Danas se navršavaju četiri godine od kada je sud u Skoplju osudio bivšeg makedonskog premijera Nikolu Grujevskog na sedam godina zatvora u postupku u kojem je optužen da je prisvojio 1,3 miliona evra od VMRO-DPMNE, koji je predvodio, da bi tim novcem kupovao atraktivno građevinsko zemljište. Četiri godine ranije osuđen je na dve godine zatvora zbog nezakonite nabavke blindiranog Mercedesa i kada je presuda postala pravosnažna krajem iste godine, odnosno 2018, napustio je Severnu Makedoniju i ubrzo dobio azil u Mađarskoj. Koliko su četiri godine kasnije od druge presude Grujevskom, odnosno osam godina kasnije od prve presude, one značajne za pravosudni sistem Severne Makedonije, u emisiji Svet i mi govorio je univerzitetski profesor Nenad Marković iz Skoplja.
Govoreći o efektima presuda bivšem makedonskom premijeru Nikoli Grujevskom, univerzitetski profesor Nenad Marković ocenjuje da one nisu donele suštinski pomak u borbi protiv korupcije.
„Iskreno, mislim da je to bio samo dobar početak i eventualno ništa više od toga. Specijalno javno tužilaštvo koje je tad formirano i koje je radilo dugo vremena, način na koji je propalo je vrlo delikatan i ne bih sad da ulazim u detalje, ali posle toga mislim da je cela ta borba protiv korupcije propala“, kaže Marković.
Kako navodi, ključni trenutak bio je bekstvo Grujevskog iz zemlje.
„Utisak javnosti je da je njegov odlazak u Budimpeštu bio praktično neopažen, da je postojao nekakav dogovor između vlasti i opozicije u to vreme, kako ne bi pravio probleme, i da je praktično namerno pušten da pobegne. To je verovatno i gori scenario. Alternativa bi bila velika nekompetentnost institucija da ga zadrže“, ističe on.
Prema njegovim rečima, upravo taj događaj označio je početak urušavanja celog sistema borbe protiv korupcije.
„Mislim da je to bila inicijalna kapisla da ceo taj napor propadne i da sve ode nizbrdo. Od tog trenutka stvari su krenule u pogrešnom pravcu, jer Grujevski nije samo izbegao pravdu, već nije ispunjeno ono što se dugo očekivalo – da neko sa vrha kriminalne piramide bude odgovoran“, kaže Marković.
On je skeptičan i kada je reč o najavama da bi Peter Mađar mogao da vrati Grujevskog u Skoplje.
„Nisam preveliki optimista. Mislim da je to bio signal da napusti Mađarsku i pronađe neku treću destinaciju, ali videćemo šta će biti epilog“, navodi.
Marković dodaje da se ubrzo nakon bekstva Grujevskog raspalo i Specijalno javno tužilaštvo, što vidi kao „početak kraja“.
„Verovatno postoji i međupartijski konsenzus, jer ne mislim da u Makedoniji postoji partija kojoj je takvo tužilaštvo odgovaralo. Malo je primera uspešnih modela – možda USKOK u Hrvatskoj ili primer Laure Koveši u Rumuniji. Ali u principu to ne funkcioniše na dugi rok“, kaže on.
Kako zaključuje, političke elite nemaju interes da razvijaju takve institucije.
„Političke elite imaju konsenzus da ne žele taj tip tužilaštva. Nezavisno da li su autoritarne ili demokratske, svaka je nažalost dovoljno korumpirana da ne bi želela da takav sistem funkcioniše. Slučaj Grujevskog bio je početak kraja, definitivno“, zaključuje Marković.
Na pitanje da li bekstvo Nikola Grujevski ukazuje na širi politički problem, Nenad Marković odgovara potvrdno i ukazuje na obrazac ponašanja političkih elita u regionu.
„Apsolutno. To je problem. Mislim da se u Srbiji koristi taj izraz ‘vrana vrani oči ne kopa’. Praktično, uvek postoji jedan tihi konsenzus između političkih elita, nezavisno kako vladaju, koliko dugo vladaju, koliko su korumpirane, autoritarne ili demokratske, da u principu ne gone one prethodne“, kaže Marković.
On objašnjava da takva praksa ima i svoju političku logiku.
„Jer kada ne gonite one koji su bili na vlasti, vi ostavljate prostor da sutra, ako se vrate na vlast, oni amnestiraju vas. I ova vlast je najavljivala da će goniti Zorana Zaeva, njegovu familiju i njegov ‘klan’, zatim Filipčeta zbog slučaja modularne bolnice i tako dalje – ali ništa od toga se ne događa“, navodi on.
POGLEDAJ INTERVJU I PROČITAJ VIŠE SA IZVORA — insajder.net