Ruska burna istorija iznedrila je kod njenih građana mračan smisao za humor.
Domaćini direktora CIA Džona Retklifa zato su gotovo sigurno cenili ironiju kada je on ove nedelje doputovao u Moskvu, kako se navodi, da Rusima saopšti da gube katastrofalni rat u Ukrajini, piše CNN.
Ruski šefovi obaveštajnih službi mogli su da ukažu na to da je i predsednik Donald Tramp, baš kao i predsednik Vladimir Putin, upleten u rat u Iranu koji ne može da dobije niti da okonča.
Dvojica lidera u dva različita sukoba suočavaju se sa sličnom dilemom: ne mogu da ostvare ratne ciljeve, ali ne mogu ni da se povuku i sačuvaju obraz.
Obojica su započela neprijateljstva nakon što su očigledno potcenili upornost i sposobnosti protivnika čije su vojske bile višestruko slabije u odnosu na konvencionalnu moć i vojnu opremu SAD i Rusije.
I Putin i Tramp videli su kako njihovu taktičku vojnu prednost potkopavaju nekonvencionalne asimetrične taktike Ukrajine i Irana, koji su predvodili primenu jeftinih novih tehnologija poput dronova i označili početak nove ere ratovanja.
U izveštaju o Retklifovoj poseti, Njujork tajms je ukazao na zabrinutost koju već dugo dele mnogi u vašingtonskim spoljnopolitičkim krugovima – da Putin ne dobija iskrene procene o razvoju rata. Mnogi se pitaju da li Trampove optimistične procene o američkoj pobedi u Iranu znače da je i njemu uskraćena realna slika, jer mu unutrašnji krug saradnika nerado saopštava loše vesti.
Vašington i Moskva nisu nepoznanice kada je reč o skupim i komplikovanim vojnim angažmanima u inostranstvu. Obe zemlje su, na primer, pretrpele teške poraze u ratovima u Avganistanu. Ruska katastrofa u Ukrajini na izvestan način podseća na američki poraz u Vijetnamu.
Ipak, paralele između dvojice lidera koji su sada zaglavljeni u ratovima koje su sami započeli, imaju svoje granice.
Tramp nije ponovio Putinovu tešku grešku slanja kopnenih trupa u ratnu močvaru – odluku koja je, prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije, dovela do toga da više od 1,4 miliona mladih Rusa pogine, budu ranjeni ili nestali.
Putin, kao pravi autoritarni lider, ima manje ograničenja od Trampa kada je reč o unutrašnjopolitičkim prilikama. Takav broj žrtava bio bi politički neodrživ u SAD.
I dok Putin zasipa ukrajinske gradove i elektrane terorom i smrću raketnim i napadima dronovima, Tramp je u svom ratu uglavnom izbegavao namerno gađanje civila i civilne infrastrukture. Međutim, odbio je da javnosti pruži potpunu sliku o raketnom napadu koji je u februaru pogodio iransku školu i ubio gotovo 200 dece i odraslih, a koji je, po svemu sudeći, bio posledica korišćenja zastarelih obaveštajnih podataka.
Šefovi obaveštajnih službi sastali se u zabrinjavajućem međunarodnom trenutku
Retklifova iznenadna poseta Rusiji usledila je u trenutku velikih promena i sumornih nagoveštaja u međunarodnim odnosima, dok ratovi u Ukrajini i Iranu destabilizuju širi Bliski istok, uvlače velike svetske sile u sukobe i podstiču strahove od šireg geopolitičkog konflikta.
Šef CIA imao je širok dnevni red.
Upozorio je Rusiju na svaki otvoreni ili prikriveni napad na teritoriju NATO-a, usred sve većeg straha u Evropi da bi Putin mogao da testira odbrambene sposobnosti Alijanse, rekla su za CNN dvojica ljudi upoznatih sa situacijom.
Retklif je tokom sastanaka sa ruskim obaveštajnim zvaničnicima takođe pozvao Rusiju da prekine ekonomsku i vojnu podršku Iranu.
Njegova misija mogla bi da donese izvesno olakšanje američkim saveznicima koji su dugo zabrinuti zbog Trampove posvećenosti NATO-u i njegovim bezbednosnim garancijama.
Novi američki pokušaj da se okonča rat u Ukrajini bio bi široko pozdravljen, čak i ako Trampovo smanjivanje vojne pomoći vladi predsednika Volodimira Zelenskog izaziva sumnje u njegove motive. Tramp još nije realizovao navodnu ponudu iz ovog leta da Ukrajini omogući licencnu proizvodnju protivraketnih sistema Patriot.
