Odnos Takera Karlsona i Trampa ide ka „razvodu“: „Želim da se izvinim što sam obmanuo ljude“

U utorak je Karlson priznao da će ga dugo „mučiti“ podrška Trampu na predsedničkim izborima u SAD 2024. godine. „Želim da se izvinim što sam obmanuo ljude“.

Prelomni trenutak bio je rat u Iranu, koji je shvaćen kao izdaja Trampovog obećanja da će okončati američke vojne intervencije u inostranstvu, kao i percipirani uticaj Izraela, koji je postao Karlsonova opsesija, piše Dejvid Smit, šef dopisništva Gardijana iz Vašingtona.

To je bio najnoviji i možda poslednji zaokret u dugom i komplikovanom odnosu. Još 1999. kada je Tramp potencijalno razmatrao predsedničku kandidaturu na listi Reform partije, Karlson je rekao da je on „najodbojnija osoba na planeti“.

Godine 2016. navodno je rekao poznaniku da republikanski favorit nije „zao“, već „mentalno bolestan“.

Podržao je Trampa protiv Hilari Klinton na izborima te godine, ali je uspeo da zadrži određenu distancu između sebe i republikanskog kandidata, a do leta 2020. počeo je da upućuje oštre kritike. U 2021. godini navodno je rekao o Trampu: „Mrzim ga strastveno“.

Ipak, bio je usklađen s njim po mnogim pitanjima i ponavljao Trampove lažne tvrdnje da su izbori 2020. pokradeni.

Nakon što je izgubio svoju poziciju na Foks njuzu – najgledanijem kablovskom informativnom programu, koji je Njujork tajms opisao kao „možda najrasističniju emisiju u istoriji kablovske televizije“ – Karlson je prešao u podkasting i ponovo podržao bivšeg predsednika.

Na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji 2024. godine u Milvokiju Karslon je rekao da je Tramp „divna osoba. Dobro ga poznajem. Usput, najduhovitija osoba koju sam ikada sreo u životu, zapravo. Ne možeš biti duhovit bez perspektive ili bez empatije, što je tačno“.

Još u martu, Karlson je za medij Status rekao: „Ima trenutaka kada me Tramp nervira, uključujući i sada, ali uvek ću ga voleti, šta god da kaže o meni“.

Ali do tada je već bilo jasno kuda stvari idu. Tramp je započeo rat po sopstvenom izboru u Iranu. U očima Karlsona, koleginice i bivše voditeljke Foks njuza Megan Keli, bivše kongresmenke Mardžori Tejlor Grin i drugih, to je bila suštinska izdaja njegove „Amerika na prvom mestu“ ideologije.

Karlsonov zaokret ka neintervencionizmu oblikovan je katastrofalnim ratom u Iraku. On sada tvrdi da je Tramp bio previše pod uticajem izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, što se uklapa u širi skup uverenja na krajnjoj desnici koja često prelaze u antisemitizam.

„On napušta Trampa zato što smatra da Tramp nije ostao veran ideologiji koju mu je pripisivao“, kaže Džejson Zengerle, autor knjige „Hated By All the Right People: Tucker Carlson and the Unraveling of the Conservative Mind“.

„Ljudi poput Karlsona i Stiva Benona veruju da je MAGA pokret ideološki pokret i da postoje principi koje njegovi birači podržavaju nezavisno od njihove ljubavi prema Donaldu Trampu“.

„Ovo je veliki test toga. Da li je MAGA kult ličnosti ili je zapravo ideološki pokret? Ja mislim da je kult ličnosti: većina ljudi koji podržavaju MAGA podržavaće sve što Donald Tramp uradi. Ljudi poput Benona i Karlsona misle da tu postoji ideologija koju ti ljudi podržavaju i da to nije samo Tramp – i uskoro ćemo saznati“.

Godinama se spekulisalo da bi i sam Karlson jednog dana mogao da se kandiduje za predsednika. Njegova osuda Trampa u ponedeljak, sa implicitnom tvrdnjom da je MAGA veća od bilo kog pojedinca, mogla bi biti korak u tom pravcu.

Zengerle dodaje: „On više zapravo nije medijska ličnost. On je lider pokreta. On misli da vodi politički pokret i da je taj pokret izdao Donald Tramp, pa pokušava da ga usmeri u drugom pravcu, dalje od Trampa, ali u skladu sa sopstvenim ideološkim uverenjima.

On sebe i svoj pokret pozicionira kao onoga koji će pokupiti delove onoga što je, po njegovom mišljenju, Tramp razbio, predstavljajući se kao pravi naslednik — kao osoba koja je ostala verna dok su svi ostali izdali veru.“

Na pitanje koliko je verovatno da će Karlson ući u trku za Belu kuću, Zengerle se smeje: „Mnogo verovatnije nego ranije“.