Ove nedelje je ostatak sveta imao jedinstvenu priliku da direktno iznese svoje ekonomske argumente administraciji američkog predsednika Donalda Trampa na prolećnom sastanku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke – koji je održan u Vašingtonu, odmah niz put od Bele kuće.
Osećaj koji sam stekao razgovarajući sa većinom ministara finansija G7, nekim centralnim bankarima i nekim od vodećih svetskih finansijera bio je nezadovoljstvo zbog toga što ostatak sveta snosi nenamerne, ali predvidljive troškove američke odluke da krene u rat, piše u analizi Faisal Islam, urednik ekonomije u BBC-u.
Upravo je britanska ministarka finansija Rejčel Rivs bila posebno glasna o „ludosti“ i „grešci“ rata „koji nije naš“.
Sastanci ministara finansija, poput doručka G20, bili su sumorni. Prema rečima učesnika, Sjedinjene Države su bile jedini glas u prostoriji koji je projektovao kratkoročno poverenje.
Azijski finansijeri su, prema rečima prisutnih, posebno pokazali jasnu zabrinutost „zbog stvarne nestašice energije“. Ubrzo nakon što je za doručkom izraženo više zabrinutosti, američki ministar finansija Skot Besent pojavio se na američkoj finansijskoj televiziji da kaže da nema razloga za brigu. Tržišta i ekonomija će se brzo oporaviti, rekao je.
„Sporiji šok“
Međutim, kanadski ministar finansija Fransoa-Filip Šampanj, koji je bio prisutan na svim ključnim sastancima i učestvovao je u najproblematičnijem delu suočavanja sa Trampovim carinskim ratom, imao je drugačiji stav.
„Geografija se ne menja. Ljudi se takođe ne menjaju toliko, tako da će to biti rizik u pogledu svetske energije kojim ćemo morati da se bavimo godinama koje dolaze, čak i kada se sukob završi“, rekao je.
Kristalina Georgijeva, direktorka MMF-a, rekla mi je da se svet suočio sa „sporijim šokom“ dok mi je predsednik Svetske banke Adžaj Banga pričao o uticaju na ekonomski siromašnije zemlje.
Irak ne šalje niti proizvodi naftu, koja obično ostvaruje 85 odsto prihoda. Bangladeš, sa značajnim potrebama domaćinstava za gasom za kuvanje, odsečen je od dobavljača sa Bliskog istoka. A ostrvske države Pacifika sa malo skladištenja energije čekaju tankere i kontejnerske brodove na kraju veoma dugih brodskih ruta. Ovo su samo neki stvarni primeri ekstremne krhkosti lanca snabdevanja koju je otkrio zastoj u moreuzu.
Kao odgovor, Svetska banka je pripremila sredstva podrške do sto milijardi dolara (74 milijarde funti) – više nego za blokade zbog kovida – kako bi pomogla ekonomski siromašnijim zemljama da se nose sa rastućim troškovima energije i hrane.
Govoreći pre nego što je Iran rekao da će privremeno ponovo otvoriti moreuz, Georgijeva je upozorila: „Mart je bio težak mesec, ali april će verovatno biti još teži.“
„Zašto? Zato što su tankeri koji su otišli do 28. februara stigli na svoja odredišta, a nema novih isporuka… Tanker je plovilo koje se sporo kreće. Trebalo bi mu četrdeset dana da stigne sve do Fidžija.“
Uprkos obećavajućim dešavanjima u petak, vreme za odbrojavanje svetskih cena hrane uveliko ističe. Cena uree, ključnog inputa za đubrivo, je udvostručena. Dok zemlje na severu sveta sada sade hranu, problem sa globalnom dostupnošću hrane mogao bi da se pojavi u junu ili julu.
Banga je rekao: „Pravi problem će biti ako đubrivo ne bude dostupno za tri meseca od danas i dođemo do sezone sadnje u zemljama koje nisu severne, onda počinjemo da ulazimo u težak ciklus dostupnosti hrane.“
Reakcija Trampove administracije na sve ovo bila je dvostruka – rat će uskoro biti završen, a dobitak je vredan muke.
