Iako brojni mehanizmi koji dovode do demencije još nisu u potpunosti razjašnjeni, naučnici imaju sve jasniju sliku faktora koji mogu da povećaju rizik od njenog razvoja.
Još uvek nije u potpunosti jasno kako i zašto nastaje demencija. Ovaj termin obuhvata niz degenerativnih stanja koja se obično javljaju u poznijem životnom dobu i najčešće ih karakteriše opadanje kognitivnih funkcija.
Iako brojni mehanizmi koji dovode do demencije još nisu u potpunosti razjašnjeni, naučnici imaju sve jasniju sliku faktora koji mogu da povećaju rizik od njenog razvoja, prenosi Science alert.
Uprkos svim nepoznanicama, značajan deo slučajeva demencije možda može da se spreči ili barem odloži.
Velika analiza objavljena 2024. godine u časopisu „The Lancet“ procenila je da bi se do 45 odsto svih slučajeva demencije moglo svrstati u ovu kategoriju, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sada je objavila ažurirane preporuke koje bi trebalo da pomognu u sprečavanju ili odlaganju pojave demencije.
Analiza iz 2024. identifikovala je 14 potencijalno promenljivih faktora rizika koji su, posmatrani zajedno, na nivou populacije povezani sa procenjenih 45 odsto slučajeva demencije.
„Danas znamo više nego ikada o tome šta povećava rizik od demencije, a ove smernice to znanje pretvaraju u konkretne mere“, rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.
Kako je naveo „zemlje sada imaju jasne preporuke zasnovane na dokazima koje mogu odmah da primene kako bi zaštitile kognitivno zdravlje ljudi“.
Za pojedinca to znači da smanjenje ovih faktora rizika može da umanji verovatnoću razvoja demencije, iako ne postoji način da se odredi univerzalni procenat tog smanjenja. Brojka od 45 odsto odnosi se na čitavu populaciju, a ne na individualni rizik pojedinca.
Na neke od tih faktora možemo da utičemo, dok je druge mnogo teže promeniti.
Mnoge preporuke biće veoma poznate svakome ko je ikada dobio savete za očuvanje zdravlja srca. Treba ostati fizički i društveno aktivan, ne pušiti, izbegavati prekomerno konzumiranje alkohola, zdravo se hraniti i držati pod kontrolom krvni pritisak, holesterol, šećer u krvi i telesnu težinu.
To nije slučajnost. Zdravlje mozga usko je povezano sa zdravljem kardiovaskularnog sistema, pa se ono što pomaže u očuvanju zdravlja jednog često poklapa sa onim što koristi drugom.
Neke preporuke možda nisu toliko očigledne, ali nisu ništa manje važne.
Poslednjih godina sve je više dokaza o povezanosti gubitka sluha i demencije. Jedno veliko kliničko ispitivanje pokazalo je da bi slušni aparati kod pojedinih starijih osoba sa povećanim rizikom mogli da uspore kognitivno propadanje za gotovo 50 odsto.
Zašto je gubitak sluha povezan sa demencijom nije sasvim jasno, ali istraživači smatraju da bi ulogu mogli da imaju dodatni kognitivni napor potreban za obradu zvuka, kao i društvena izolacija koju gubitak sluha može da izazove.
Drugi faktori rizika nisu ni približno tako jednostavni za rešavanje na individualnom nivou.
Jedan od 14 faktora koje je identifikovala analiza časopisa „The Lancet“, na primer, jeste niži nivo obrazovanja u ranom životnom dobu, što se teško može promeniti decenijama kasnije, kada rizik od demencije postane neposrednija briga.
Drugi faktor je zagađenje vazduha.
SZO preporučuje smanjenje izloženosti zagađenom vazduhu gde god je to moguće, ali to nije uvek pod kontrolom pojedinca, pa čak ni zdravstvenih radnika. Na vazduh u zatvorenom prostoru možete više da utičete nego na vazduh u gradu u kojem živite, ali i tu postoje ograničenja.
Važno je i to da prepoznavanje promenljivog faktora rizika od demencije nije isto što i saznanje kako ga promeniti na način koji će zaista sprečiti demenciju.
Gubitak vida, na primer, povezan je sa rizikom od demencije, a lečenje problema sa vidom važno je samo po sebi. Međutim, SZO je utvrdila da još nema dovoljno dokaza da bi se lečenje oštećenja vida preporučilo posebno kao strategija za smanjenje rizika od demencije.
Slično važi i za san. Kvalitetan san važan je za celokupno zdravlje, a loš san povezan je sa rizikom od demencije, ali trenutno nema dovoljno dokaza da intervencije za poboljšanje sna ili lečenje poremećaja spavanja i budnosti mogu konkretno da smanje rizik od demencije.
Na kraju, neke često promovisane mere uopšte nisu vredne pokušaja kada je cilj prevencija demencije. SZO ih čak izričito ne preporučuje.
Organizacija snažno preporučuje da se vitamini B ili E, omega-3 suplementi ili multivitaminsko-mineralni preparati ne uzimaju posebno radi sprečavanja demencije, osim ako osoba nema dijagnostikovan nedostatak određenih hranljivih materija.
Ispitivanja nisu pronašla uverljive dokaze da ovi suplementi štite od kognitivnog propadanja, a suplementi nisu nužno bezopasni samo zato što sadrže hranljive materije koje su važne za zdravlje. U visokim dozama neki mogu da izazovu neželjene, pa čak i štetne posledice.
Ako tražite jedno čudesno rešenje ili jednostavan trik za sprečavanje demencije, malo je verovatno da ćete ga pronaći.
Očuvanje zdravlja mozga, čini se, u velikoj meri znači očuvanje zdravlja celog organizma, uključujući srce, čula, društvene veze i okruženje.
Kako navodi SZO, „faktorima rizika od demencije treba pristupati sveobuhvatno, jer se više rizika često javlja istovremeno i akumulira tokom života“.
Za zdravstvene radnike to znači intervencije i strategije prilagođene svakom pojedincu.
Za pojedinca to znači nastojanje da održava što zdraviji način života.
Ništa od ovoga ne znači da se demencija može u potpunosti sprečiti ili da je osoba koja sve radi „kako treba“ sigurna da je neće razviti. Međutim, s obzirom na to da desetine miliona ljudi širom sveta već žive sa demencijom, čak i odlaganje dela budućih slučajeva moglo bi da napravi ogromnu razliku.