Pre dve godine demokrate su imale samo jedan zadatak: da spreče Donalda Trampa da se vrati u Belu kuću.
To je bilo jedino što je bilo važno, ali su se, uz zapanjujući politički nemar, sami urušili, piše Dejvid Smit, šef dopisništva Gardijana u Vašingtonu.
Ovog novembra demokrate imaju dva zadatka: da osvoje Predstavnički dom i Senat kako bi Trampa pretvorile u predsednika sa ograničenim uticajem tokom njegove poslednje dve godine mandata.
Ali stranka se ponovo, iako često upozorava da su ulozi od presudnog značaja, nalazi u ozbiljnoj opasnosti da to prokocka.
U sredu je demokratski kandidat Grejem Platner saopštio da se povlači iz trke za Senat u Mejnu, nakon što je žena koja je bila u vezi sa njim izjavila da ju je, dok je bio pijan, prisilio na seksualni odnos uprkos tome što mu je govorila da prestane. Platner negira optužbe.
In an exclusive interview with CNN’s Jake Tapper on Monday Jenny Racicot said that Graham Platner, the Democratic nominee for US Senate in Maine, entered her home without permission and raped her when they were in a casual dating relationship. Racicot said the incident happened… pic.twitter.com/Gf2mWtDVBT
— CNN (@CNN) July 6, 2026
Ovo predstavlja katastrofu jer je svaki mandat važan u Senatu, gde republikanci trenutno imaju tesnu većinu od 53 prema 47 mesta. Izborna mapa ovog puta nije naklonjena demokratama, ali bi, oslanjajući se na raspoloženje protiv Trampa, ipak mogli da uspeju i postanu ključna prepreka predsednikovoj moći.
Ko je kriv za ovaj debakl? Spisak je dug. Na prvom mestu je sam Platner, koji je nepromišljeno nastavio svoju kampanju iako je znao da ga u prošlosti čekaju brojni kompromitujući detalji.
Na proslavi svoje pobede prošlog meseca, kandidat je gledao kako njegova majka izlazi na binu da poboljša njegov imidž, gledano iz današnje perspektive, čini se da je ona cinično iskorišćena kao politički rekvizit.
U jedanaestominutnoj video-poruci objavljenoj u sredu, Platner se predstavio kao žrtva, upadajući u samosažaljenje i napadajući „korporativni medijski sistem i politički establišment“, bez preuzimanja odgovornosti za svoje postupke.
Democratic Senate candidate Graham Platner of Maine promised to formally withdraw from the race, after a string of controversies including an accusation of sexual assault plunged one of the most competitive races in the 2026 midterm elections into turmoil https://t.co/MmtYK8Z2en pic.twitter.com/JmpAfIorJH
— Reuters (@Reuters) July 9, 2026
Adam Smit, kongresmen iz Vašingtona, rekao je za mrežu MS Now: „Platner je loš čovek. On nije dobra osoba i koristi raspoloženje protiv establišmenta kako bi u suštini bio demagog“.
Kako je Platner uopšte stigao toliko daleko, posebna je i tužna priča. Regrutovali su ga progresivni aktivisti Danijel Moraf i Lien Fan, koji su, prema izveštajima, angažovali firmu za proveru kandidata samo za brzu i površnu proveru biografije, umesto za sveobuhvatnu proveru.
Čak i ta provera otkrila je neke uznemirujuće objave na njegovim društvenim mrežama iz prošlosti, ali je Moraf rekao za list Volstrit žurnal da „jedan deo naše ideje jeste da ljudi ne žele kandidate uzgojene u laboratorijskim posudama“.
Platnera su pogodile i druge kontroverze, uključujući pitanja njegove tetovaže mrtvačka glave sa ukrštenim kostima koja je prepoznata kao nacistički simbol.
Pojavile su se priče da je, dok je bio u braku, razmenjivao seksualno eksplicitne poruke sa nekoliko žena. Drugi izveštaj opisao je njegovo uvredljivo i uznemirujuće ponašanje prema ženama. Ipak, mnoge demokrate nastavile su da ga podržavaju.
Deo toga je verovatno bio posledica željenog razmišljanja o klasi i rodu. Demokrate se već dugo bore sa imidžom stranke visokoobrazovane urbane elite. Poraz Kamale Haris na izborima 2024. od Trampa (uz pomoć Ilona Maska) takođe im je pokazao da gube mlade muškarce koji se okupljaju oko tzv. „manosfere“.
Platner, bradati, grubi i robusni ratni veteran i uzgajivač ostriga, koji nikada nije obavljao izbornu funkciju, delovao je kao suprotnost tome.
„Ja sam čovek iz radničke klase koji živi radničkim životom“, rekao je lokalnoj televizijskoj stanici u Mejnu. Njegov izgled i nastup činili su se kao ono što je demokratama nedostajalo – radnički kredibilitet i demonstrativna muževnost.
Megan Mekardl, kolumnistkinja lista Vašington post, napisala je na mreži X: „Ljudi u Njujorku su nekada govorili da je Tramp ‘siromašna osoba koja zamišlja kako izgleda bogata osoba’ – što je trebalo da bude uvreda, a zapravo je opisivalo njegovu političku privlačnost. Demokrate koje pokušavaju da dosegnu istu populističku energiju izabrale su bogataševu predstavu o tome kako izgleda siromašna osoba“.
