Vlada Crne Gore usvojila set zakonskih mera kojima će, od januara 2027. godine minimalne plate biti povećane na 1.000 do 1.400 evra, u zavisnosti od stepena obrazovanja. Kako ističu stručnjaci, u Crnoj Gori je ovakva mera moguća jer je većina radnika zaposlena u javnom sektoru, dok u Srbiji dominiraju privatnici, koji imaju veliko opterećenje u vidu poreza i doprinosa.
Program „Evro model“ predviđa minimalnu neto zaradu od 1.000 evra za poslove koji zahtevaju osnovno obrazovanje ili niži stepen stručne spreme, 1.250 za one koji zahtevaju srednje obrazovanje i 1.400 evra za pozicije koje zahtevaju visoko obrazovanje, saopštila je Vlada. Ovaj predlog sada treba da usvoji Skupština.
Premijer Milojko Spajić izjavio je da će povećanje obuhvatiti više od 250.000 zaposlenih u javnom i privatnom sektoru i najavio dalje smanjenje poreskog opterećenja rada. Kao primer, naveo je da bi poslodavac koji trenutno plaća ukupno 1.980 evra za neto zaradu od 1.600 evra, nakon reforme mogao da isplati zaposlenom neto zaradu od 1.870 evra uz isti ukupan trošak.
Prosečna neto zarada u Crnoj Gori u julu je iznosila 1.037 evra, pokazuju zvanični podaci. Nakon uvođenja novog programa, Vlada očekuje da bi prosečna neto zarada, odnosno zarada bez poreza i doprinosa, mogla da premaši 1.400 evra.
Program takođe predviđa izmene penzionog sistema. Spajić je najavio da će se od 2027. godine penzije usklađivati četiri puta godišnje, pa se očekuje da će prosečna penzija do aprila premašiti 600 evra, dok bi minimalna penzija trebalo da poraste iznad 500 evra. Vlada takođe planira da ovog decembra isplati jednokratnu pomoć od 100 evra svim penzionerima.
Spajić je izjavio da Vlada namerava da finansira reformu iz prihoda ostvarenih povećanom potrošnjom i zaposlenošću, suzbijanjem sive ekonomije, fiskalnom disciplinom i dodatnim poreskim merama. Među najavljenim merama je i veće oporezivanje praznih nekretnina koje vlasnicima ne služe kao primarno mesto stanovanja.
Kako Crna Gora može da podnese ovo povećanje?
Direktor Mreže za privrednu podršku Dragoljub Rajić kaže za Novu ekonomiju da je ovo prvo pitanje politike, a potom pitanje opterećenja firmi.
“Crna Gora je mala zemlja i mnogo ljudi radi u javnoj upravi ili lokalnoj administraciji, dakle tamo je najveći poslodavac država. Kod nas, s druge strane, većina građana radi u privatnom sektoru. Takođe, Crna Gora je tu u povoljnijem položaju jer dobro napreduje u pregovorima sa Evropskom unijom, pa mogu da računaju i na njihovu finansijsku podršku. Crna Gora praktično ulazi u fazu pravljenja pretpristupnog budžeta”, kaže Rajić.
On takođe ističe da bi minimalac trebalo da bude privremena mera, te da firme u EU smeju svojim zaposlenima taj iznos da isplaćuju samo u periodu od godinu dana, ukoliko imaju određene probleme.
“Posle toga, plata bi trebalo da se vrati na stari iznos ili da se firma zatvori”, kaže Rajić, dodajući da zbog toga u EU ima malo građana koji primaju minimalac.
Konačno, Rajić ističe da je u Crnoj Gori minimalna zarada neoporeziva, dok u Srbiji ona, iako ima neoporezivi deo, prestavlja opterećenje za poslodavce.
U Srbiji bi opterećenje bilo veliko
Tog stava je i Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije. On za Novu ekonomiju kaže da bi toliki minimalac u Srbiji bio preveliko opterećenje za poslodavce.
“To bi zahtevalo veliku promenu čitavu poreskog sistema, jer bi za poslodavce bilo veliko povećanje troškova. Mi generalno smatramo da tržište treba da diktira cenu rada, jer možda neko nema visoko obrazovanje, ali se bavi deficitarnim zanimanjem, i njemu onda ne može da se da minimalac”, kaže Atanacković.
Minimalac u Srbiji trenutno iznosi oko 65.000 dinara, od januara će se ovaj iznos uvećati na oko 70.000.
Crna Gora već imala velike promene
Podsećanja radi, Crna Gora je već jednom uvela veliku promenu koja se tiče zarada. Konkretno, početkom 2022. godine, minimalna zarada je povećana sa 250 na 450 evra. Ujedno je uvedena odredba kojom su poslodavci obavezani da u slučaju umanjenja stope poreza na dohodak fizičkih lica, odnosno doprinosa na obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog, iznos sredstava po osnovu umanjenja isplate zaposlenom kao deo neto zarade.
Uvedeno je i progresivno oporezivanje, pa se tako lična primanja do 700 evra (bruto) ne oporezuju, zarade u rasponu od 700 do 1.000 eura se oporezuju po stopi od 9 odsto, zarada veće od 1.000 evra po stopi od 15 odsto. Trenutno se minimalac, koji prema podacima Evrostata iznosi 670 evra u bruto iznosu, takođe ne oporezuje.
U Crnoj Gori su tada ukinuti doprinosi za zdravstveno osiguranje koji su iznosili 10,8 odsto.