Neprednjačka faza Nebojše Krstića zasnovana je na osmatranju, dojavljivanju i agitovanju da se kritičari njegovog šefa, još goreg vlastodršca, što strože kazne. Ko zna da li će posle izbora još uvek moći da „savetuje“ nekoga
Neko se rodi da bude poslednja rupa na svirali. Najgore je, međutim, ako taj neko ima i narcistički poremećaj ličnosti. Od takvih nikad ništa ne ispadne, ili pak ispadne svašta, kao što je od Nebojše Krstića Krleta ispalo. U današnjem novogovoru to se zove marketinški stručnjak. Reklo bi se da ova sintagma krije mnogo toga, ali pre svega skriva jedno veliko ništa koje je od malih nogu žudelo da bude nešto veliko, ali kako je vreme išlo, ono se smanjivalo, da bi naposletku ostala samo zalizana frizura, preplanuli ten i naočare skupih okvira. Ni zeru više od toga.
A kada ga neko pita, je li, Krle, šta si ti, ono, uradio u životu, a ovaj se brecne i kaže, čekaj, kako to misliš, pa ja sam napisao prvi grafit u Beogradu, znaš ono – Margita je, jebote, dečak… Ah to, podsetio bi se njegov sagovornik, pa nije ti bila neka fora, mislim, zvuči kao službena dojava… Ma da, ali nisam to ja smislio, znaš, vadio bi se Krle, nego Dragan Papić.
Mnogi su u to vreme mislili da mogu postati lokalni Endi Vorhol, ali nisu svi bendovi koji su tako nastali bili Velveti. Niti su svi imali svog Lu Rida. Dobro, Idoli su imali Vladu Divljana. Dovoljno za jedan beogradski novotalasni bend. Ali pošto Krle nije mogao da bude Nico, on je ostao niko i ništa, pa se iz petnih žila trudio da se prikači na neki voz. Zato je odabrao da podržava svog školskog druga Srđana Šapera, što mu je donelo prilično podsticajnu mladost.
Od nekih ljudi nikad ne ispadne ništa, ili pak ispadne svašta, kao što je od Nebojše Krstića Krleta ispalo. U današnjem novogovoru to se zove marketinški stručnjak, a ta sintagma krije mnogo toga, ali pre svega skriva jedno veliko ništa koje je od malih nogu žudelo da bude nešto veliko
Međutim, sve se brzo raspadalo, pa je Krstić prateći velikog meštra Šapera doglavinjao do Demokratske stranke. Ali kako tu nije bilo šanse da se približi Đinđiću, koji je za njega govorio nekim nerazumljivim marsovskim jezikom, sačekao je trenutak kada će doći neko prizemniji. Tako je dočekao Borisa Tadića. Brinuo je o njegovoj medijskoj reprezentaciji, donjem vešu, kako će da se ponaša na maratonu, šta treba da kaže za Dan Republike Srpske u Banjaluci, a sve češće, što ide s takvim karakterima – koga bi trebalo kazniti. Obično neke koji su bili mnogo pametniji od njega. I taman mu je lepo krenulo, kada se promenila vlast. Ali avaj, Krstić je preko noći postao Vučićev savetnik.
Neprednjačka faza Nebojše Krstića zasnovana je na osmatranju, dojavljivanju i agitovanju da se kritičari njegovog šefa što strože kazne. Da je sedeo na drvetu i češkao se, kao što mu priliči, a ne na Tviteru, i da je osmatrao da li se negde neki požar pojavio tokom leta, bilo bi mnogo više koristi od njega, ali nije. Ovako je postao zli savetnik još goreg vlastodršca.
A zli savetnici, kao što je poznato, imaju zagarantovan smeštaj u osmom krugu pakla, koji je Dante vrlo precizno dizajnirao. Naime, zli savetnici bili su noćna mora još u to doba, pa im je Dante obezbedio večni boravak u osmoj zloj jaruzi osmog kruga pakla. Oni se lako izdaleka mogu prepoznati, jer bezglavo jure ogrnuti plamenom, kao što su za vreme aktivnog radnog staža sve svoje savete umotavali u laži.
Krle koji se nedavno vratio sa godišnjeg odmora, aktivirao se u Vučićevoj predizbornoj kampanji zalaganjem da se „požarni lešinari“ žestoko kazne. Mislio je svakako na nezavisne medije i pojedince koji su upozoravali javnost da je u Deliblatskoj peščari izgorelo više od tri hiljade hektara šume „pod zaštitom države“. Vratio se Krle pun pravedničkog gneva, kojeg se nakupio na društvenim mrežama, brčkajući noge u moru. Sada treba zaraditi svoje parče zlosavetničkog hleba u klimatizovanom ambijentu Informer studija. Ko zna da li će posle izbora još uvek moći da savetuje nekoga.