I baš kao kod Trampa, koji je dobio milione dolara od svog oca, čitavo obrazloženje se zasnivalo na iluziji.
Platner je sin bogatog advokata i vlasnice luksuznog restorana. Pohađao je privatnu srednju školu, gde je bio član rvačkog tima i igrao ulogu aristokratskog neženje Henrija u predstavi „Moja lepa gospođa“. Samo mali deo njegovih prihoda dolazi od uzgoja ostriga.
Ali demokrate su postale toliko očajne u pokušaju da izbegnu optužbe za elitizam i nedostatak muževnosti da su preterale u suprotnom smeru. Platnerovi prestupi počeli su da se objašnjavaju kao dokaz da je on „autentičan“ i „pravi muškarac“.
U svojevrsnoj paraleli sa aferom Bila Klintona sa Monikom Levinski, dvadesetdvogodišnjom pripravnicom u Beloj kući, neke liberalne žene branile su Platnera – da bi se na kraju našle na pogrešnoj strani istorije.
Bilo je i drugih podela unutar Demokratske stranke. Platner je bio fatalno pogrešan ali je njegova pobunjenička poruka odjeknula među hiljadama stanovnika Mejna. Govorio je o uništavanju korupcije bogatih elita, uvođenju univerzalnog zdravstvenog osiguranja, vraćanju ustavnog prava na abortus i okončanju genocida u Gazi.
U današnjoj otrovnoj političkoj klimi, to je značilo da su kritičari Platnera često bili odbacivani kao protivnici progresivizma ili kao protivnici Palestinaca. Medijska otkrića o njemu dočekivana su sa sličnom sumnjom u pogledu nečistih motiva i skrivenih agendi. Tek nakon izveštaja Politica od ponedeljka, Berni Sanders, Elizabet Voren i Ro Hana napustili su njegovu kampanju.
Društvene mreže bile su pune demokratskih umerenih političara koji su samozadovoljno slavili pobedu, zgodno zaboravljajući sopstvene ranije slepe tačke u slučajevima Endrua Kuoma i Erika Svolvela. Ali odgovornost snosi i stranački establišment.
Čak Šumer, lider demokrata u Senatu, uklonio je prepreke za kandidaturu Dženet Mils, 78-godišnje guvernerke Mejna, za to mesto, iako ona očigledno nije bila naročito zainteresovana za trku. Svoju kandidaturu objavila je kasno i vodila mlaku kampanju, koja je obustavljena u aprilu.
Priroda ne podnosi prazninu. Kada je centar toliko mlitav, bez mašte i obojen održavanjem postojećeg stanja, da li je onda čudno što će birači pohrliti ka upečatljivom autsajderu koji obećava da će uzdrmati sistem?
Kao što su pokazali nedavni rezultati unutarstranačkih izbora u Njujorku, ljudi su frustrirani mlakom reakcijom demokratskog rukovodstva prema Trampu i traže borce sa svim njihovim manama.
Podeljena opoziciona stranka, u kojoj se umereni i progresivci međusobno napadaju zbog Platnera i političkih pitanja, poslednje je što su američkoj demokratiji i ostatku sveta sada potrebno.
Autoritarni lideri napreduju kada im prostor za to ostavljaju protivnici koji su zauzeti međusobnim svađama.
Organizacija Linkoln Project, grupa protiv Trampa, apelovala je na mreži X: „Demokrate – prekinite tu glupu ideološku svađu. Pronađite nekoga ko može jasno da govori o stanovanju i cenama goriva, korupciji, ko nema nacističku tetovažu i ko nije stariji od 80 godina. Nije to tako teško“.
Kada je reč o ograničavanju štete, demokrate bi bar mogle da se ujedine oko poruke odgovornosti. Da, čekali su predugo, ali su na kraju ipak uklonili Platnera. To je suprotno nekažnjivosti republikanaca, koji i dalje zatvaraju oči pred prekršajima Trampa, kandidata republikanaca za Senat u Teksasu Kena Pekstona i mnogih drugih.
Za demokrate u Mejnu i dalje postoji nada, jer treba da pronađu zamenskog kandidata sposobnog da porazi aktuelnu republikansku senatorku Suzan Kolins. Državni ogranak Demokratske stranke održao je u sredu vanredni sastanak, na kojem je više od stotinu članova odbora podržalo održavanje konvencije za izbor kandidata.
Ko god bude izabran moraće da hoda po tankoj liniji: da iskoristi energiju progresivnog pokreta, ali istovremeno da povrati umerene i nezavisne birače koje su otuđili Platnerov mizogini stav i spremnost njegove stranke da spusti standarde kako bi ga tolerisala.
Ili, s obzirom na vremenska ograničenja, moraće da trči, a ne da hoda.
Era Trampa je priča o Donaldu Trampu i republikanskom popuštanju, ali je istovremeno i priča o nesposobnosti demokrata. Na izborima 2016. i 2024. stranka je pokazala da ne može da pobedi populistu sa istorijom bankrota, očiglednih laži i optužbi za seksualno nedolično ponašanje.
Od Afrike do Irana, svet plaća cenu toga. Politički slom u Mejnu je upozorenje da pomoć možda ipak neće stići.