Turska i Indija sarađivale su s Iranom u oblasti trgovine i bezbednosti. Kina se oslanjala na Iran zbog jeftine nafte. Severna Koreja, Venecuela i Rusija su smatrale Teheran saveznikom u svojoj borbi protiv Zapada i zajedno s njim razvijale vojnu tehnologiju i zaobilazile sankcije.
Sada, kada se Iran nalazi pod napadom Sjedinjenih Država i Izraela, ti prijatelji, susedi i partneri imaju vrlo malo da ponude Islamskoj Republici. Istovremeno, i oni sami bi mogli postati mete. Turska je u sredu saopštila da je NATO oborio balističku raketu ispaljenu iz Irana koja je bila na putu ka turskom vazdušnom prostoru. U četvrtak je Iran negirao da je ciljao Tursku.
Stručnjaci navode da je to rezultat iranske spoljne politike, koja se više oslanjala na milicije koje dele njenu religijski inspirisanu mržnju prema SAD i Izraelu, nego na formalne međunarodne saveze, piše Njujork tajms.
Najsnažnije među njima – Hezbolah u Libanu i Hamas u Gazi – su oslabljeni ratovima sa Izraelom i nisu u stanju da bitno utiču na tok rata.
Huti u Jemenu i iračke naoružane grupe koje podržava Iran mogu da ciljaju brodove u Crvenom moru ili američke snage u Iraku, ali takvi napadi verovatno neće promeniti tok rata unutar Irana.
I odnosi Irana sa drugim državama nisu rezultirali konkretnom podrškom, čak ni od onih koji su ujedinjeni svojom netrpeljivošću prema onome što smatraju zapadnim imperijalizmom.
„To je grub znak buđenja za one koji su verovali da postoji nova osovina protiv Zapada“, rekao je Sinan Ulgen, bivši turski diplomata i direktor Edam-a, think tanka sa sedištem u Istanbulu.
Pozivajući se na Rusiju, Kinu, Iran i Severnu Koreju, dodao je: „Sada se vidi da to za jednu od te četiri zemlje nema nikakvog značaja kada su pod opsadom Zapada“.
Većina zemalja koje održavaju veze sa Iranom to čine iz strateške, geografske ili ekonomske potrebe, što im daje vrlo malo razloga da se žrtvuju kada Iran biva napadnut, kažu stručnjaci.
Tursko Ministarstvo odbrane nije preciziralo cilj balističke rakete iz Irana koju su NATO odbrambeni sistemi oborili u sredu.
Međutim, visoki američki vojni zvaničnik i jedan zapadni zvaničnik rekli su da je raketa bila usmerena ka vazdušnoj bazi Incirlik na jugu Turske, u kojoj se nalazi kontingent američkog vazduhoplovstva i drugih NATO snaga.
Delovi raketnog naoružanja pali su oko 50 kilometara od baze. Zvaničnici su govorili pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da daju izjave medijima.
Iranska vojska je u četvrtak u saopštenju negirala da je ispalila raketu na Tursku, navodeći da poštuje turski suverenitet.
Turska deli granicu sa Iranom dugu 480 kilometara, ima dugogodišnje diplomatske i trgovinske veze i takođe je pokušala da izbegne uključenost u rat.
Ulgen, bivši diplomata, opisao je turski pristup Iranu kao ukorenjen u istoriji, vođen blizinom i „nevoljnim poštovanjem“.
„Mi nismo prijatelji sa Iranom, ne slažemo se oko mnogo čega, ali moramo da koegzistiramo u ovom geografskom prostoru“, rekao je.
Uprkos bliskim odnosima sa predsednikom Trampom, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan nazvao je američko‑izraelske napade na Iran „jasnim kršenjem međunarodnog prava“. U ponedeljak je na društvenim mrežama izjavio da je „tužan“ zbog ubistva iranskog vrhovnog vođe, ajatole Alija Hamneija.
Turski zvaničnici rade na tome da zaustave rat, ne zato što vole iranske lidere, već zato što se plaše da bi nestabilnost u Iranu mogla da se prelije na Tursku, kao što se to dogodilo tokom ranijih sukoba u Iraku i Siriji, koje takođe graniče sa Turskom.
Pad vlasti u Teheranu mogao bi pogoršati situacija, rekao je Ulgen.
„Vrsta nestabilnosti koju bi promene režima mogle izazvati mogla bi biti red veličine veća od onoga što smo videli u Siriji i Iraku“, dodao je.
I Indija je sarađivala sa Iranom kao važnim akterom u regionu i radi sticanja ekonomskih prednosti, rekao je Kabir Taneja, izvršni direktor Observer Istraživačke Fondacije Bliski istok sa sedištem u Dubaiju.
