Živo se sećam trenutka kada je kosa počela da mi opada.
Jedne subotnje večeri u hotelskoj sobi sam klečala nad kadom i prala kosu, spremajući se za proslavu 40. rođendana moje prijateljice.
Sedamnaest dana ranije primila sam prvu od šest hemoterapija za lečenje raka dojke, ali do tada nije bilo nikakvih znakova opadanja kose.
Ubedila sam sebe da sam možda jedna od srećnica.
Ali dok sam držala tuš iznad glave, mlaz vode je iznenada potamneo dok su dugi pramenovi smeđe kose počeli da se skupljaju oko odvoda.
Nisam mogla ništa da učinim da to zaustavim.
„Uf“, rekla sam sebi, jer to zaista nisam očekivala.
Tokom hemoterapije nosila sam hladnu kapu, posebno predviđenu za hlađenje kože glave i osmišljenu da smanji gubitak kose tokom lečenja.
Rečeno mi je da ne deluje kod svih pacijenata.
Možda zvuči dramatično, ali za mene je gubitak kose bio teži čak i od gubitka dojke uklonjene mastektomijom.
Zašto?
Zato što bez kose nisam bila ja.
Nisam shvatala koliko je kosa deo mog identiteta sve dok nije počela da opada.
„Možda zvuči dramatično, ali za mene je gubitak kose bio teži čak i od gubitka dojke uklonjene mastektomijom“, kaže Viktorija
Naučnici u Japanu danas veruju da su možda korak bliže cilju da pomognu milionima ljudi koji gube kosu.
Tim predvođen profesorom Takašijem Cudžijem saopštio je da je kod miševa uspeo da reprodukuje kompletan ciklus rasta dlake, što znači da ona može da raste, opada i ponovo raste prirodno.
Istraživači ovaj uspeh nazivaju „velikim naučnim probojem“.
Iako presađena kosa već može da raste, ispostavilo se da je stvaranje folikula koji se ponašaju kao prirodna dlaka u organizmu (da raste, opada i ponovo raste) mnogo složeniji izazov.
Za žene koje gube kosu, bilo zbog lečenja raka, alopecije ili starenja, ovakva naučna otkrića nagoveštavaju nešto što se nekada smatralo nemogućim – da bi kosa mogla ponovo da izraste.
Ovaj problem pogađa milione ljudi širom sveta, a istraživanja pokazuju da će oko trećina žena u nekom trenutku života početi da gubi kosu.
Pa zašto se onda emocionalni uticaj gubitka kose i dalje često potcenjuje i šta naša reakcija na gubitak kose otkriva o našem identitetu, osećaju kontrole i načinu na koji doživljavamo sami sebe?
Kosa kroz istoriju
U istoriji je kosa retko bila samo kosa.
U starom Egiptu, faraoni i plemkinje nosili su ukrašene perike sa pletenicama kao simbol moći, dok sr tokom srednjeg veka duga kosa vezivala za ženstvenost i vrlinu.
U 17. veku, muškarci su nosili duge i bujne perike sa veštačkim kovrdžama koje su označavale bogatstvo i visok društveni status.
A tokom 1920-ih, žene koje su imale kratku bob frizuru postale su simbol ženske nezavisnosti i pobune protiv društvenih normi.
„Kosa oblikuje naš identitet
„Ona je biološki, fiziološki i društveni pokazatelj različitih životnih faza“, kaže Silvija Karasu, psihijatrica.
I, naravno, kosa je često jedna od prvih stvari koje primetimo kod drugih ljudi.
„Često je način na koji prepoznajemo pol, rasnu pripadnost ili religiju.
„Toliko je povezana sa identitetom da postaje veoma značajna za način na koji kategorišemo ljude“, kaže ona.
Kosa je povezana i sa ljudskim dostojanstvom.
U istoriji je prisilno uklanjanje kose često korišćeno kao način oduzimanja identiteta i ljudskosti.
U nemačkim koncentracionim logorima Jevrejima su brijane glave i umesto njihove odeće morali su da nose zatvorska odela.
Posle oslobođenja Francuske 1944. hiljadama žena optuženih za saradnju sa nemačkim okupatorima javno su brijane glave kao vid kazne i poniženja.
Jedna od najpoznatijih fotografija iz tog perioda „Žena obrijane glave iz Šartra“ (The Shaved Woman of Chartres), mađarskog ratnog fotografa Roberta Kape, prikazuje mladu majku na čijem čelu je nacrtana svastika dok prolazi kroz masu ljudi koji joj se rugaju.
Ako kosa može da nosi toliko društvenog i emocionalnog značenja, ne iznenađuje što naučnici već godinama pokušavaju da razumeju zašto njen gubitak može da bude toliko bolan i da li će to jednog dana moći u potpunosti da se preokrene.
‘Nije stvar sujete’
Za moj podkast And Then Came Breast Cancer koji realizujem u saradnji sa dobrotvornom organizacijom Future Dreams, razgovarala sam sa mnogim ženama o njihovom odnosu prema kosi.
I stalno su govorile da to nema nikakve veze sa sujetom.
Frizerka Niki Elkington rekla mi je da je bila odlučna da ne izgubi kosu tokom hemoterapije.
„To nije stvar sujete…
„Mislim da mnogi ljudi to tako doživljavaju, ali kosa je deo vašeg identiteta i nisam želela da izgledam kao neko ko ima rak“, kaže ona.
Za nju je najteže bilo kada bi joj neko rekao: „To je samo kosa, nemoj da brineš zbog toga“.
Nataša Anderson, medicinska sestra u školi i majka dvoje dece, ispričala je da je tokom odrastanja obožavala da eksperimentiše njenom kosom.
„Jedne nedelje sam nosila afro frizuru, a sledeće bih imala nadogradnju kose“, priseća se ona.
„To nije bila samo kosa, to je bio deo moje kulture“, ispričala je.
Kada je saznala da će tokom hemoterapije možda da izgubi kosu, zamolila je brata da joj obrije glavu.
„Osetila sam olakšanje dok mi je brijao glavu.
„Preuzela sam kontrolu nad situacijom. Bilo je mnogo bolnije i potresnije gledati kako mi kosa jednostavno opada“, dodaje.
NASTAVITE SA ČITANJEM OVDE