Leto još nije ni počelo, a toplotni talas je već zahvatio Evropu. Tako je temperatura u Grčkoj u nekim delovima zemlje sredinom maja i početkom juna već prešla 30 stepeni, dok je Francusku pogodio najraniji toplotni talas u poslednjih sto godina pa i više. U Portugalu je oboren istorijski rekord za najtopliji dan u maju, dok su italijanske vlasti izdale crveno upozorenje za više gradova. Međutim, sve to je tek početak, jer najtopliji meseci tek slede, a prema upozorenju meteorološke agencije Ujedinjenih nacija (WMO) očekuje se i „umeren ili čak snažan fenomen El Ninjo“ koji će dodatno povećati globalne temperature i rizik od ekstremnih vremenskih prilika.
Istorijski rekordi, najtopliji dani, crvena i narandžasta upozorenja, ekstremna vrućina – sve su termini koji bili očekivani za jul ili avgust. Ipak, o njima se pričalo i u maju, i u junu.
Već je opštepoznato da su vrućine postale gotovo nepodnošljive, a da su svoj udeo u tome imale klimatske promene – za koje je direktno odgovoran čovek. Meteorološko proleće, koje obuhvata period od marta do maja, ove godine bilo je najtoplije ikada zabeleženo u Francuskoj.
Prema podacima Meteo-Fransa, poslednja sedmica maja donela je neuobičajeno visoke temperature širom zemlje od Bordoa, preko Nanta, Burža, Bresta i Tura, pa do Pariza. Talas vrućina podstakao je francusku vladu da preispita koliko je države spremna za sve češće i intenzivnije ekstremne temperaturne udare.
Ništa bolje nije bilo ni u drugim zemljama. Švajcarska je zabeležila četvrti najtopliji maj od početka merenja 1864. godine, uz temperature za skoro dva stepena više od proseka i rekordnu sušu, dok je Portugal oborio istorijski rekord za najtopliji dan u maju, sa izmerenih 40,3 stepena u gradu Moura.
Zbog ekstremnih vrućina, italijanske vlasti su tokom maja izdale crveno upozorenje za više gradova, uključujući Rim, Firencu, Bolonju, Brešu i Torino.
Pored svega toga, jun je doneo i nove zabrinjavajuće vesti. Klimatski fenomen El Ninjo, koji utiče na vremenske prilike širom sveta, formirao se u zagrejanom Tihom okeanu i očekuje se da dodatno ojača, moguće do jednog od najintenzivnijih nivoa do sada zabeleženih. El Ninjo bi mogao da izazove ekstremne vremenske uslove širom planete.
El Ninjo i dodatno zagrevanje
Gotovo katastrofične najave o razvoju takozvanog El Ninja dodatno uznemiravaju javnost, iako je reč o prirodnom fenomenu koji se dešavao i ranije. Stvara se u Pacifiku, odnosno u centralnom i istočnom delu okeana gde nastaju velike regije tople vode koje se potom razliju po okeanu, što dalje remeti temperaturu vode i samim tim utiče i na celokupnu klimu.
Klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu Vladimir Đurđević rekao je za Insajder da postoje „više nego pristojne šanse“ da se ove godine razvije takozvani „super El Ninjo“, odnosno izuzetno snažnija faza ovog prirodnog fenomena.
Kako je objasnio, El Ninjo nastaje kada se velika količina tople vode, koja se tokom nekoliko godina akumulira u zapadnom delu Tihog okeana uz obale Azije, razlije preko tropskog Pacifika. Tada se značajna količina toplote prenosi iz okeana u atmosferu, zbog čega globalna temperatura u tim godinama obično bude nešto viša od proseka.
„Super El Ninjo su epizode izuzetno jakog El Ninja, po pitanju koliko su visoke te temperature koje se razliju preko Pacifika. I najveći uticaj je u stvari u tom tropskom pojasu cele planete Zemlje“, navodi Đurđević.
Međutim, on naglašava da za Srbiju i region jugoistočne Evrope ne postoji jasna i dovoljno pouzdana veza između pojave El Ninja i konkretnih vremenskih prilika, zbog čega je teško sa sigurnošću predvideti kakve će posledice ovaj fenomen imati na lokalnu klimu.
„Za naš region ne možemo sa sigurnošću da kažemo da će zbog El Ninja biti toplije, sušnije ili kišovitije. U umerenim geografskim širinama veza između tog fenomena i vremenskih prilika tokom određene godine nije toliko izražena i pouzdana“, naveo je.
Toplotni talasi i superćelijske oluje
Osim sve izraženijih vrućina, dodatnu brigu od leta do leta poslednjih godina predstavljaju i sve češće i snažnije oluje, posebno superćelijske, koje neretko izazivaju značajnu materijalnu štetu. Govoreći o ovom trendu, Đurđević je ocenio da je njihov intenzitet direktno povezan sa globalnim zagrevanjem.
„Razlog što su oluje jače je zato što je atmosfera danas toplija i kad je toplija atmosfera, onda u toj atmosferi možete da imate više vodene pare. Na svaki stepen porasta temperature vazduh može da primi oko sedam odsto više vlage“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, upravo zbog toga raste i verovatnoća pojave intenzivnih oluja, uključujući i superćelijske oluje. On, međutim, ističe da snažni toplotni talasi i superćelijske oluje nisu direktno povezani fenomeni.
Šta pokazuje najraniji toplotni talas?
