Veštačka inteligencija je „nezaustavljiva sila“ koja se koristi kao oružje na načine koji stižu do samih granica tradicionalnog ratovanja, rekla je danas šefica britanske agencije za elektronsku i sajber bezbednost.
An Kist-Batler direktorka agencije rekla je da su Britanija i njeni saveznici u „prostoru između mira i rata“ dok Rusija povećava svoju „dnevnu hibridnu aktivnost“.
Ona je rekla da Zapad rizikuje da izgubi sukob u sajber prostoru protiv Rusije i drugih protivnika ako njeni građani, kompanije i vlade ne budu tretirali sajberbezednost sa mnogo većom hitnošću.
„Provela sam tri decenije radeći u nacionalnoj bezbednosti i rizik od loše procene je viši nego što sam ikad videla“, rekla je Kist-Batler u govoru u Blečliju blizu Londona, gde je za vreme Drugog svetskog rata bio centar za dešifrovanje kodova.
Ona je rekla da tehnološke kompanije objavljuju inovacije pokretane veštačkom inteligencijom zapanjujućim tempom sa nezamislivim posledicama i da se algoritmi pretvaraju u oružje koje je često tik ispod granice tradicionalnog ratovanja.
„Veštačka inteligencija je nezaustavljiva sila sa ogromnim mogućnostima, ali ona je takođe sila sa rizicima“, dodala je ona.
Kist-Batler izdvojila je Rusiju kao pretnju optužujući Moskvu da neumorno cilja kritičnu infrastrukturu, demokratske procese, lance snabdevanja i javno poverenje u Britaniji i Evropi kao i da krade tehnologiju i planira sabotaže i pokušaje ubistva.
„Rusija povećava svoju dnevnu hibridnu aktivnost protiv Velike Brianije i Evrope, što se proteže od morskog dna do sajber prostora, rekla je ona publici sastavljenoj od kompjuterskih stručnjaka, diplomata, novinara i visokih zvaničnika.
„Jedna oblast koja je za nas u jakom fokusu je zaštita podataka i energije koja teče kroz kritične kablove i cevovode u britanskim vodama i oko njih. Mi to radimo tako što otkrivamo ruske namere, motive i podvodne sposobnosti“, rekla je ona.
Njen govor je najnoviji u nizu upozorenja koje daju zapadni špijuni i obaveštajni stručnjaci o tome da Rusija povećava neprijateljsku aktivnost u „sivoj zoni“ koja je na samoj granici rata.
Poslednjih meseci vlasti u zemljama među kojima su Švedska, Poljska, Danska, Norveška navodili su da su ruski hakeri ciljali njihovu kritičnu infrastrukturu, uključujući elektrane i brane.
Šef britanskog Nacionalnog centra za sajber bezbednost Ričard Horn upozorio je prošlog meseca da neprijateljske zemlje među kojima su Rusija, Kina i Iran stoje iza najozbiljnih sajber napada sa kojima se zemlja suočava. On je rekao da bi broj takvih napda mogao dramatično da poraste ako Britanija bude uključena u međunarodni sukob.
Kist-Batler rekla je da brzo napredovanje u veštačkoj inteligenciji znači da se „tlo pomera pod našim nogama“ i da se smanjuju mogućnosti za Britaniju i njene saveznike da ostanu u prednosti u odnosu na zemlje kao što je Kina, koju je nazvla naučnom i tehnološkom „supersilom“.
Ona je rekla da napori moraju biti uloženi da sajber bezbednost postane deset puta hitnija.
Rekla je da njena agencija razvija plan da uključi naprednu veštačku inteligenciju u sajber odbranu i dodala da ako se odgovorno sa njom postupa „veštačka inteligencija može da pojača algoritme, prevodi strane jezike i nalazi iglu u plastu sena brže nego ikad ranije“.
Ona je takođe naglasila značaj međunarodnih partnerstava u vreme kada spoljna politika američkog predsednika Donalda Trampa sa „Amerikom na prvom mestu“ i zanemarivanje dugogodišnjih saveznika zateže odnose između Londona i Vašingtona.
Po njenim rečima partnestvo Britanije i SAD je „osnovno za bezbednost“ u obe zemlje.
GCHQ, što je skraćenica za Government Communications Headquaters (Vladino sedište za komunikacije) je britanska elektronska i sajber obaveštajna agencija. Ona radi uz domaću bezbednosnu službu MI5 i spoljnu obaveštajnu agenciju MI6.
Kist-Batler, prva žena na čelu agencije, održala je godišnji govor u Blečli Parku, sedištu agencije iz Drugog svetkog rata gde su stotine matematičara, kriptografa, ljudi koji rešavaju ukrštene reči, šahista i drugih stručnjaka radili na probijanju navodno neprobojnih tajnih kodova nacističke Nemačke.
Njihov rad je skratio rat i ubrzao rađanje saveremene upotrebe kompjutera.