Novousvojeni Zakon o državljanstvu na Kosovu mogao bi da produbi pravnu nesigurnost i dovede do indirektne diskriminacije Srba sa Kosova i drugih nevećinskih zajednica, upozorila je NVO CASA u svojoj najnovijoj analizi.
U svom izveštaju ova je organizacija ukazala na niz, kako navode, ozbiljnih zabrinutosti u vezi sa sprovođenjem novog zakonodavstva – sa stanovišta prava, ustavnog okvira i ljudskih prava.
Iako novi zakon, usvojen ove godine, prema njihovim rečima, modernizuje određene administrativne procedure i pojednostavljuje ponovno sticanje državljanstva za bivše državljane, uključujući elektronske prijave, analiza Centra za afirmativnu društvenu akciju (CASA) pokazuje da njegove odredbe kriju rizike za Srbe sa Kosova i manjinske zajednice, raseljena lica i dijasporu.
Ključni problem: Rok do 18. godine za rođene van Kosova
Najveća promena u odnosu na Zakon iz 2013. godine jeste uvođenje starosnog ograničenja.
Deca rođena van Kosova sada moraju da „registruju državljanstvo“ pre navršene 18. godine života. Izuzeci su predviđeni samo za slučajeve apatridije, odnosno lica koja nemaju nijedno drugo državljanstvo.
Iz NVO CASA navode da će ova pravila najviše pogoditi Srbe sa Kosova, uz obrazloženje da su posledica raseljenja, oslanjanja na administrativne strukture Srbije, slabije uključenosti u kosovski sistem civilne registracije i dugogodišnje pravne i institucionalne nesigurnosti.
Dok se za ovu grupu uslovi pooštravaju, zakon istovremeno, kako se navodi, olakšava proceduru za lica koja su se ranije dobrovoljno odrekla kosovskog državljanstva. Za njih više ne važe uslovi poput prebivališta, jezika ili finansijskog statusa.
„Iako razlika između sticanja i ponovnog sticanja državljanstva deluje formalno neutralno, praktični efekti zakona mogu stvoriti nejednake posledice za različite zajednice“, upozorava CASA.
Rizik pravne nesigurnosti i indirektne diskriminacije
Dodatnu zabrinutost, kako navodi CASA, izaziva mogućnost naknadne provere zakonitosti registracije stalnog prebivališta, kao i široko postavljene odredbe vezane za nacionalnu bezbednost, uz činjenicu da su ključna pitanja ostavljena budućim podzakonskim aktima.
U analizi se ističe i da novi zakon povećava značaj registara kao dokaza državljanstva, te uvodi formalističke kriterijume za dokazivanje porodičnih i ekonomskih veza sa Kosovom, što, prema njihovim rečima – može posebno pogoditi raseljena lica i građane sa nepotpunom dokumentacijom.
„Zbog toga postoji ozbiljan rizik od pravne nesigurnosti, neujednačene primene i indirektne diskriminacije nevećinskih zajednica“, navodi se u analizi.
Mogući normativni sukob u zakonu
Analiza posebno upozorava na pravnu nejasnoću i mogući sukob između članova 6, 30 i 31 novog Zakona o državljanstvu Kosova.
Kako se navodi, član 6 uvodi restriktivne uslove za sticanje državljanstva po poreklu, dok članovi 30 i 31 istovremeno priznaju prava bivšim stalnim stanovnicima Kosova i njihovim potomcima, što se, kako se ističe, posebno odnosi na članove srpske i drugih nevećinskih zajednica.
„Ovakva neusklađenost može dovesti do različitih administrativnih tumačenja, pravne nesigurnosti i nejednakog tretmana potomaka rođenih van Kosova“, navodi se u analizi.
CASA zbog toga preporučuje da kosovska vlada ili Ustavni sud daju jasno tumačenje ovih odredbi, kako bi se obezbedila pravna sigurnost i jedinstvena primena zakona.
Zabrinutost zbog podzakonskih akata i konsultacija
CASA izražava zabrinutost i zbog, kako navodi, širokog delegiranja ključnih pitanja budućim podzakonskim aktima i sekundarnom zakonodavstvu, posebno u vezi sa proverom stalnog prebivališta i standardima dokazivanja.
Organizacija upozorava da novi zakon ne prepoznaje u dovoljnoj meri faktičko dugotrajno prebivalište kao relevantan kriterijum, uprkos standardima Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
U delu koji se odnosi na zakonodavni proces, CASA navodi da je zakon usvojen kroz relativno brz postupak, bez šire javne rasprave i konsultacija sa pogođenim zajednicama.
Preporuke
Preporučili su fleksibilnija pravila registracije za osobe rođene van Kosova, jasnije sekundarno zakonodavstvo i priznavanje faktičkog prebivališta kao relevantnog kriterijuma.
Takođe se predlaže da članovi 30 i 31 imaju prednost u odnosu na restriktivne odredbe člana 6 stav 7, radi pravne sigurnosti i jednakog tretmana svih zajednica.
Među preporukama su i jačanje proceduralnih zaštita, sprečavanje proizvoljnog preispitivanja prebivališta, šire javne konsultacije i redovne procene uticaja zakona na ljudska prava i jednakost.
Ceo izveštaj možete pročitajti na ovom linku.