Rani i intenzivan toplotni talas koji je već početkom maja zahvatio deo Evrope otvorio je pitanja da li bi predstojeće leto moglo da bude jedno od najtoplijih do sada. Klimatolog Vladimir Đurđević objašnjava da iako „neuobičajeno rano zabeležen“, ovaj talas ne mora nužno da bude pokazatelj ekstremnog leta, uz napomenu da se ipak očekuju temperature iznad nekadašnjih prosečnih vrednosti.
„U smislu same prognoze taj rani, intenzivni, toplotni talas ne znači sada da ćemo da imamo najtoplije leto ikada, ali leta u Evropi su postala značajno toplija nego što su bila u prošlosti, tako da možemo da očekujemo da će ovo leto imati puno dana sa temperaturama iznad nekih očekivanih“, pojašnjava Đurđević.
Ekspertkinja za klimatske promene Danijela Božanić pojašnjava da toplotni talasi obično traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja, u određenom periodu godine, a da se ovogodišnji toplotni talas u većem delu poklapa sa prošlogodišnjim.
„Početak ovih toplotnih talasa u velikoj meri se poklapa sa početkom evropskih toplotnih talasa 2025. godine, pri čemu se prvi veliki toplotni talas dogodio 22. maja, što je šest dana pre početka 2025. godine“, kaže Božanić.
Ipak, ona navodi da podaci Svetske meteorološke organizacije (SMO), kao najrelevantnije međunarodne institucije u oblasti meteorologije i klime, pokazuju da se najveći i najintenzivniji toplotni talasi u Evropi gotovo u potpunosti beleže u poslednje dve decenije, pri čemu je 23 od 30 takvih slučajeva zabeleženo nakon 2000. godine, a pet u poslednje tri godine.
„Direktna posledica klimatskih promena“
Pojava toplotnih talasa, prema rečima Danijele Božanić, nesumnjivo je povezana sa klimatskim promenama, pri čemu se sa promenama u klimatskom sistemu menjaju i njihove karakteristike. Ona objašnjava da bi eventualno usporavanje ili zaustavljanje klimatskih promena uticalo i na njihov intenzitet, učestalost i trajanje.
„Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC), naučno i praktično je potvrdio da su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem povećale učestalost i intenzitet toplotnih talasa od 1950-ih do danas, kao i da će dodatno zagrevanje očekivano u budućnosti dodatno povećati njihovu učestalost i intenzitet“, navodi Božanić.
Ona pojašnjava da i mali porast srednje globalne temperature može da dovede do značajnih promena u karakteristikama toplotnih talasa, uključujući njihov intenzitet, učestalost i trajanje, a kao dodatni faktor navodi i urbanizaciju.
„Tako, sa porastom globalne temperature, evropski gradovi doživljavaju ekstremne vrućine mnogo duže nego u „tradicionalnim“ letnjim mesecima i godinama. Analize pokazuju, da se na primer, Atina sada suočava sa jednom od najdužih toplotnih sezona na kontinentu, sa visokim temperaturama koje traju oko 145 dana, od sredine maja do početka oktobra“, navela je ona.
Da su sve sve učestaliji i intenzivniji toplotni talasi u Evropi direktna posledica klimatskih promena smatra i klimatolog Vladimir Đurđević. Prema njegovim rečima, analize sprovedene za evropska leta poslednjih godina pokazuju da su klimatske promene imale presudnu ulogu u nastanku ekstremnih vrućina.
„Kada se radi analiza leta 2024. ili 2025. godine u Evropi, studije atribucije za većinu toplotnih talasa pokazuju da je doprinos klimatskih promena 100 odsto“, naveo je on.
Đurđević je istakao da su toplotni talasi postojali i ranije, ali da se današnji razlikuju po učestalosti i intenzitetu.
„U prošlosti su postojali toplotni talasi, ali kad gledamo učestalost i njihov intenzitet, nisu nikad bili tako česti i toliko intenzivni“, rekao je Đurđević.
„Ekstremne vrućine vodeći uzrok smrti usled ekstremnih vremenskih prilika“
Prema rečima Đurđevića, gotovo je sigurno da će u skorijem periodu globalna temperatura porasti za 1,5 stepen u odnosu na period pre industrijalizacije, dok su šanse da se izbegne porast od dva stepena „veoma male“.
„Nemoguće je u ovom trenutku uraditi išta da bi se zaustavilo probijanje te granice. To je događaj koji je, da kažem, skoro zagarantovan“, naveo je.
On pojašnjava da su te granice postavljene zato što je ispod njih moguće da se društvo prilagodi klimatskim promenama na održiv i ekonomski prihvatljiv način.
„Prelaskom tih granica prilagođavanje našeg društva na obim promene klime postaje mnogo komplikovaniji, finansijski, organizaciono zahtevniji i tako dalje. I ideja je bila da se zaustavimo ispod tih granica, da bismo mogli relativno lako da se prilagodimo tim promenama. Svaki prelazak tih granica znači da će prilagođavanje klimatske promene da bude izuzetno komplikovano i da će zahtevati vanredno angažovanje“, navodi Đurđević, dodajući da te granice danas deluju „sve manje ostvarivo“.
Kada je reč o prilagođavanju čoveka na sve to, ekspertkinja za klimatske promene Danijela Božanić naglašava da su ekstremne vrućine vodeći uzrok prijavljenih smrtnih slučajeva usled ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja u Evropi poslednjih decenija.
„Samo tokom protekle četiri godine, vrućina je odnela više od 200.000 života širom Evrope. Između 2000. i 2020. godine, broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom povećao se u 94 odsto evropskih regiona. Značajno je da je većina ovih smrtnih slučajeva sprečava, sa pravovremenim i odgovarajućim preventivnim merama, koje su deo planiranja adaptacije na klimatske promene“, kaže Božanić.