ULTIMATUM ADOLFOVIM NASLEDNICIMA
AMBASADA SAVEZNE REPUBLIKE NEMAČKE
KNEZA MILOŠA 74-76
BEOGRAD
AMABASADORU
ULTIMATUM ADOLFOVIM NASLEDNICIMA
Kasno ste se setili her Kristijane Šmitu, džaba ti je „klanjanje“ u Donjoj Gradini. Poslaše te Šolc i Ursula da zamažeš oči Srbima. Ne ide to tako, makar to jedan nesrećni „srbin“ nazvao: „Priznavanje karaktera svih ratnih zločina jeste put ka prepoznavanju zločina iz prošlosti i promovisanju pomirenja“. Reče jedan „srbin“, jado, al’ da l’ ostade živ, pogađajte.
A ko je to protiv pomirenja? Niko normalan, samo pre pomirenja: pokajanje, pričešće, saniranje štete… Prosto: ISTINA!
Ne vredi vam her kancelare Šolc, poslali ste najnesposobnijeg među vama da vadi fleke. Dok ne krenem dalje, da vas podsetim i pitam, kako je moguće da vam, vaši zaštitnici (svi čestiti Nemci ih nazivaju okupatorom), Amerikanci, ne zabraniše upotrebu titule „kancelar“, a još me više čudi što je vi Nemci sami ne izopštiste iz vašeg rečnika, kad se zna da je istu nosio i lik iz naslova teksta. Samo da znate, zaprepastili ste, ne samo mene Srbina koji ne prašta, već još mnogo nekih koji takođe ne praštaju, ali i ne zaboravljaju. I uvrediste nas, jakako! Vaša sujeta i volja za moć vas je omela da upotrebite pamet kad ste navalili da Srbe okrivite za neki genocid, koji se priviđa samo vama i još ponekome. Zar nam je malo naše sjebanije, vi bi da nam natovarite još i genocid. Zar vi, Nemci, najveći proizvođači genocida u vaseljeni, da okrivite druge za to. Što bi rekli, zamenili ste teze. Ako iko zna šta je Srbocid, Rusocid… to znamo mi Srbi i Rusi, a najpre vi, Nemci. Možda ćete reći da ste vi rođeni posle velikih ratova u kojima vaši preci, očevi i đedovi desetkovaše Srbe, Ruse, Jevreje… i da vi sa tim nemate ništa. Ma nemojte, nisam ja valjda nasledio nemačke dvorce, fabrike, njive i livade kao i nacističko nasleđe. Imate vi veze sa njima, još kako, vi ste kontinuitet one iste Nemačke iz 1914. i 1941. i naravno iz 1999. Samo da znate kol’ko je na vas ponosan lik iz naslova ultimatuma. Ovaj vaš fićfirić (ovo je naša reč i nema nikakve veze sa onom vašom: firerčić, mada, što jes’ jes’ liče) u Republici Srpskoj, pljunuti Adolf, samo da pusti brke. Ako ste zaboravili, mi Srbi nismo. Da naša nesreća, srpska, bude još veća, ne prođe ni 15 godina, od Drugog svetskog rata, pohrlismo da obnavljamo i gradimo Nemačku, neko kaže Ameriku, jebeš Srbiju, k’o da smo znali da ćete nas opet rušiti. Apsurd do apsurda.