Tramp je svojevremeno predvideo da bi rat u Ukrajini mogao da okonča za 24 sata, ali njegovi mirovni napori nisu doveli do rezultata. Njegove ponovljene tvrdnje da Putin želi mir događaji iznova demantuju.
Sjedinjene Države od početka rata u Ukrajini imaju ulogu svojevrsnog posrednog aktera. Rusija ima sličnu, posrednu ulogu u ratu u Iranu.
Američki propusti u Iranu posebno su u centru pažnje ove nedelje, jer je rat ušao u šesti mesec, dok administracija prelazi sa vojnih operacija na sveobuhvatni ekonomski rat.
Rusija možda nema veliki strateški interes da olakša Trampovu situaciju u Iranu. Bilo kakva pogodba u kojoj bi Ukrajina bila predmet dogovora propala bi zbog prethodnog Trampovog neuspeha da natera Kijev da pristane na teritorijalne ustupke.
CNN je u martu objavio da je Rusija Iranu dostavljala obaveštajne podatke o lokacijama i kretanju američkih vojnika, brodova i aviona, prema rečima više osoba upoznatih sa američkim obaveštajnim izveštajima o tom pitanju. Veliki deo obaveštajnih podataka koje je Rusija delila sa Iranom činili su snimci iz Moskvinog naprednog sistema satelita.
Putinov stav usmeren protiv Zapada znači da se Rusija konstantno suprotstavlja američkom i zapadnom uticaju na Bliskom istoku i drugde. On verovatno igra dugoročniju igru od Trampa, čiji mandat ističe za dve i po godine.
Ipak, Vašingtonu bi pomoć Moskve – kao i Pekinga – mogla biti potrebna u sprovođenju nove politike potpune ekonomske izolacije Irana.
„Da bi ekonomski pritisak dao rezultate, Tramp mora da bude u stanju da dobije određeni nivo saradnje od Kineza, Rusa i drugih regionalnih aktera koji su glavni trgovinski partneri Irana“, rekao je u četvrtak za CNN International Firas Meksad, izvršni direktor za Bliski istok i severnu Afriku u Eurasia Group.
„Mislim da će mu biti veoma teško da navede Kineze na saradnju… Slična je situacija i sa Rusijom.“
Kako ratovi u inostranstvu mogu da uruše međunarodni kredibilitet
Dok su u četvrtak postajale jasnije posledice Retklifove posete, Vašington post je objavio da je njegovom putovanju prethodila nova procena američkih obaveštajnih službi prema kojoj Kremlj smatra da je SAD oslabio zbog rata u Iranu.
Trampov neuspeh da odlučujuće pobedi u sukobu nije samo narušio kredibilitet SAD; rat je takođe iscrpeo zalihe municije i opteretio mornaričke i vazduhoplovne snage. Stoga ne bi bilo iznenađujuće da protivnici SAD, poput Rusije i Kine, preispituju sposobnost Vašingtona ili njegovu spremnost da odgovori na eventualnu krizu u Evropi ili Aziji.
„Pošto je Donald Tramp odlučio da započne rat protiv Iranaca, bez strateškog cilja, bez plana, bez vremenskog okvira i bez izlazne strategije, a sada je zaglavljen – da, naravno, to pomaže Rusima“, rekao je u četvrtak za CNN demokratski senator Mark Keli iz Arizone. „I, uzgred, Rusi pomažu Irancima.“
Tramp, međutim, tvrdi da njegov prijateljski odnos sa Putinom čini svet bezbednijim. U četvrtak je insistirao na tome da ne postoji opasnost da Putin preduzme bilo kakvu akciju koja bi mogla da izazove sukob sa Zapadom.
„Imao sam dobre razgovore s njim. On neće napasti teritoriju NATO-a“, rekao je Tramp Kristin Holms iz CNN-a u Ovalnom kabinetu.
Ipak, višeslojna misterija koja okružuje Retklifovo putovanje u Moskvu predstavlja fascinantan novi obrt u izuzetnim odnosima dvojice lidera koji se suočavaju sa zajedničkom strateškom dilemom koja bi mogla da obeleži njihovo političko nasleđe.
Rat u Iranu možda nije toliko egzistencijalan za Trampov politički i lični opstanak koliko je rat u Ukrajini za Putina. Ali, baš kao i njegov prijatelj u Kremlju, i on je sateran u ćošak sopstvenim ratom.