Zašto i kako nam rastu kirije: Skupi kvadrati i manjak stanova za izdavanje

Autor: Marija Stankov

Stanovi se grade, a cene kvadrata, kirija i stambenih troškova rastu. U maju 2026. godine cene kirija porasle su čak 13,5 odsto u odnosu na maj 2025. godine, dok je međugodišnja inflacija iznosila 3,5 odsto. Pored toga, dodatno su poskupeli i troškovi života: komunalije, struja, infostan, odnošenje smeća i održavanje stanova. Iako se godišnje izgradi oko 35.000 novih stanova, kirije nastavljaju da rastu, zbog čega podstanari sve veći deo svojih primanja izdvajaju za krov nad glavom.

Žarko Miletić koji živi u Žarkovu, naselju u Beogradu kaže za Novu ekonomiju da mu je stanodavac za dve godine dva puta povećao kiriju. Prvi put pre dve godine za 30 odsto, a drugi put, početkom ove godine, za dodatnih 25 odsto.

„Pre dve godine je povećao kiriju i rekao da svi povećavaju, pa mora i on, međutim nisam baš siguran da je baš tako. Pre tri meseca je povećao kiriju jer se moja supruga uselila i sad nas je dvoje“, rekao je on.

Dodaje da za kiriju i račune odvaja nešto više od polovine plate.

Miletić nije jedini koji snosi povećane troškove zakupnine, ako je suditi prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Cene kirija jednosobnih i jednoiposobnih stanova u Srbiji u maju ove godine bile su veće u proseku za 13,5 odsto u odnosu na maj 2025. godine, pokazuju podaci RZS.

Direktor Zidart agencije za nekretnine Dušan Mirkulovski objašnjava za Novu ekonomiju da postoji manjak pristupačnih stanova za izdavanje.

„Mnogi kupuju stanove, ali ih ne izdaju, niti žive u tim stanovima nego ih čuvaju kao investiciju. Takvi stanovi se grade, zato što i postoji tražnja za njima“, objašnjava Mirkulovski i dodaje na tržištu

Mirkulovski objašnjava da stanodavci cene rente formiraju na osnovu isplativosti svoje investicije, te skuplji kvadrati i skuplje kamatne stope utiču na povećanje kirija.

„Ukoliko neki stan vredi 100.000 stanodavac želi da mu povrat investicje bude bar pet odsto i da mu donese 5.000 godišnje, pa ga izdaje za 400 evra mesečno“, kaže on.

Tokom prethodne tri godine, u Srbiji je godišnje u proseku izdato oko 39.000 građevinskih dozvola za stanove,  a godinje je izgrađeno oko 35.000 novih stanova.

U prva tri meseca 2026. godine zaključeno je ukupno 30.795 kupoprodajnih ugovora za nekretnine, većina se odnosila na stanove, a za njihovu kupovinu izdvojeno je čak 1,2 milijarde evra.

U ovom periodu kvadrat u starogradnji je dostigao cenu od 3.096 evra, a u novogradnji 3.147 evra u Beogradu.

Izvor: Republički geodetski zavod

Mirkulovski kaže da je najveći skok kirija bio 2022. godine kada su kirije rasle 50- 60 odsto te da ovaj rast nije toliko dramatičan i problematičan.

Dodaje da se u 2026. godini očekuje blagi rast kirija, a da su tome najpodložniji stanovi manje kvadrature, jednoiposobni ili dvoiposobni stanovi.

Stručnjak za nekretnine iz kompanije 4zida Aleksandra Mihajlović rekla je za Nove ekonomiju da su cene kirija od početka ove godine stabilne, ali da umnogo variraju od lokacije i izgleda stana.

„Trenutno prosečno oglašena cena izdavanja garsonjere u Beogradu na sajtu 4zida iznosi 370 evra, dok se cene za ovu strukturu stanova kreću u rasponu od 200 do 700 evra mesečno, u zavisnosti od lokacije, stanja nekretnine i drugih faktora“, kazala je ona.

Podaci sa platforme 4zida pokazuju da su u odnosu na prošlu godinu najviše poskupele manje stambene jedinice.

Prosečna oglašena cena garsonjere u Beogradu povećana je sa 350 na 400 evra mesečno, dok je u Novom Sadu porasla sa 250 na 280 evra.

U Nišu su poskupeli jednosobni i dvosobni stanovi, čija je prosečna cena zakupa porasla sa 250 na 300 evra mesečno, odnosno 350 evra.

Mihajlović objašnjava da zakupnine u univerzitetskim centrima tradicionalno rastu krajem avgusta i početkom septembra, kada počinje nova akademska godina i povećava se potražnja za stanovima.

Kirije možda nisu porasle za sve stanove, ali troškovi stanovanja jesu. Računi za infostan i struju se povećavaju. Vodosnabdevanje je u maju ovde godine bilo skuplje za 20,5 odsto nego prošle godine, usluge održavanja, popravke i obezbeđenja stanova su poskupele za 14,2 odsto.

Odnošenje smeća skuplje je za 4,8 odsto, kanalizacija je poskupela za 11,5 odsto, a električna energija 9,6 odsto za godinu dana, prema Republičkom zavodu za statistiku.