Tri puta ste, Šolce, Ursula, Berbok, Šmite, ona babetina Merkelova i ostala bratijo organizovanog zločinačkog poduhvata prema svemu što je srpsko, samo u jednom, i to okrnjenom veku, sistematski sprovodili zločine. Tri puta su vaše bombe, samo u tom okrnjenom veku, rušile i palile po Srbiji sve što je moglo da gori, a kaznene ekspedicije vašeg vermahta, regularne vojske, su klale i streljale sve što je mirisalo na srpsko. Pravdali ste se i poturali ste nam neke SS jedinice, koje su, tobože, kao van kontrole nemačke komande, tu i tamo vršile nekakve incidente. I da je tako, nije moj đed bio esesovac, vaši đedovi i očevi su bili u SS jedinicama. Nema tog srama kojim vas mogu zakititi. Iza vaših zločina i genocida stoji zvanična Nemačka i nemački narod, naravno ne svi, ali ogromna većina. Pa nismo valjda mi Srbi doveli Adolfa na čelo Nemačke, kao ni onog Šredera, kao ni onu babetinu Merkelovu, baš kao ni tebe O’ Lafe Šolcu. Nemački narod vas izglasa, demokratski, promišljeno… Red je, majku mu, da sa vama preuzme odgovornost. Pod vašim nadzorom Hrvati su umorili 1.000.000 Srba u Hrvatskoj i to po vašoj licenci, čak su je i unapredili. Vaši oficiri su vršili procenu srpskih žrtava, i to na licu mesta, čiji broj može biti samo veći od napred navedenog. Čitam i gledam ovih dana, kako se „izvinjavate“ narodu Namibije za 300.000 ubijenih i to kako, kao da ste im preorali među za pola brazde, kao da ste im obrali nedozrelu trešnju, kao da ste im očešali taljige… Kad ste stisnuli petlju da priznate 300 000 ubistava (možete zamisliti groblje dugo 300 kilometara, grob do groba) koliko ste ih onda stvarno ubili, da pomnožimo to sa tri ili pet puta, ili…a?! Niste vi samo zločinci, vi ste i lažovi. Niste ih udostojili bar masovnim grobnicama, i one su vam bile preveliki trošak, samo ste ih peskom zapretali. Isti recept ste primenili i na nama Srbima. Kasnije ste izmislili cijanid tj. ciklon B i spaljivanje. Napredovali ste, u zlu naravno, da čovek ne poveruje. Ali, novce ne ponudiste. Zašto? Takvi zločini, kao i zahtevi za odštetu ne zastarevaju. Bolje vam je da se nagodite i sa njima, a bogami i sa nama Srbima, nikako sa „srbima“, neće partner na partnera. Niste vi u Namibiji samo ubijali, palili ste i rušili baš kao i u Srbiji. Trebalo vam je 120 godina da se „izvinite“ narodu Namibije, verovatno vam opet trebaju njihova rudna bogatstva i kritične sirovine od kojih je tuđi ljudski život za vas Nemce najtraženija roba.
Stvarno, kako se te kritične sirovine nalaze samo kod sirotinje? Zar ne bi bilo logično, tu sirotinju prevesti u bogatinju, ako je stvarno tako. Istina je ipak malo drugačija, sirotinja je gospodskija, sirotinja je skromnija, sirotinja je poštenija…, sirotinja osim što veruje u Boga zna da Bog postoji, dok vi i kad kažete da verujete u Boga lažete i to da ne bi samo, eto tako lagali, već da bi lakše prevarili, oteli, ubili… A vi ste sve suprotno od sirotinje. Zbilja, nije mi jasno kako ćete jednog dana živeti kad shvatite da ste poubijali sve na koje ste se nameračili. Ko velite, ‘ajde da obnovimo „saradnju“ dok se narod Namibije ne doseti jada. Kol’ko još decenija ili vekova treba mi Srbi da čekamo „izvinjenje“. Her Šolce poslali ste Kristijana Šmita vašeg fićfirića i deklarisanog nacistu da se tobože pokloni u Donjoj Gradini i da nam turi prst u oko, i to u ono koje je još zdravo, pre nego što ponovo izazove paljevinu po Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Nije li to što radite pokušaj „Rešenja srpskog pitanja“ jednom za svagda? Evo ceo jedan, malo okrnjeni, vek i 24 godine dvadeset prvog veka mi Srbi čekamo vaše pokajanje pa tek onda izvinjenje i naknadu štete. Al, ništa od vas, kad treba da se izvinite vi tražite da