U hotelu Vilard, preko puta zgrade američkog trezora, ostatak sveta se okupio da izvrši diplomatski pritisak kako bi se izbegla ekonomska katastrofa.
Besent je bio u centru pažnje nekoliko članova štampe, uključujući i mene. Šta je rekao o zabrinutosti u prognozi MMF-a da će iranski rat izazvati retku globalnu recesiju?
„Pitam se kakav bi bio udarac po globalni BDP ako bi nuklearno oružje pogodilo London“, rekao mi je.
Besent je bio optimističan u vezi sa američkom blokadom Irana čiji brodovi „neće proći“, rekao je. Istovremeno, bio je optimističan u vezi sa pregovorima sa Irancima koji bi mogli verodostojno da govore u ime svih ogranaka iranskog rukovodstva.
Francuski ministar finansija Rolan Leskur je upravo imao privatni sastanak sa Besentom kada sam ga upoznao.
„Neću vam reći sve što im govorim, ali moreuz je čvor ove krize i mora se raspetljati. Ovo nas sve košta“, rekao mi je.
Ozbiljno je rekao da i SAD osećaju pritisak u smislu viših cena benzina. Iranci, rekao je, koriste ekonomsku štetu kao polugu. „Ovo je njihovo oružje odvraćanja“, dodao je.
Nasuprot tome, on veruje da francuske domaće cene energije neće mnogo porasti.
„Sedamdesetih godina, kada su bili naftni šokovi, 90 odsto (francuske) energije dolazilo je iz ugljovodonika. Sada 60 odsto. Koristimo krizu da udvostručimo i još više investiramo u nuklearnu energiju i obnovljive izvore energije.“
Za britansku ministarku finansija Rejčel Rivs takođe je došlo do promene energetske politike. Ona sada razmatra pokušaj maksimiziranja proizvodnje iz postojećih polja u Severnom moru putem „veza“ i sprovođenja radikalne reforme kako bi se prekinula veza između cena električne energije i rastućih cena gasa. Novi predlozi se očekuju za nekoliko dana.
Uprkos problemima sa kojima se suočava Velika Britanija, guverner Banke Engleske Endru Bejli mi je bio prilično jasan da Banka ne bi trebalo da žuri sa povećanjem kamatnih stopa kako bi se borila protiv veće inflacije usled rata. Način za suočavanje sa inflacijom je deeskalacija, rekao je on.
„Nepoznato, nepoznato“
Rat nije bio jedina tema razgovora. Na horizontu se nadvijaju i drugi oblaci – od zabrinutosti oko privatnih kredita do ranjivosti u sajber bezbednosti veštačke inteligencije koje je stvorio model Antropikovog mita.
„Ormuski moreuz, znamo gde se nalazi i znamo koliko je veliki. Problem sa kojim se suočavamo (u vezi sa Antropikovim mitom) je nepoznanica, nepoznato je“, rekao je kanadski ministar finansija Šampanj.
Kada sam razgovarao sa izvršnim direktorom Barklisa C.S. Venkatakrišnanom,kriza u Zalivu bila je tek treća na njegovoj listi briga. Prva je bila „da li je došlo do prekomerne izgradnje tehnologije i veštačke inteligencije“.
„Druga je šta se dešava sa privatnim kreditima i problemima likvidnosti. I treća, naravno, šta se dešava na Bliskom istoku“, rekao je.
Iako iz Zaliva još uvek postoji velika neizvesnost, oblaci su sada manje tamni, što nekima omogućava da se fokusiraju na druge brige.
Rivs bi čak mogla biti puna nade nakon što su podaci o rastu pokazali da je Velika Britanija na putu rasta od 0,5 do 0,6 odsto u prvom kvartalu. Kako su se juče pojavile vesti o ponovnom otvaranju moreuza, cene energije su pale. Takođe su pali i troškovi zaduživanja, cene benzina i kamatne stope na hipoteke.
Svi ovde u Vašingtonu se usuđuju da veruju da je kriza dostigla vrhunac. Posledice ako se to nije dogodilo su strašne.