Prošlog petka u slovenačkom parlamentu održano je tajno glasanje, a za novog predsednika parlamenta izabran je Predsednik antisistemskog pokreta Resnica (Istina) Zoran Stevanović. Stevanovića, koji je poreklom Srbin, prema medijskim izveštajima podržala je dosadašnja opozicija iz redova Slovenske demokratske stranke Janeza Janše i Nove Slovenije. Pokret Resnica je na izborima koji su održani 22. marta osvojio pet mandata i smatra se ključnim za formiranje vlade.
Premijer Slovenije i lider slovenačkog Pokreta sloboda Robert Golob izbor Zorana Stevanovića za predsednika slovenačkog parlamenta nazvao je „crnim danom“ za demokratiju u toj zemlji. Golob, čija je centar-leva koalicija 2022. godine smenila Janeza Janšu sa vlasti, još uvek nije uspeo da formira koaliciju sa manjim partijama širom političkog spektra, a izbor novog predsednika parlamenta mogao bi značajno da zakomplikuje njegove šanse da formira vladu. Njegovi sadašnji koalicioni partneri, Socijaldemokrate i Levica, zajedno imaju 11 mandata, čime vladajući blok ostaje ispod praga od 46 mandata potrebnih za parlamentarnu većinu.
Bivši slovenački premijer Janez Janša, lider desno-centrističke Slovenačke demokratske stranke koja ima 28 mandata, predstavlja glavnog Golobovog protivnika. Stranke Resnica i još dve manje partije, Nova Slovenija i Demokrati, zajedno drže 20 mandata i očekuje se da će imati ključnu ulogu u formiranju buduće vladajuće koalicije. Predstavnici koalicije iz Pokreta sloboda, socijaldemokrate i predstavnici levice, navode da je ovo preludijum za formiranje Janšine četvrte vlade.
Ko je Zoran Stevanović?
Rođen je 1982. godine u Jesenicama u Sloveniji, po obrazovanju je magistar menadžmenta. Karijeru je započeo kao policajac, gde je radio više od deset godina. Prema pisanju lista Delo, nakon incidenta 2001. godine, dobio je premeštaj u Policijsku stanicu Radovljica. Policija ga je potom 2011. godine, kako su izveštavali mediji, otpustila iz disciplinskih razloga (neprimereno ponašanje prema nadređenom, kršenje discipline). Sud je 2012. godine odlučio da je otkaz bio nezakonit, ali se u policiju nije vratio.
Stevanović je tokom izborne kampanje, međutim, tvrdio da je policiju napustio dobrovoljno. Nakon napuštanja službe radio je u osiguravajućoj kompaniji, osnovao je firmu za obezbeđenje sa partnerima, a bavio se i izgradnjom adrenalinskih parkova.
U politiku je ušao na lokalnom nivou u Kranju, gde se više puta kandidovao za gradonačelnika, ali tu funkciju nije osvojio. Pre osnivanja sopstvenog pokreta, kratko je bio povezan sa Slovenačkom nacionalnom strankom (SNS), ali se od nje kasnije distancirao.
Godine 2021. osnovao je stranku Resnica, koju i danas vodi, koja je privukla mnoge Slovence zbog svojih stavova o krizi izazvanoj koronom. Kako se navodi, ovo je projekat koji se predstavlja kao alternativa „elitama” i tradicionalnoj podeli na levicu i desnicu, a navodno zasniva se na principima „slobode mišljenja, suverenosti država i moći naroda, uz jasan stav protiv centralizacije moći u rukama globalnih institucija i korporacija“. Slovenački novinari ga kritikuju zbog njegovih populističkih stavova, a on sam kaže „ko traži sveca u politici, neka ide u crkvu“. Van politike, Stevanović uživa u trčanju i planinarenju, a od 2025. godine je na čelu vaterpolo saveza Slovenije.
Podrška Vučić, Dodiku i Putinu
Stevanović uvažava svoju pravoslavnu tradiciju i često ističe da je duhovna snaga preduslov svake prave promene u društvu U više navrata je kritikovao međunarodnu zajednicu zbog stava prema Kosovu.