se Srbi vama izvinjavaju. I zaista, učinili bi mi Srbi i to, samo kad bi znali da će od vas postati ljudi jer i nas su naši duhovnici učili da budemo ljudi, za ostalo ćemo lako. Naravno, nema od toga ništa već smo vam nekoliko puta okretali naš srpski obraz, što jedan što drugi. Dok ste nas udarali, vaš je obraz crveneo, što ni do dan-danas nije iščililo. A vi sve „pogrešno“ razumeli. Šta mislite, her Šolce i ostala bratijo organizovanog zločinačkog poduhvata, koliko košta život jednog Srbina, što sa ove što sa one strane reke Drine, oca ili majke petoro, šestoro… srpske dečice? Koliko koštaju životi te srpske dečice što streljane što poklane. Đake ste iz školskih klupa izvodili na streljanje. Ti đaci, ta deca, nisu imali svoju decu, ne imadoše kad, ne dadoste im vi Nemci. Srpske seljake po Mačvi, Jadru, Rađevini i širom Srbije ste ubijali na njivama, po baštama, na svadbama, na krsnim slavama, spaljivali ih u crkvama i to srpskim. Podsetnik: selo Draginjac, kod Loznice, 14. oktobar 1941, skoro 3000 streljanih. U Osnovnoj školi „14. oktobar“ u Dragincu danas uče nemački jezik, kakav god zaključak izvedete iz ove činjenice neće vam biti dobro, nama nije odavno. Da ste vi Srbe zatekli u nemačkim crkvama ili na nemačkim njivama, bilo bi vam, alal, što tražili to i dobili. Ali, ne bi tako. Srbi su Nemačku viđali samo kad ste ih, na silu, odvodili u logore i na prinudni rad. Da, išli su Srbi u Nemačku i iz nužde, dobrovoljno. Išli su Srbi da obnove Nemačku za mininalne nadnice, ne kao lekari i inženjeri. To je bilo mnogo kasnije i traje i dan danas. Ne zna se da l’ je gore onda ili danas, za Srbe svakako. Majkama srpskim, ne vašim nemačkim, ste dečicu od nekoliko meseci klali na majčinoj sisi, dođite u selo Cikote, kod Loznice i uverite se. Onu decu od deset, dvanaest, četrnaest godina, naročito žensku ste pre ubijanja silovali. Čak i ne treba, ni ti Šolcu niti tvoja bratija da nam se izvinjavate, koji će nam to?! Bar smo mi Srbi shvatili da vama Nemcima ne smemo nikad i ništa poverovati. Šlus! Primećujete da ja nemački zborim, kako-tako, ali vi srpski, ič.
Izračunajte koliko to Srba potenepiste, koliko nam kuća spaliste, koliko nam samo ambara sa žitom opljačkaste, što ne odnesoste vi popaliste, koliko sena spaliste, koliko nam živine i stoke oteste, a mi Srbi seljački narod, ni penzije ni državne plate, para niotkuda, samo glad, bolest, jad i čemer. Kažu za vas da ste najveći lopovi. Ne, nikako, šta bi na to rekli Amerikanci i onaj Gordi Albion. Vi ste razbojnici, par ekselans. Lopovi samo kradu, razbojnici otimaju i pri tom ubijaju. Kad ste znali da izračunate da jedna ogrebotina nemačkog vojnika, regularne vojske nemačkog naroda, vredi 50 srpskih života a ubijenog 100, znaćete i ovo što vam tražim. Neko je posle Prvog svetskog rata, nepristrasan, izračunao da ste samo u ratu 1914-1918. napravili štetu Srbiji od 172 industrijske godine. Kol’ko košta srpska tuga, plač i suze, plač se i danas čuje i suze još teku, muk, kol’ko košta srpska crnina, čekanje na novi život, kol’ko košta prekinuto trajanje, bezbroj, možda vi znate tačan broj, srpskih familija? Čim se naša, srpska, deca zamomče ili zadevojče a vi njih, uza zid, pred streljački stroj ili u logor, kako vam se ćefne. Što se tiče broja ubijenih Srba, to vi Nemci znate najbolje koliko ste nas pobili, ne bije vas glas, zabadava, da imate najtačnije arhive. Što se tiče naših srpskih arhiva vi ste ih popalili, čak i biblioteke. Naše srpske arhive, bar što se tiče ubijenih Srba, su u našem sećanju i na grobljima, doduše prilično neuređenim, ali to je već naša srpska sramota. Nema više: „Oprostićemo ali nećemo zaboraviti“, nećemo ni oprostiti ni zaboraviti i to ne samo kad ste vi u pitanju.
