Sudija Vrhovnog suda u penziji Radmila Dragičević Dičić, koja je i članica Anketne komisije koja se bavila uzrokom pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, ocenila je da se sudski postupak u tom slučaju ne može brzo završiti, jer je već izgubljeno mnogo vremena i jer je trajao „neprimereno dugo u fazi preispitivanja optužnice“.
Dragičević Dičić je u intervjuu za današnje izdanje lista Danas rekla da se radi o kompleksnom krivičnom delu, sa više okrivljenih, sa različitim obimima odgovornosti.
„Verovatno će biti i novo veštačenje, ponovno saslušanje svedoka, predlaganje i izvođenje novih dokaza. Prema mom iskustvu, a ceneći i postupke u drugim zemljama, postupak u fazi glavnog pretresa, do donošenja prvostepene odluke, ne može da traje manje od godinu dana. Posle toga dolazi žalbeni postupak i mogućnost ponovnog suđenja“, navela je ona.
Prema njenim rečima, već do sada je vidljivo da nisu ispunjeni uslovi efikasnog i delotvornog postupka, a pravičnost istog je ugrožena od samog početka „zloupotrebama državnih funkcionera, koji su svojim nedopustivim javnim izjavama stvorili atmosferu i utisak o neprimerenom i nezakonitom uticaju na rad pravosuđa“.
„Poslednja izjava predsednika države (Aleksandra Vučića) je da je odluka Apelacionog suda u Novom Sadu doneta iz čiste bahatosti, bez ikakve argumentacije. To je još jedna u nizu nedozvoljenih izjava organa vlasti, koja, između ostalog, ukazuje i na to koga je vlast spremna da brani i odbrani“, ocenila je Dragičević Dičić.
Govoreći o potvrđivanju optužnice Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu u tom slučaju, ocenila je da je pre tog potvrđivanja Viši sud u tom gradu, preispitujući optužnicu „uložio veliki napor da iz postupka isključi funkcionere koji dolaze iz Ministarstva građevinarstva i Infrastrukture železnice“, među kojima je i bivši ministar Goran Vesić.
„Ne mogu u ovoj fazi da ocenjujem istragu. Očigledno je uverenje tužilaštva u ispravnost njihove odluke. Tužilaštvo uvek ima mogućnost da proširi istragu i obuhvati nove okrivljene. Međutim, zahvaljujući pre svega upornosti Višeg suda u Novom Sadu da pre suđenja raspravi i okonča krivični postupak za četvoro funkcionera, došlo je do nepotrebnog odugovlačenja postupka i gubljenja poverenja javnosti u mogućnost pravičnog suđenja“, navela je ona.
Dodala je da se u svojoj dugogodišnjoj sudskoj praksi nije susrela sa predmetom gde je sud u postupku preispitivanja optužnice utvrdio da nema dokaza za opravdanu sumnju i doneo odluku o obustavljanju krivičnog postupka, utvrđujući da nema mesta optužbi.
„To se može upodobiti sa oslobađajućom presudom, ali bez suđenja. Ni u mnogo jednostavnijim predmetima sudovi se ne upuštaju u detaljnu ocenu i analizu dokaza u fazi preispitivanja optužnice, već je dovoljno da utvrde da priloženi dokazi potkrepljuju opravdanu sumnju da je krivično delo učinjeno, dok se na glavnom pretresu, uz načelo raspravnosti pred sudom, izvode svi dokazi, predlažu novi, vrši njihova ocena i analiza“, kazala je Dragičević Dičić.
Prema njenim rečima, tu grešku je konačno ispravio Apelacioni sud u Novom Sadu i omogućio da predmet uđe u fazu suđenja, u kojoj će, uz poštovanje svih principa pravičnog suđenja, koje mora biti javno, sud doneti svoju konačnu odluku o krivici okrivljenih.
Podsetimo, Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je svojim rešenjem od 15. juna optužnicu Višeg javnog tužioca u Novom Sadu kojom su bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, v.d. generalne direktorke preduzeća „Infrastruktura železnice Srbije“ Jelena Tanasković, državna sekretarka u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Anita Dimoski i Nebojša Šurlan, bivši generalni direktor „Infrastrukture železnice Srbije“ optuženi za krivično delo „teško delo protiv opšte sigurnosti“, u vezi sa krivičnim delom „izazivanje opšte opasnosti“.
Okrivljenim Slobodanu Naumoviću, Milanu Jelkiću, Ljiljani Milić Marković, Milanu Spremiću, Jasni Stojiljković Milić, Zorici Slavković Marjanović, Dušanu Jankoviću, Marini Gavrilović i Dejanu Todorović na teret se stavlja „teško delo protiv opšte sigurnosti“, u vezi sa krivičnim delom „nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova“.
Na Železničkoj stanici u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine, poginuli su Sara Firić (2018) iz Kovilja, Valentina Firić (2014) iz Kovilja, Đorđe Firić (1971) iz Kovilja, Milica Adamović (2008) iz Kaća, Nemanja Komar (2007) iz Stepanovićeva, Anđela Ruman (2004) iz Stare Pazove, Miloš Milosavljević (2003) iz Knićanina, Stefan Hrka (1997) iz Beograda, Sanja Ćirić Arbutina (1989) iz Kaća, Goranka Raca (1966) iz Novog Sada, Vukašin Raković (1955) iz Bukovca, Mileva Karanović (1948) iz Kaća, Đuro Švonja (1947) iz Stepanovićeva, Vasko Sazdovski (1979), državljanin Republike Severne Makedonije, iz mesta Sveti Nikola, Anja Radonjić (2000) iz Paraćina, Vukašin Crnčević (2006) iz Zmajeva koji je u školu išao u Novom Sadu.