“Stranka Resnica se dosledno zalaže za poštovanje međunarodnog prava, što znači da jednostrano proglašena nezavisnost Kosova nema pravni temelj. Naša pozicija je jasna: ako poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine, onda moramo poštovati i teritorijalni integritet Srbije. Dvostruki standardi razaraju poverenje u međunarodni poredak. Smatramo da bi i Slovenija, kao odgovorna evropska država, trebalo da preispita svoj stav o priznanju Kosova, jer vreme pokazuje da ta odluka nije doprinela miru, već je otvorila nove podele na Balkanu”, rekao je Stevanović prošle godine u intervjuu za portal Srpski ugao.
U istom intervjuu Stevanović je pohvalio predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovu politiku.
“Srbija se danas nalazi u izuzetno složenoj geopolitičkoj situaciji, ali se može reći da predsednik Vučić vodi politiku realnog balansa. Uspostaviti kontakte i sa Briselom, i sa Moskvom, i sa Pekingom – to nije slabost, već pametna državna strategija. U vremenu kada male države nestaju u senci velikih blokova, Srbija pokazuje da može sarađivati sa svima, a pripadati sebi. To je model koji bi i druge države, uključujući Sloveniju, mogle da slede: više samostalnosti, manje slepog praćenja linije partije iz Brisela”, izjavio je Stevanoviić i istakao da su Srbi u Sloveniji ogroman društveni, kulturni i ekonomski kapital i dodao da bi podržao svaku inicijativu koja vodi ka statusu nacionalne manjine.
Nakon što je Slovenija prošle godine uvela sankcije Miloradu Dodiku i zabranila mu ulazak u zemlju, Stevanović mu je pružio podršku. U svom obraćanju slovenačkom Parlamentu, Stevanović je pozvao na građenje mostova, a ne zidova između ljudi. Izjavio je i da se „politika sankcija protiv Rusije pokazala kao autogol Evropske unije“ jer umesto da oslabe RMoskvu, sankcije su ozbiljno pogodile evropske ekonomije i direktno pogodile građane.
Predstavnici drugih stranaka Stevanoviću prebacuju da je promenio ranije političke stavove i praktično pogazio obećanje da neće sarađivati sa Janšom i SDS-om, čim je dobio priliku da uđe u vlast. Tvrdnje da je Putinova „produžena ruka“ nisu retke u Sloveniji, a njegova nedavna izjava o planiranom putovanju u Moskvu otvorila je oštru debatu. Politički oponenti, pre svega iz redova stranke Svoboda i Levice, dovode u pitanje njegovu najavljenu ‘neutralnost’, sugerišući da ona služi kao paravan za politiku koja slabi evropsku koheziju. Dodatnu sumnju podstakle su i srdačne čestitke regionalnih političara poznatih po bliskim vezama sa Rusijom. Prema ocenama kritičara ovakav potez mogao bi ugroziti jedinstvo EU.
Da li je njegov izbor otvorio vrata za promenu vlasti u Sloveniji?
Ni vladajući levo-liberalni Pokret Sloboda, ni desničarski SDS Janeza Janže neće moći samostalno da formira vladu. O tome će odlučivati partija na čelu sa Zoranom Stevanovićem. Vladajuća koalicija tvrdi da će njegov izbor otvoriti vrata Janši za povratak na vlast, ali Stevanović odbacuje te tvrdnje ističući da, uprkos javnoj podrđsci SDS-a nakon izbora za predsednika parlamenta, nemaju planirane sastanke o formiranju buduće koalicije.
“Nećemo ni sa Janšom, ni sa Golobom. Jedino ako jedan od njih odustane od svojih pozicija da bi napravili zdravu vladu koja će da stremi našim glavnim ciljevima. Antikorupcija, suverenizam, saradnja sa svima i podnošljivi porezi. Prvi korak mora biti početak pregovora sa Rusijom. Slovenija će ostati bez gasa, energetska zavisnost od SAD nas skupo košta”, rekao je Stevanović u inetrvjuu za Sputnjik.
Kako je istakao, Resnica nije ni levo ni desno okrenuta.
“Za leve sam previše desno, a za desne sam premalo Slovenac. Ali svakako, naš program je, ni levo, ni desno – čista pragmatika i ono što je najbolje za Sloveniju. A to je suverenistička pozicija. Da se ne mešamo ni u kakav sukob, da budemo prijatelji sa svima”, rekao je Stevanović.