je sada duboko u šestom mesecu.
U kasnijoj objavi na društvenim mrežama, obećao je da će se obračunati sa svakom zemljom koja dozvoli svojim finansijskim institucijama, preduzećima, aerodromima ili vladinim entitetima da obezbede bilo kakvu vrstu spasilačke linije Iranu.
Napisao je: „Šverc nafte, razmene linije, transferi gotovine, menjačnice, registri brodova, paravan kompanije – sve to mora da prestane SADA.“
„Znate ko ste“, dodao je predsednik.
Mnogi analitičari su skeptični da će revolucionarni režim u Teheranu, poznat po intenzivnoj represiji i ekonomskom pritisku na civile, popustiti u svojoj egzistencijalnoj borbi sa SAD. Na kraju krajeva, on je decenijama izdržao neke od najstrožih ekonomskih sankcija na svetu.
„Oni koji misle da će Iran popustiti pod pritiskom, mislim da se greše, uprkos ekonomskoj situaciji“, rekao je Danijel Citrinovič, koji je služio u izraelskoj odbrambenoj obaveštajnoj službi, uključujući i šefa iranskog ogranka u Odeljenju za istraživanje i analizu.
Citrinovič je u utorak rekao za CNN International da nema znakova da Iran ublažava svoju strategiju pokušaja pritiska na Trampa putem međunarodnih tržišta. Dodao je da, iako bi ekonomski pritisak mogao da nametne ozbiljne troškove Iranu, „na kraju krajeva, ne vidim da se iranska računica menja zbog ovog pritiska.“
Šta Tramp mora da promeni
Da bi postigao bilo kakav napredak, Tramp neće jednostavno morati da promeni tu računicu u Teheranu. Prvo mora da promeni sopstveno ponašanje.
Uništavanje iranske ekonomije bi trajalo mesecima ili čak godinama. To bi zahtevalo vrstu strateškog strpljenja koju Tramp gotovo nikada ne pokazuje. Iran neće biti sam ako se kocka da će se predsednik umoriti od njegovog novog plana mnogo pre nego što pokaže rezultate.
Trampov novi pristup može zavisiti i od diplomatskog zaokreta.
Bela kuća polaže ogromno poverenje u vojnu moć da sprovede blokadu iranskih brodova i luka – što je oličenje njegove obmanjujuće objave na društvenim mrežama ove nedelje u kojoj je Ormuski moreuz proglasio novom teritorijom SAD. Ali istinski efikasan pokušaj izolacije Irana podrazumeva veliki napor, koji obuhvata Zaliv, Evropu i Aziju.
Postoje verovatni načini na koje bi administracija mogla da nanese pravu štetu iranskom režimu.
Viši saradnik Instituta Hadson, Ludovik Hud, zalaže se za regionalno i međunarodno smanjenje prihoda Korpusa islamske revolucionarne garde i novi potez protiv njegove regionalne mreže posrednika.
U nedavnoj kolumni u Vol strit žurnalu, pozvao je na jačanje veza SAD sa vladama u Bagdadu i Bejrutu kako bi se osporila moć Teherana širom Bliskog istoka i savetovao je ministra finansija Skota Besenta da pojača ekonomski pritisak na Kinu, glavnog kupca iranske nafte.
Hud je tvrdio da bi kontinuirani ekonomski pritisak pogoršao inflaciju i odliv kapitala, izazivajući bankarsku krizu koja bi mogla da oslabi stisak režima.
Blokada bi bila još efikasnija ako bi SAD angažovale saveznike da zaustave mrežu tajnih ekonomskih aranžmana i trgovinskih puteva koje je Teheran izgradio kako bi izbegao sankcije. Ali takva saradnja teško da je u domenu administracije. Vašingtonska diplomatija prema Iranu, koju predvode Trampovi izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof, često je bila naivna.
A američki predsednik je otuđio saveznike započinjanjem rata koji je ugrozio njihove nacionalne i ekonomske bezbednosne interese — a zatim ih je kritikovao što se nisu pridružili. Ove nedelje je zapretio da će bombardovati Oman zbog njegovog stava u pregovorima sa Iranom koji želi da ponovo otvori moreuz.
Potpuno zaključavanje iranske ekonomije ne bi došlo bez ozbiljnih izbora za Trampa. Na primer, jedan uticajan potez bio bi uvođenje sankcija kineskim bankama uključenim u transakcije oko ilegalne prodaje iranske nafte. Ali Tramp će u septembru dočekati kineskog predsednika Si Đinpinga u državnu posetu – što je vrhunac njegove godine. Bilo bi veliko iznenađenje ako pokvari atmosferu pre toga.
Hoće li Tramp ostati na kursu ili će blefirati i odustati?
Čak i ako je Tramp spreman da sačeka da njegov ekonomski rat uguši Iran, postoji još jedna trećća varijabla: Teheran dobija odgovor.
Oni znaju da je Tramp ranjiv nešto više od dva meseca pre srednjoročnih izbora. I čini se da su odlučni da ga ponize isto toliko potpuno koliko su ponizili predsednika Džimija Kartera tokom krize sa taocima pre izbora 1980. godine.
Iran stoga ima snažno političko obrazloženje da odbije Trampov pokušaj da smiri rat tokom jesenje kampanje. Takođe ima geopolitički podsticaj za eskalaciju kako bi sačuvao svoj glavni ratni dobitak, a to je mogućnost usporavanja brodova koji prolaze kroz Ormuski moreuz. Novi napadi dronova ili raketa na brodove povećali bi ekonomske troškove za američke birače i podsetili bi ih koliko mrze rat. Ako bi predsednik odgovorio, pogoršao bi krizu. Ako bi se uzdržao, izgledao bi slabo.
Vruć rat ili ekonomski ostaviće praznine za demokrate. „Nisam zainteresovan za rat ekonomskog iscrpljivanja sa Iranom, gde američki narod plaća cenu na našoj strani jednačine, na benzinskoj pumpi i u prodavnici“, rekao je demokratski poslanik Džejms Vokinšo za CNN News Central u utorak.
Uprkos Trampovom najnovijem ispadu na društvenim mrežama, još uvek nema kraja igre na vidiku.
I predsednik se i dalje bori sa pitanjem koje ga drži u zamci: Hoće li se tolerancija Amerikanaca prema posledicama rata iscrpeti pre režimske?