Više od mesec dana nakon što je vatra zahvatila rezervat Deliblatska peščara u Srbiji, šumari se suočavaju sa teškim odlukama, dok rade na planovima za obnovu njenih jedinstvenih dina i šuma, nastojeći da im pruže bolje šanse da se odupru budućim šumskim požarima.
Jedna od ključnih dilema jeste – šta zadržati, a šta zameniti u Deliblatskoj peščari, na području na kojem požar još tinja, gde su šumski požari nekada bili retki, ali se sada očekuje da će, zbog posledica globalnog zagrevanja, postajati sve češći, piše Rojters.
Promene, kada do njih dođe, biće potrebne godine da se ustale, rekla je Jovana Devetaković, vanredna profesorka na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
„Prvih 15, 20 ili čak 25 godina verovatno neće izgledati kao šuma – izgledaće kao nisko žbunje“, rekla je za Rojters.
Sama procena štete zahtevaće godinu dana rada, rekla je ona.
Zatim će uslediti uklanjanje uništenog materijala, uključujući poluizgorelo ili oslabljeno drveće – veoma postepen proces kako bi se osiguralo da ono ne podstakne nove požare, niti stvori staništa za razmnožavanje potkornjaka koji ugrožavaju zdrave šume.
Zatim ostaje izbor šta ponovo zasaditi – breza, topola, jasen i hrast mogli bi da zamene lako zapaljive četinare u rezervatu.
Crni borovi i bagremi više od dva veka daju obrise njenom horizontu. Ali parcele na kojima su ta stabla ponovo zasađena stradale su u ranijim požarima, posebno u velikim požarima 1996. i 2007. godine.
„Pravo pitanje je: da li želite bagrem i crni bor u ovom ekosistemu?“, upitao je Aleksandar Held, viši stručnjak Evropskog instituta za šume, organizacije koju podržava 30 evropskih država.
On je savetovao da se ne žuri sa pošumljavanjem velikih razmera i preporučio period posmatranja od tri do pet godina na područjima gde ne postoji neposredan rizik od erozije.
Podaci Evropskog sistema za informacije o šumskim požarima pokazuju da je period od 2023. do 2025. bio najgori trogodišnji period kada je reč o požarima u Srbiji u ovom veku.
Kao znak koliko su se stvari promenile, stručnjaci sada prave poređenja sa tradicionalno mnogo sušnijim regionima.
Grčka se suočila sa sličnim problemom kada je ponovo pošumljavala peščane delove zapadnog Peloponeza nakon šumskog požara 2007. godine, rekao je Teoharis Zagas, profesor emeritus šumarstva i prirodne sredine na Aristotelovom univerzitetu u Solunu.
„Moraju se primeniti posebne metode, uz korišćenje organskog materijala u sadnim jamama i materijala koji zadržavaju vodu i poboljšavaju vlažnost zemljišta“, rekao je.
PROČITAJ VIŠE SA IZVORA — n1info.rs