Razvlačenje joga prostirke i usklađivanje pokreta sa disanjem moglo bi biti jedan od najefikasnijih načina za poboljšanje kvaliteta sna na duže staze, pokazuju rezultati novijih naučnih istraživanja.
Meta-analiza 30 kontrolisanih studija otkriva da je redovno praktikovanje joge visokog intenziteta snažnije povezano sa boljim snom nego hodanje, trening snage, kombinovani treninzi, aerobne vežbe ili tradicionalne kineske prakse poput qi gonga i tai čija.
U istraživanje su uključeni podaci iz više od deset zemalja, sa preko 2.500 ispitanika različitih starosnih grupa koji su imali probleme sa spavanjem.
Kada su istraživači sa Harbin Sport University analizirali rezultate, zaključili su da je najefikasniji „recept“ za bolji san upravo joga visokog intenziteta koja se praktikuje kraće od 30 minuta, dva puta nedeljno, piše Science Alert.
Kao druga najefikasnija aktivnost izdvojeno je hodanje, a zatim i vežbe snage.
Pozitivni efekti primećeni su već nakon osam do deset nedelja.
Ovi nalazi donekle odstupaju od ranijih istraživanja iz 2023. godine, koja su ukazivala da su aerobne ili umereno intenzivne vežbe tri puta nedeljno najdelotvornije za poboljšanje sna. Ipak, i tada je zabeleženo da joga može imati izraženiji efekat u odnosu na druge oblike fizičke aktivnosti.
Jedan od razloga za različite rezultate može biti to što je jogu teško jasno svrstati u aerobne ili anaerobne aktivnosti, a njen intenzitet značajno varira u zavisnosti od tehnike i načina izvođenja.
Iako najnovija analiza ne daje konačan odgovor na pitanje zašto joga posebno utiče na san, postoji nekoliko mogućih objašnjenja. Osim što ubrzava rad srca i angažuje mišiće, joga podrazumeva i kontrolu disanja. Istraživanja sugerišu da takve tehnike mogu aktivirati parasimpatički nervni sistem, koji je odgovoran za stanje odmora i regeneracije organizma.
Pojedine studije ukazuju i na to da joga može uticati na obrasce moždanih talasa, što potencijalno doprinosi dubljem i kvalitetnijem snu.
Ipak, naučnici upozoravaju na oprez.
Iako postoji čvrst konsenzus da fizička aktivnost generalno pozitivno utiče na san, broj studija koje direktno upoređuju različite vrste vežbi i njihove dugoročne efekte i dalje je ograničen.
„Potrebno je oprezno tumačiti ove rezultate, s obzirom na ograničen broj studija i specifičnosti populacije sa poremećajima sna“, navode istraživači, uz napomenu da su potrebna dodatna, kvalitetnija istraživanja.
Važno je istaći i da ne postoji univerzalno rešenje za nesanicu. Reakcije organizma na različite oblike terapije i aktivnosti razlikuju se od osobe do osobe.
Pored joge, pažnju istraživača privukao je i tai či. Druga studija iz 2025. godine pokazala je da ova praksa može biti uporediva sa kognitivno-bihejvioralnom terapijom za nesanicu u dugoročnom poboljšanju kvaliteta sna.
Iako su učesnici koji su prošli terapiju u početku pokazali brže poboljšanje, nakon 15 meseci rezultati su se izjednačili — grupa koja je praktikovala tai či dostigla je sličan nivo kvaliteta sna, ali i poboljšanja u mentalnom zdravlju i opštem kvalitetu života.
Ovakvi nalazi ukazuju na to da jednostavne i dostupne fizičke aktivnosti, poput joge i tai čija, mogu imati značajnu ulogu u dugoročnom unapređenju sna, naročito kao dopuna postojećim terapijama.