Srpski stručnjaci saglasni su da su predstojeći izbori, pored same Srbije, od izuzetnog značaja i za ključne spoljne aktere u regionu – EU, Rusiju i SAD, piše Genadij Sisojev, dopisnik ruskog lista Komersant sa Balkana.
Ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko već je upozorio da bi, bez obzira na rezultate glasanja, sve moglo da se završi „obojenom revolucijom“.
„Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biće održani 18. ili 25. oktobra“, objavio je krajem prošle nedelje predsednik Aleksandar Vučić u glavnoj informativnoj emisiji Radio-televizije Srbije.
Da bi glasanje bilo održano u rokovima koje je predsednik naveo, on mora zvanično da raspiše izbore do 3. odnosno 10. septembra, dakle 45 dana pre njihovog održavanja.
Objavljivanjem datuma vanrednih izbora, Aleksandar Vučić ispunio je glavni zahtev srpskih studenata, koji već više od godinu i po dana protestuju širom zemlje nakon tragedije u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je usled urušavanja nadstrešnice železničke stanice poginulo 16 ljudi.
Datum glasanja koji je predsednik odabrao bio je očekivan – vanredni izbori biće održani pre druge godišnjice tragedije, povodom koje će gotovo sigurno biti organizovani novi masovni protesti.
Uprkos tome što je Aleksandar Vučić datum vanrednih izbora objavio tek sada, predizborna kampanja u Srbiji faktički je već počela.
Sam predsednik gotovo svakodnevno obilazi gradove i sela, daje izdašna obećanja i poziva građane da glasaju za vladajuću stranku. Predizbornu kampanju pokrenuli su i studenti, koji su objavili da će na izbore izaći samostalno, sa svojom Studentskom listom.
Nezavisna istraživanja javnog mnjenja vladajućoj stranci i Studentskoj listi daju približno jednak broj glasova.
Prema nedavnom istraživanju beogradskog časopisa „Srpska politička misao“, Studentsku listu spremno je da podrži oko 40 odsto građana Srbije, dok bi vladajuću Srpsku naprednu stranku podržalo 37,5 odsto. Istraživanja socijalistima, partnerima predsedničke stranke, kao i dve opozicione koalicije, daju po četiri do pet odsto.
Predstojeći izbori će tako predstavljati svojevrsni referendum o poverenju samom Aleksandru Vučiću, koji namerava da iz predsedničke fotelje pređe na mesto premijera. To bi mu omogućilo da zemljom upravlja još najmanje četiri godine – sada sa funkcije premijera, koji prema srpskom Ustavu ima veoma široka ovlašćenja.
Vučić pokušava da očuva odnose i sa Rusijom i sa Zapadom
O mogućim planovima Aleksandra Vučića za budućnost 22. avgusta govorila je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. Upravo na nju bi prešla predsednička ovlašćenja nakon što sam Aleksandar Vučić podnese ostavku kako bi predvodio kampanju vladajuće stranke na predstojećim izborima.
„Svi ćemo glasati“, pozvala je Ana Brnabić na mitingu pristalica Srpske napredne stranke. „A onda ćemo, dok Vučić bude premijer, promeniti Ustav kako bi se vratio na mesto predsednika. Imamo rešenja za sva pitanja“.
Drugi predsednički mandat Aleksandra Vučića ističe na proleće 2027. godine i on trenutno nema pravo na ponovni izbor.
Srpski stručnjaci saglasni su da su, pored same Srbije, predstojeći izbori važni i za ključne spoljne aktere u regionu – Rusiju, EU i SAD.
„Sadašnju srpsku vladajuću elitu Vašington, Moskva i Brisel dobro poznaju; sa njom sarađuju već deceniju i po. U slučaju političkih promena postaviće se pitanje kursa Srbije – kako u spoljnoj politici u celini, tako i u odnosu prema ključnim svetskim akterima“, objašnjava direktor beogradskog Centra za evropsku politiku Miloš Pavković.
„Promenom vlasti u Srbiji neminovno će se promeniti i njen politički model, a u aktuelnim geopolitičkim okolnostima EU, SAD i Rusija strahuju od velikih promena zbog rizika da izgube partnera ili ostanu bez sfere uticaja.“
Imajući u vidu značaj ishoda srpskih izbora, kao i približnu izjednačenost snaga glavnih rivala, stručnjaci i političari ne isključuju ozbiljnu destabilizaciju situacije nakon glasanja.
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko upozorio je prošle nedelje srpsko rukovodstvo na rizik „da, kakvi god bili rezultati izbora, nakon glasanja može biti pokrenut već isproban i poznat scenario ’obojene revolucije‘“.