„Trebalo je da to bude istorijski dan“: Šta govori otkazivanje pregovora SAD i Irana u Švajcarskoj?

Međutim, u Švajcarskoj nema delegacija, a nije otkazana samo ranije planirana ceremonija potpisivanja – odložena je i prva runda tehničkih razgovora u narednoj fazi procesa, ključni korak ka postizanju stvarnog mirovnog sporazuma.

Ti razgovori trebalo je da počnu čim se osuši mastilo na Memorandumu o razumevanju. Ali očigledno je da se poslednjih dana nešto poremetilo.

Situacija je počela da izgleda nestabilno nakon iznenadnog ranijeg potpisivanja sporazuma na daljinu od strane predsednika SAD Donalda Trampa dok je večerao u Versajskoj palati u Francuskoj u sredu.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan ubrzo je takođe potpisao dokument na daljinu, što je brzo dovelo u pitanje da li je lična ceremonija potpisivanja uopšte još potrebna.

Zatim je portparol Bele kuće kasno u četvrtak, pozivajući se na logističke probleme koji „nikada nisu bili jednostavni niti predvidljivi“, potvrdio da američki potpredsednik Džej Di Vans neće putovati u Lucern, nakon čega su švajcarski domaćini saopštili da su razgovori odloženi.

Novinari koji prate Belu kuću i dalje su čekali u vojnoj bazi Endrjuz u saveznoj državi Merilend na Vensov polazak u četvrtak uveče, neposredno pre nego što je objavljeno saopštenje Bele kuće.

Sve to ukazuje da će druga faza ovog mirovnog procesa biti jednako neizvesna i netransparentna kao što je bila i prva.

Poruke koje su tokom noći stigle iz Irana jasno pokazuju da tamošnje rukovodstvo i dalje gaji ozbiljnu sumnju prema namerama Donalda Trampa, piše u analizi CNN-a.

Iako je na kraju popustio pred svojim najbližim savetnicima i odobrio potpisivanje sporazuma, iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamenei izjavio je tokom noći da je „iz principijelnih razloga imao drugačije mišljenje“.

Nakon toga usledila je oštra izjava glavnog pregovarača i predsednika parlamenta Mohamada Bahera Halibafa, koji je obećao „razoran odgovor“ ukoliko druga strana bude postupala u lošoj veri, prekrši sporazum ili postavi preterane zahteve.

Iranski Vrhovni savet nacionalne bezbednosti S potom je saopštio da postoji „unapred pripremljen plan“ za odmazdu u slučaju kršenja dogovora, nagoveštavajući da vojska, kao i kada je rat izbio, već ima spisak ciljeva koje bi gađala ukoliko proces propadne.

Oprez Irana prema Sjedinjenim Državama nije ništa novo. Na kraju krajeva, i ovogodišnje i prošlogodišnje bombardovanje Irana dogodilo se tokom perioda pregovora sa američkim pregovaračima.

Poruke koje dolaze iz iranskog režima, čini se, imaju dve svrhe – da umire tvrdu struju u zemlji, koja ne želi nikakve dogovore sa Amerikom, i da podsete Vašington da bi se ceo proces mogao raspasti.

Ta poruka je svakako namenjena i publici u Izraelu.

Memorandum proglašava „trenutni i trajni prekid vojnih operacija na svim frontovima, uključujući i Liban“.

Međutim, sukobi između Izraela i pokreta Hezbolah koji podržava Iran i dalje traju, a libanski mediji danas su izvestili o više od deset poginulih u izraelskim napadima dok su visoki zvaničnici Trampove administracije, uključujući i Džej Di Vansa, sve spremniji da javno kritikuju Izrael.

Teheran pisanu reč shvata veoma ozbiljno i insistiraće da se sve što piše u sporazumu sprovodi doslovno. Čini se da je pristup Trampove administracije donekle drugačiji.

„Ne verujemo rečima, verujemo delima“, rekao je Vens u četvrtak, otkrivši da postoje i tajni „džentlmenski sporazumi“ koji nisu obuhvaćeni memorandumom.

Bili su potrebni meseci da se postigne saglasnost čak i oko memoranduma od 14 tačaka. Ova naredna runda tehničkih pregovora, koja treba da se pozabavi složenim pitanjem iranskog nuklearnog programa, biće znatno komplikovanija.

Još nije jasno kada bi ti ključni razgovori mogli da počnu, niti u kojem će se obliku sada odvijati. Međutim, pošto postoji rok od samo 60 dana za finalizaciju sporazuma, svako odlaganje ostavlja manje vremena za pregovore o miru.