Izgledi za privredni rast Srbije u 2026. godini smanjeni su sa 2,75 na 2,4 odsto, ocenili su stručnjaci Rajfajzen banke u svom aprilskom ekonomskom izveštaju.
Izgledi za snažniji ekonomski oporavak nisu bili posebno povoljni čak ni pre izbijanja rata u Iranu, jer model baziran na stranim direktnim investicijama u nestabilnom geopolitičkom okruženju deluje da je iscrpljen, naveli su oni.
Ovo smanjenje projekcije rasta BDP-a Srbije za ovu godinu dolazi nekoliko dana nakon Svetskih ekonomskih izgleda MMF-a, prema kojima je prognoza za našu ekonomiju smanjena sa januarskih 3,1 odsto na 2,8 odsto.
Doduše, misija MMF-a u Srbiji saopštila je nakon objave izveštaja da je situacija, posebno sa inflacijom, bolja nego što su očekivali i da će prognoze biti revidirane nakon posete delegacije Fonda koja je počela danas.
Deluje da su svi ubeđeni da će nakon ove posete brojevi biti ispravljeni na bolje.
Međutim, izgleda da se bankari s tim baš i ne slažu. Osim što je Rajfajzen već dosta nisku projekciju od 2,75 odsto, smanjio na svega 2,4 odsto, i Erste banka je svom izveštaju iz aprila smanjila prognozu rasta na 2,6 odsto. Za ovu godinu Erste prognozira usporavanje ekonomije u odnosu na ranije prognoze za svih osam zemalja Centralne i Istočne Evrope koje posmatra, a korekcija je uz Češku, još i ponajmanja za Srbiju. Međutim, za sledeću, 2027. godinu oni očekuju rast Srbije od solidnih četiri odsto, ali to je za 0,6 procentnih poena manje od prethodne, predratne prognoze.
U slučaju da konflikt eskalira i da cene, pre svega nafte, ostanu visoke u dužem periodu, analitičari austrijske Erste banke napravili su pesimističniji scenario prema kome bi se rast Srbije prepolovio na oko 1,2 odsto. Prema njihovoj proceni, u tom slučaju, najgore bi prošla rumunska ekonomija koja bi upala u recesiju.
U analizi Rajfajzen banke navodi se da će usporavanje ekonomije biti rezultat viših cena naftnih derivata, što će dovesti do usporavanja potrošnje domaćinstava i preduzeća.
Takoođe, naftna kompanija NIS, iako ima dozvolu za rad, još uvek ne radi punim kapacitetom, a neizvesno je da li će pregovori o prodaji zaista biti završeni u roku, do 22. maja.
„Međutim, iako očekujemo usporavanje lične potrošnje, ono dolazi nakon visokih stopa rasta iz 2025, dok su investicije, uglavnom infrastrukturne investicije vezane za projekat EXPO 2027, ponovo pokrenute u četvrtom kvartalu 2025. godine kako se približava izložba. Iz tog razoga, očekujemo da će oba ova segmenta i dalje imati pozitivan uticaj na ekonomiju u budućnosti. Sve mere koje je Vlada preduzela do sada, donekle će ublažiti negativan efekat rasta cena energenata“, navodi se u izveštaju analitičara Rajfajzena.
Mere koje je Vlada Srbije donela su zabrana izvoza nafte i naftnih derivata, produženo fiksiranje cena naftnih derivata, smanjenje akciza na naftne derivate za 25 odsto, sa važenjem do 24. aprila i puštanje 40 hiljada tona dizela iz rezervi.
U analizi Rajfajzena ističe se da se premija za geopolitičke rizike na tržištima nafte već bila akumulirala dva, tri meseca pre izbijanja rata u Iranu, pa su cene nafte već 30 do 40 dolara po barelu više nego u u scenariju bez ozbiljne eskalacije na Bliskom istoku.
„Posledično, određena makroekonomska šteta već je načinjena bez obzira na to kako se sukob dalje bude razvijao. Čak i u slučaju dogovora o miru u narednim danima, logistička trenja oko Ormuskog moreuza i lanaca snabdevanja nastaviće se još neko vreme. Za očekivati je da će cene nafte verovatno ostati u rasponu od 80-90 dolara po barelu, možda i do četvrtog kvartala 2027. godine, u odnosu na 55-60 dolara po barelu u scenariju bez rata“, navodi se u izveštaju.
Što se tiče inflacije, analiza Erste banke pokazuje veći rast cena u svim zemljama regiona od ranije prognoziranog.
U Srbiji se očekuje prosečna inflacija od 3,9 odsto, što je recimo niže od MMF-ove projekcije od 5,2 odsto. Rajfajzen banka postavila je svoju prognozu godišnje inflacije za kraj godine na 6,1 odsto.