Ne brinite tuđu brigu, doći će na red i Amerikanci i onaj Gordi Albion, matica svih zala na planeti. Nemci bre, kad smo kod praštanja, zamolite nas Srbe da vam nikad ne oprostimo. Prosto, dresirani smo da vas slušamo. Bar nešto ljudski učinite. Zato her Šolc, zašilji olovku pa računaj koliko to zbilja vrede srpski životi, nije lepo da mi procenjujemo svoje živote, kad ste znali da ubijate znaćete i ovo što tražim. Ne zaboravite ni one nerođene, njihove ste majke i očeve, babe i đedove takođe poubijali. Znate li koliku ste rupu i prazninu napravili u srpskom trajanju? Ogromnu, izračunajte kol’ko košta ta praznina, ta crna rupa, veća od one vaseljenske. Zjapi ta crna srpska provalija ispod vas Nemaca, što se čudite? Vi, Nemci ste je napravili. Jeste čudno, ali to NIŠTA zna da košta mnogo više od nešto. Mi, Srbi, i dan danas, ponajviše, tugujemo za tim NIŠTA. Baš to NIŠTA je vrednije od svega vašeg. Računajte i ne mislite na oproštaj, tu floskulu o praštanju i nekakvom nezaboravu su u usta „naših patrijarha“ stavili komunisti, što bez vašeg zamešateljstva sigurno nije moglo proći. Nema niko u Srbiji ni pravo ni snagu da prašta ubijanje tuđe dece, prolivanje tuđe krvi… Svako ko želi da prašta neka to čini u svoje ime i za svoju razbijenu labrnju za svoje popijene batine ili šamar… Ako oprostimo, biće da smo i zaboravili. Ima li gore smrti od zaborava? Baš nas živo zanima do koje će te cifre doći? Srpski životi plus ona srpska praznina plus materijalna i nematerijalna šteta, plus sve ostalo, što navedoh u ovom pismu= ?, a vi je l’ da da tih novaca nemate? Nećemo vam oprostiti niti jednu marku niti jedan evro. Pristajemo da deo odštete odradite po srpskim selima, ko voli rudarstvo može i u Boru kod Kineza, ionako se priča da ste još u srednjem veku kopali rudu po Srbiji, nema nas dovoljno, sećate se? Baš TE, što ih NEMA pobili su baš vaši očevi, đedovi, prađedovi… Mislim da je pravo da zamenimo uloge i videćete bolji smo domaćini od vas, stan i hrana naši, piće, kafa i kafućino, cigarete, čak i šnaps, naši, opojna sredstva, maa biće i toga, sve o našem trošku! Dođite da vas „ubijemo“ srpskom dobrotom. Inače, nije da pretimo, samo treba da znate kakve izvršitelje imamo, jebeš vaše kaznene ekspedicije. Vreme je da i oni urade nešto korisno za Srbiju: izvrnuće vas na postavu. Kako li ćete samo ovo prevesti na vaš nemački oskudni jezik? Teško. Zato nas zamolite za vansudsko poravnanje, pa da vidimo šta možemo učiniti. Kao što vi Nemci imate kontinuitet ubijanja i pljačkanja tako i mi Srbi imamo kontinuitet sećanja, ma kako to glupo zvučalo. Kad god smo na pragu da zaboravimo, neko od naših, koje vi pobiste i poklaste, što u snu što na javi, nas podseti na vas. Inače mi ovakvi kakvi smo, ko zna ? Ionako vas neki „srbi“ već meću među svece a da ste nam prijatelji to je za njih odavno neupitno. Mi Srbi, bez onih navodnika, te „srbe“ nazivamo izdajicama i makarondžijama.
