Predsednik Ustavnog suda Srbije Vladimir Petrov izjavio je da studenti u blokadi nisu špijunirani, već da možda jesu neovlašćeno prisluškivani, ali je pritom izrazio sumnju da iza toga stoji država Srbije.
Studenti u blokadi objavili su ove nedelje kako je utvrđeno da je najmanje početkom 2026. godine najmanje 14 studenata i pripadnika opozicije bilo targetirano naprednim vrstama špijunskog softvera.
Za predsednika Ustavnog suda to, međutim, ne predstavlja špijuniranje.
„Pa, nije to špijuniranje, špijunirate državu. Vi možete da špijunirate, recimo, Ustavni sud, predsednika Ustavnog suda, predsednika Republike, neke sektore u državi, i tako dalje. Ovo može da bude neko neovlašćeno, eventualno snimanje, prisluškivanje, i tako dalje. Ako je uopšte toga bilo“, izjavio je Petrov za TV Pink.
Predsesnik Ustavnog suda Srbije o prisluškivanju u Srbiji 🤌🏻 pic.twitter.com/hUS0MKvDAU
— Žaklina Tatalović (@zaklina_prva) September 4, 2026
Povodom studentskih trdnji juče se oglasila i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) saopštenjem u kom se navodi da je reč o „običnom trivijalnom senzacionalizmu“, a predsednik Ustavnog suda skloniji je da veruje u to objašnjenje.
„Moguće je da ih je neko i prisluškivao, a ko kaže da ih je prisluškivala država Srbija? To samo u sudskom postupku može da se utvrdi“, kazao je on za Pink.
Poručio je da je on „čovek države“ i da je stoga uvek spreman da poveruje u ono što su navodi i izjave zvaničnih organa.
„Ja prvi polazim od toga da me verovatno slušaju razni“
Vladan Petrov je čitav slučaj dodatno minimizovao porukom da oni koji učestvuju u političkom životu, moraju biti spremni i na to da ih neko prisluškuje.
„Ako su i ti studenti u blokadi mislili da njih baš niko ne sluša, to je isto kao kada i mi pomislimo, mi koji smo na bitnim funkcijama i pozicijama, da nas niko ne sluša. Pa, ja prvi polazim od toga da me verovatno slušaju razni“, rekao je Petrov i dodao:
„E sad, znate kako, ako nemate šta da posebno krijete, pogotovo u vidu nasilnog delovanja, ponašanja koje ima krivično-pravne posledice, i tako dalje, zašto biste se vi brinuli da li vas neko prisluškuje ili ne.“
Naglasio je, međutim, da postoji pravo na ljudsko dostojanstvo na koje svako može da se pozove, i da neovlašćeno snimanje jeste krivično delo.
„To uopšte ni u kom slučaju ne sporim, ali jednostavno, kad uđete na bilo koji način u javni život, a vi ste jedan od najboljih svedoka za to (obraća se voditeljki Pinka, prim. N1), morate biti spremni da ste, kako bih rekao, na raspolaganju, i voljno i nevoljno, različitim segmentima javnosti, kako one koja vas voli, tako i još više one koja očima ne može da vas gleda. Pogotovo ako hoćete u politiku, na to morate biti spremni“, kazao je Petrov.
Zašto Petrov smatra da su predstojeći izbori istorijski važni
Petrov je dodao i da je protivnik stvaranja napetosti uoči vanrednih parlamentarnih izbora koji se očekuju 25. oktobra, a koji su, prema njegovoj oceni, „istorijski važni“.
„Istorijski su važni prevashodno zbog toga što mi nismo imali do sada, u našoj, barem bližoj, a rekao bih i daljoj, istoriji, nikada ovakvu situaciju – da je skoro dve godine bilo mnogo toga neregularnog, od gotovo konstantnih blokada, od toga da nam u nekim segmentima, važnim segmentima života, odlučuju neki plenumi o kojima ponešto danas znamo, ali još mnogo toga ne znamo“, rekao je Petrov.
Predsednik Ustavnog suda je poručio da naredni izbori moraju biti pobeda parlamentarne, pre svega stranačke, demokratije i „jedne normalne, pristojne Srbije“, naglasišvi da pritom ne misli da to mora biti pobeda vladajuće stranke ili bilo kakve koalicije, već svih onih političkih subjekata koji su spremni da uđu u jednu relativno fer izbornu utakmicu, i da nakon toga, prihvate rezultate izbora utvrđene od strane zvaničnih nadležnih organa.