Ekonomista i univerzitetski profesor u penziji Miodrag Zec ocenio je u emisiji Marker na Insajder televiziji da podatak o prosečnoj zaradi u Srbiji ne oslikava realan životni standard građana, jer se u javnosti, kako kaže, često manipuliše nominalnim iznosima, dok se izostavlja pitanje kupovne moći.
„Ja bih počeo sa velikom misli mog zemljaka Branka Ćopića, koji kaže: ‘Statistika, naša dika, što poželi, što naslika’. Kod nas je u javnom životu ekstremno prisutan politički agresivni marketing koji iz korpe informacija vadi samo one koje mu mogu ići u korist. Strašno se manipuliše takozvanom monetarnom iluzijom. Predsednik i Vlada nam obećavaju evre, a ne govore koliko je to benzina, paradajza ili nečega drugog“, kaže Zec.
Govoreći o prosečnoj zaradi od nešto više od 121.000 dinara, odnosno nešto više od hiljadu evra, Zec navodi da taj podatak ne govori dovoljno o tome kako živi najveći broj građana. Prema njegovim rečima, mnogo je važnije pitanje medijalne zarade, odnosno primanja koja realnije pokazuju položaj većine zaposlenih.
„Apsolutno, ona ne oslikava stanje. Ona je jedan statistički prosek. Nama je problem medijalna plata, odnosno kolika je plata najvećeg broja ljudi. To je sasvim drugi broj i daleko je od tog iznosa. A onda je najvažnija stvar kolika je kupovna moć te plate, da li ona raste ili pada“, navodi Zec.
On ocenjuje da se Srbija često poredi sa zemljama Zapadnog Balkana, ali da se i u tim poređenjima izostavlja nivo cena. Kako kaže, isti iznos u evrima ne znači isti standard u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini ili Albaniji.
„Mi se junačimo sad na Zapadnom Balkanu. Tu su Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija i tako dalje, pa smo mi u trci sa njima. Međutim, opšti nivo cena u Makedoniji je daleko manji nego u Srbiji. Za određenu količinu evra možete ručati za deset evra, a u Beogradu ni za pedeset“, kaže Zec.
Prosek plata i stvarna kupovna moć
Na pitanje koliko je smisleno poređenje današnjih plata sa platama iz 2012. godine, Zec kaže da nominalni rast ne pokazuje koliko se zaista bolje živi. Kako objašnjava, realan dohodak se meri robama i uslugama koje građani mogu da kupe, a ne samo iznosom u evrima.
„Kad uporedite platu 2012. godine i današnju sa realnim robama, ona je tu negde ili možda koji procenat iznad toga. Sa trista evra se moglo kupiti skoro isto benzina kao što danas može za šeststo evra. Problem je realnog dohotka, problem je proseka koji imate u Beogradu, naročito u Srbiji, gde strane kompanije imaju ljude sa platom od deset hiljada evra, bonuse i tako dalje, i to sve ulazi u prosečnu platu“, navodi Zec.
Zec dodaje da se u javnosti retko govori o tome koliko godina rada je potrebno za kupovinu stana, koliko košta prosečan automobil ili koliko osnovnih proizvoda može da se kupi za prosečnu zaradu. To su, prema njegovoj oceni, pokazatelji koji mnogo jasnije govore o životnom standardu.
„Zato nam niko ne kaže koliko mi benzina zarađujemo, koliko nam treba godina radnog staža da platimo kvadrat stana. Tad su stanovi bili dvesta, trista, petsto maraka, a sad su pet hiljada evra. Prosečan automobil je bio petnaestak hiljada evra, a sad je takav isti automobil četrdeset pet hiljada evra. I tako na stotinu stvari“, kaže Zec.
NASTAVI SA ČITANJEM I POGLEDAJ VIDEO OVDE