„Uvek je bila vrlo transakcijska veza, ali funkcionalna i korisna što se tiče interesa Nju Delhija“.
Indija izvozi pirinač, poljoprivredne proizvode i farmaceutske proizvode u Iran, i značajno je ulagala u luku Čabahar na južnoj obali Irana kako bi sebi obezbedila put za izvoz u Centralnu Aziju koji zaobilazi Pakistan, svog glavnog rivala.
Odnosi sa Iranom nisu sprečili Indiju da postane najveći kupac izraelskog oružja, pri čemu su indijske kupovine činile oko 34 odsto ukupne prodaje Izraela u svetu između 2020. i 2024. godine, prema podacima Međunarodnog mirovnog instituta sa sedištem u Stokholmu (SIPRI).
Posetivši Izrael samo nekoliko dana pre početka rata, premijer Narendra Modi iz Indije obratio se izraelskom Knesetu, primio parlamentarno priznanje i potpisao trgovinske sporazume sa svojim izraelskim kolegom Benjaminom Netanjahuom.
Balansiranje Indije između Izraela, Irana i drugih zemalja značilo je da će se držati po strani u ratu u Iranu, rekao je Taneja.
„Spoljna politika Indije je u tom pogledu jasna: ne meša se u tuđe poslove“, dodao je.
Ostale zemlje koje imaju veze sa Iranom, a istovremeno domaćini su američkim trupama, našle su se na meti Irana.
Iran je ispalio dronove i rakete na Katar, sa kojim deli gasno polje, na Ujedinjene Arapske Emirate, važnog trgovinskog partnera i na Oman, ključnog posrednika u pregovorima sa Sjedinjenim Državama koji su pokušavali da spreče rat.
Iran je dobio vrlo malo podrške od zemalja sa kojima deli neprijateljski stav prema Zapadu.
Severna Koreja jeste osudila rat i nazvala američko‑izraelske napade „ilegalnom agresijom“, ali nije učinila gotovo ništa više nego to – nije ponudila značajnu vojnu pomoć ili druge vrste opipljive podrške.
Venecuela, koja je ranije imala bliske veze sa Iranom i sa kojom je Teheran gradio „osovinu jedinstva“ protiv američkog uticaja, promenila je svoju poziciju nakon što su SAD u januaru preuzele kontrolu nad tom zemljom i uklonile predsednika Nikolasa Madura sa vlasti – što je oslabilo praktičnu saradnju između dve zemlje.
Kina ostaje najveći trgovinski partner Irana, uglavnom zato što kupuje više od tri četvrtine iranske nafte, koju dobija uz značajni popust zbog američkih sankcija.
Kina je pozvala na uzdržanost, kritikovala ubistvo ajatole Hamenija kao „neprihvatljivo“ i imenovala izaslanika za posredovanje. Analitičari smatraju da Kina verovatno neće direktno izazvati SAD, kako ne bi narušila krhku situaciju pred očekivanu posetu Trampa Kini u aprilu.
Rusija je već više od decenije najbliži saveznik Irana u suprotstavljanju Zapadu.
„Postoji rastuća usklađenost i nezadovoljstvo zbog globalnog poretka i američkog savezničkog sistema“, rekla je Hana Note, direktorka Evroazijskog programa pri Džejms Martin centar za neširenje oružja.
Vojna saradnja između Rusije i Irana rasla je tokom konflikta u Siriji, gde su obe zemlje podržavale predsednika Bašara al-Asada pre nego što je svrgnut u decembru 2024. godine.
Punopravna invazija Rusije na Ukrajinu dodatno je učvrstila odnos između dve zemlje, jer je Rusija bila zainteresovana za iransku tehnologiju dronova, koju je koristila protiv Ukrajine.
U januaru 2025. Rusija i Iran potpisale su veliki ugovor o saradnji koji je produbio njihove odbrambene veze, ali nije uključivao obavezu da jedna zemlja brani drugu u slučaju vojnog napada.
Rusija je Iranu isporučila deo vojne opreme, ali je podrška bila ograničena, rekla je Hana Note, delimično zato što Rusija nije želela da komplikuje odnose sa Izraelom.
Sada kada je Iran u ratu, Rusija će verovatno ostati pri svojoj politici izbegavanja direktnog vojnog sukoba sa Izraelom i Sjedinjenim Državama na Bliskom istoku, rekla je Note.
To će verovatno ograničiti ruski doprinos Iranu u branjenju njegove pozicije u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim forumima.
„Rusi su prilično agresivno branili Iran diplomatijom. Ali to Iranu u ovoj situaciji mnogo ne pomaže“, rekla je Note.