Dremanje može biti veoma korisno. Kratki odmori tokom dana mogu da poboljšaju budnost, reakcije, pamćenje i sposobnost rešavanja problema.
Takođe, kratke dremke mogu delimično da ublaže posledice nedostatka sna, pa čak i da smanje rizik od demencije.
Međutim, nova studija sugeriše da određeni obrasci dremanja kod starijih osoba mogu predstavljati važan signal za upozorenje.
Istraživači iz Sjedinjenih Američkih Država otkrili su da je učestalo dremanje tokom dana, posebno u jutarnjim satima, povezano sa većom stopom smrtnosti kod starijih osoba.
Preterano dremanje može ukazivati na postojanje ili razvoj zdravstvenih problema i potencijalno može poslužiti kao merljiv pokazatelj za rano otkrivanje bolesti.
„Naša studija je jedna od prvih koja pokazuje vezu između objektivno izmerenih obrazaca dremanja i smrtnosti, i sugeriše da postoji velika klinička vrednost u praćenju navika spavanja tokom dana kako bi se zdravstveni problemi otkrili na vreme“, kaže glavna autorka studije Čenlu Gao, naučnica za san iz zdravstvenog sistema „Mass General Brigham“.
Veza, ali ne i uzrok
Prethodna istraživanja su takođe povezivala često dremanje sa različitim zdravstvenim stanjima, uključujući hipertenziju i moždani udar, ali celokupna veza još uvek nije potpuno razjašnjena.
Postoje dokazi o povezanosti, ali ne i o uzročnosti. Dremanje ne mora da izaziva bolesti sa kojima je povezano – ono može biti i posledica već postojećih zdravstvenih problema.
„Prekomerno dremanje u starijem dobu povezano je sa neurodegenerativnim bolestima, kardiovaskularnim oboljenjima i većim rizikom od smrtnosti, ali mnoga istraživanja se oslanjaju na samoprijavljene navike, bez preciznih podataka o tome kada i koliko dugo ljudi spavaju“, objašnjava Gao.
Kako je studija sprovedena
Između 20 i 60 odsto starijih osoba povremeno dremka tokom dana, a takve dremke često mogu biti bezopasne ili čak korisne.
Međutim, zbog nedostatka preciznih podataka, bilo je teško detaljnije proučiti ovu pojavu.
U ovoj studiji, Gao i njen tim koristili su podatke iz projekta „Raš univerzitetskog memorijskog i starenja programa“, koji prati kognitivne sposobnosti i neurodegenerativne promene kod osoba starijih od 55 godina od 1997. godine.
Od 2005. godine učesnici su nosili narukvice koje su merile njihovu aktivnost i odmor tokom dana, što je omogućilo prikupljanje preciznih podataka tokom perioda od oko 10 dana po osobi.
Do 2025. godine, prikupljeni su podaci od ukupno 1.338 učesnika tokom više od dve decenije, piše Science Alert.
Šta su pokazali rezultati
Analizom navika dremanja i podataka o smrtnosti tokom 19 godina praćenja, istraživači su otkrili da su duže i češće dremke, kao i jutarnje dremanje, povezani sa većim rizikom od smrtnog ishoda.
Svaki dodatni sat dnevnog dremanja bio je povezan sa oko 13 odsto većim rizikom od smrti. Svaka dodatna dremka dnevno bila je povezana sa oko 7 odsto većim rizikom.
Takođe, osobe koje su dremale ujutru imale su oko 30 odsto veći rizik od smrti u poređenju sa onima koji su dremali ranije popodne.
Ipak, autori naglašavaju da to ne znači da je dremanje uzrok problema.
„Važno je naglasiti da je ovo korelacija, a ne uzročnost“, kaže Gao. „Prekomerno dremanje verovatno ukazuje na osnovne bolesti, hronična stanja, poremećaje sna ili poremećaje cirkadijalnog ritma.“
Šta ovo zapravo znači
Umesto da se dremanje posmatra kao loša navika, ova istraživanja ga predstavljaju kao potencijalni signal koji može ukazivati na stanje organizma.
Drugim rečima, promene u obrascima dnevnog spavanja mogle bi da pomognu u ranom otkrivanju zdravstvenih problema i praćenju opšteg stanja zdravlja kod starijih osoba.