Deliblatska peščara u svojoj istoriji je gorela mnogo puta, ali se sada suočava sa jednim od najvećih požara koji su je pogodili i trebaće decenije da se vrati u stanje u kojem je bila, kaže naučni novinar Slobodan Bubnjević. Dodaje da je ovo velika katastrofa u pogledu životne sredine u Južnom Banatu, te da „iz toga moramo nešto da naučimo“ i da je prvi korak ka tom učenju – da oni koji su odgovorni za ovo što se dešava, pre ili kasnije, za to odgovaraju.
Od pojave prvih požara u julu izgorelo je više od od 3.000 hektara Deliblatske peščare. Bubnjević je u gostovanju u programu N1 televizije rekao da je to sistem koji je sklon požaru, podsećajući da su neki divovski požari iz prošlosti promenili ekosistem.
„Peščara je gorela mnogo puta u svojoj istoriji, međutim, mi sad se očigledno suočavamo sa jednim od najvećih požara koji su bili. Bez daljeg, ovo je jedna velika katastrofa u pogledu životne sredine u Južnom Banatu“, naveo je on.
Podseća da pošumljavanje ovog područja traje dva veka, zbog čega je Peščara, kako kaže, jedno izvanredna i intrigantna geografska pojava koja postoji u Južnom Banatu.
„Imamo jednu oblast koja je potpuno peščana, koja se transformisala delovanjem čoveka poslednja dva veka. Negde od početka 19. veka, odlukom tadašnjeg ugarskog parlamenta, odlučilo se da se krene u sistematsko pošumljavanje ovog područja“, objasnio je.
Kaže da je zato peščara jedno izvanredno, intrigantno područje.
„Dakle, imate pesak koji je ispod vas, a iznad je vrlo, vrlo bogata šuma koju je zapravo čovek oteo od prirode i koja iz godine u godinu stalno gori, pokušavajući da se transformiše. A to je posledica raznih oblika neodgovornosti. Od samih paljevina, preko prevencije, pa na kraju krajeva i do neadekvatnih akcija koje se događaju u pogledu zaštite same peščare“, navodi Bubnjević.
Govoreći o reakciji nadležnih, on kaže da „na različitim pozicijama imamo obilje neodgovornih ljudi“, koji su od početka požara do danas, kako ističe, povlačili niz pogrešnih poteza.
„Vrlo je važno istaći, pohvaliti i podsetiti na činjenicu kolike napore su vatrogasci i ljudi na terenu imali da se suoče sa ovim, ali se to ne može reći za one koji su akcije koordinisali prethodnih mesec dana. Dakle, posmatrajući sa strane, postavlja se obilje velikih pitanja – meštani iz regije vrlo dobro znaju kako proseci nisu održavani, kako kad su požari počeli, reakcija nije dobro koordinisana, naši vatrogasci nisu u onom broju poslati tamo“, objašnjava on.
Šumski požari posledica klimatskih promena i rizik je sve veći
Mišljenja je da su šumski požari posledica klimatskih promena, te da kada te vatrene stihije izmuku kontroli, ne postoji zemlja koja može s tim da se suoči i da izađe na kraj.
„Taj se problem rešava na samom početku ili pre, i oni koji ga tada ne rešavaju su odgovorni za ono što se kasnije događa. I ljudi iz Vojvodinašuma ne mogu iz ovoga izaći, a da se ne postavi pitanje njihove konkretne odgovornosti“, kaže Bubnjević.
Dovodi u pitanje i načine na koji se tretirala kriza izazvana požarom u Deliblatskoj peščari ističući posebne karakteristike terena na kojem se nalazi.
„Tu imamo mineralni sloj koji se nalazi relativno blizu površine, a vrlo smo malo videli mehanizacije na terenu. Ova se šuma ne može vodom ugasiti, čak i da nam dođe, ne znam koliko je Iljušina kada je požar u onakvom stanju kakve viđamo na nekim snimcima, voda jednostavno ode u pesak, koji se nalazi ispod. Sa druge strane, to što je pesak omogućuje da se tanjiračama, relativno jednostavno, taj mineralni sloj može izdići, i to zapravo može da zaustavi ovakve šumske požare. To vatrogasci znaju, ali mi tu mehanizaciju ne vidimo na terenu“, kaže sagovornik N1.
Ocenjuje da država nije adekvatno reagovala na pojavu požara. Navodi i da država nekoliko dana, čak nekoliko nedelja, „ne izveštava javnost o tome šta se dešava“.
„Na državnoj televiziji smo videli izveštaje koji kažu da „gore delovi opštine Kovin“. Danima se nije pominjala reč Deliblatska peščara. A onda, kada je kriza počela, vladajuća struktura je potpuno ignorisala. Predsednik Republike Srbije obilazi sela po jugu, istoku, zapadu, svaki dan je na terenu. Do sada se nije pojavio u Deliblatskoj peščari – zašto“, upitao je.
Drugo pitanje je, kako kaže, kad smo došli do ovakvog nivoa katastrofe.
„I stvar je toliko izmukla kontroli, tada nema druge nego da tražimo pomoć, i ta pomoć zaista fantastično stiže iz Ruske Federacije, sa ovim avionom koji jeste jedna vrsta tehnološkog čuda. Vrlo jednostavno pitanje se odmah nakon toga postavlja – zašto ga ranije nismo pozvali, što smo čekali da izgori 3.000 hektara i zašto ga mi nemamo u našoj floti“, navodi Bubnjević.
Čekaju nas i topliji i duži toplotni talasi
Upozorava da će klimatske promene uzrokovati sve toplije i toplije vreme i sve duže toplotne talase, što će u ovom delu Evrope dovesti do povećanog isušivanja zemljišta, što, sa jedne strane, posledično vodi do ekstremnijih i opasnijih oluja, a sa druge, podstiče rizik od požara.
„Kada nam požari spale zemljište, i ako ne reagujemo preventivno da nešto učinimo, onda ćemo imati čak podložnije okolnosti, zato što je vegetacija poslednja odbrana koju imamo. Kad je smanjimo, rizici postaju još veći“, kaže on.
Pirokumulus iznad peščare
Podseća i na pojavu pirokumulusa iznad Peščare početkom avgusta, objašnjavajući da je to oblak koji se javlja samo kod najekstremnijih velikih šumskih požara, vulkanskih erupcija i detonacija nuklearnih bombi.
„To su atmosferski fenomeni neviđeni za naše područje, koji se događaju, između ostalog, zbog čudovišne katastrofe koja se događa u Deliblatskoj peščari. I ne može biti da, kad se ovo dogodilo, oni koji su odgovorni, oni koji upravljaju ovom zemljom, okrenu glavu od toga“, naveo je naučni novinar Slobodan Bubnjević.