Havarija na sistemu Rzav zbog koje je bez pijaće vode ostalo više od 200.000 ljudi u nekoliko gradova i opština zapadne Srbije, ponovo je otvorila pitanje stanja vodovodne infrastrukture u zemlji. Stručnjaci godinama upozoravaju na zastarele instalacije, nedovoljna ulaganja i probleme u upravljanju vodovodnim sistemima, dok se ozbiljnije investicije najavljuju, ali retko realizuju. O tome u kakvom je stanju vodosnabdevanje u Srbiji i šta su najveći izazovi za održavanje sistema, za Marker je govorio profesor Građevinskog fakulteta Aleksandar Đukić.
„Vodovodni sistem Rzav je najveći regionalni sistem u Srbiji. Iz njega se napajaju opštine Lučani, Čačak, Požega, Gornji Milanovac i Arilje, odnosno oko 250.000 ljudi“, kaže profesor Građevinskog fakulteta Aleksandar Đukić.
On navodi da se, prema pojedinim tehničkim parametrima, Rzav može smatrati i primerom uspešnog sistema. Problem, međutim, vidi u tome što je ovaj regionalni vodovod prvobitno bio zamišljen kao sistem koji bi dopunjavao lokalne izvore snabdevanja, dok je vremenom postao praktično jedini izvor vode za gradove koje snabdeva.
„Ispalo je da je on jedini izvor, maltene, za sve te gradove, tako da bilo koji kvar na tom sistemu, a kvarovi se neminovno dešavaju povremeno, pravi strahovite poremećaje u snabdevanju vodom“, upozorava Đukić.
Podatak da oko milion građana Srbije, odnosno približno 15 odsto stanovništva, povremeno ili trajno nema pristup zdravstveno ispravnoj pijaćoj vodi otvara pitanje kako je to moguće u 2026. godini.
„Snabdevanje vodom za piće kroz organizovano vodosnabdevanje računa se kao najrazvijenija grana vodoprivrede. Oko 89 odsto stanovništva priključeno je na javne vodovode i od tog broja velika većina pije zdravu vodu“, ističe Đukić.
On objašnjava da problemi sa kvalitetom vode postoje u pojedinim delovima zemlje i da su nekada povezani sa upravljanjem sistemom, ali mnogo češće sa prirodnim kvalitetom vode na samim izvorištima. Kako navodi, postoje krajevi Srbije u kojima voda prirodno ne zadovoljava standarde za piće, zbog čega je neophodno primeniti složene i skupe tehnologije prerade kako bi postala zdravstveno ispravna.
Đukić smatra da je jedan od problema način na koji se upravlja vodosnabdevanjem u Srbiji, jer su lokalne samouprave često prepuštene da same prepoznaju i rešavaju probleme, bilo uz pomoć države ili sopstvenim kapacitetima.
„Mislim da u ovom trenutku u ovoj zemlji preovladava neki generalni način rešavanja problema, da su lokalne samouprave uglavnom ostavljene same sebi da prepoznaju problem i da eventualno preko Republike ili samostalno rešavaju taj problem“, navodi on.
Prema njegovim rečima, takav sistem trebalo bi unaprediti strožom kontrolom i boljom koordinacijom na nivou države, budući da su voda za piće i javno zdravlje pitanja od strateškog značaja. Kako ističe, država mora da pomogne lokalnim samoupravama i gradovima da se izbore sa zagađenjima, pritiscima na vodne resurse i drugim izazovima koji mogu ugroziti vodosnabdevanje.
Posebno naglašava značaj struke u upravljanju vodovodnim sistemima.
NASTAVITE SA ČITANJEM I POGLEDAJTE VIDEO NA — insajder.net