Izračuna li her Šolce? Ako je iko dobar u računu pa to ste vi Nemci. Mislili ste: „Izvinite, malo nam je žao“, očekujući da vam kao i do sad uzvratimo: „Danke Dojčland, nema veze, i drugi put.“ Čujem her Šolce da ste naumili, još jednom, eventualno dvaput da disciplinujete nemirne Srbe, i nema nas, ni za herbarijum. A krenulo vam je, ’oće vas, kad nas ne ubijate, uvaljujete nam polovne golfove, opele, belu tehniku,… sve što bi završilo na vašim otpadima, vi Nemci, nama srpskoj sirotinji. Nismo imali kad da se oporavimo, bili ste sistematični. Bravo! Sve što u Nemačkoj nije za vaše cuke i mace, sve vaše oglabine, vi u vaše markete po Srbiji, Srbima, akcija, popust = trova, bolest… Pogledate li vi Nemci, ponekad, ne morate uvek, u svoje dlanove, osetite li usirenu i lepljivu krv srpske dečice, koju vaši očevi, đedovi, prađedovi proliše? Dok računate što vam zadadoh, obavezno pogledajte u dlanove i protrljajte ih, čućete žubor vrele krvi srpske. Nemojte se ljutiti, sve se nasleđuje, i dobro i zlo. To se ne zaboravlja ni kad ste u poslednjem stadijumu alchajmera. Ušlo vam je u genetski kod.
A šta vi radite? Ponašate se kao ona lopuža koja kaže: „Ne pitajte me samo za onaj prvi milion.“ Tako i vi Nemci: „Ne pominjite nam prvih nekoliko desetina miliona pobijenih i prvih 1000, 2000…10000… milijardi, naravno sa zlatnom podlogom, za ostalo ako baš morate.“
Hoćete, her Šolce, u Srbiji da preko svojih slugeranja na vlasti izvršite reprizu obaveznog „otkupa“ iz vremena kad su nas, posle vas, zajašili komunisti. Hoćete srpski litijum iako ga i vi imate, ali je srpski najbolji, da nije organski, što južnije to zdravije. A zašto ne bi bio, kad je tuđi pa još i džabe, ionako u Srbiji ne valjaju samo Srbi. Pogrešno je mišljenje da vi, Nemci, mrzite Srbiju. Naprotiv, volite vi i Srbiju i Rusiju i slične destinacije, neizmerno, samo su vam Srbi i Rusi problem, ne valjaju pa ne valjaju. Samo ste zaboravili da Srbiju volimo i mi Srbi i to mnogo više od vas Nemaca, naravno ne ovi „srbi“ što su vas prekrstili iz prijatelja u partnere kao ni ovi što se zovu propalozicija. Ima nas, još kad uračunamo i Ruse i Nikaragvance, ma ima mesta i za VELIKE NEMCE, na-je-ba-li ste!!! Opametite se pod hitno nekom šok terapijom, jer ako vas naša braća Rusi, budu treznili nema vam pomoći, pa da vam je Bog otac. Sećaju se vaši stari, Berlina u aprilu i maju 1945., a tek onih T-34 i kaćuša, još kako! Probleme, srpske i ruske vrste, nekada je jedan brko, sličan vašem brki iz naslova ultimatuma, rešavao, prevedeno na nemački: nema Srba i Rusa, nema ni problema. Kad sam kod Rusa da vas podsetim na reči vašeg VELIKOG NEMCA, Oto fon Bizmarka, kad su ga mali Nemci nagovarali da napadne Rusiju, željni ruske krvi i otimačine, a i šta bi vi drugo. Odgovori im tom prilikom Bizmark: „Ništa mi nije lakše, nego isterati ruskog međeda iz pećine, samo ne znam kako da ga vratim u tu istu pećinu.“ Oto fon Bizmark, vaš prvi kancelar je VELIKI NEMAC, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog ove izjave. Vi Nemci, koji Bizmarka smatrate najpametnijim nemačkim vladarom, ne poslušaste ga. Čim se Bizmark predstavi, a vi juriš na Rusiju u propast, jednom, dvaput, nemojte više preći će vam u naviku, mislim na tu vašu propast. A, Bizmarkova izjava aktuelna, kako pre 150 godina tako i danas, možda danas čak i više.
E pa dosta više, Nemci bre, Srbi se opametili, na šta svakako niste računali, mada se i mi Srbi teško privikavamo, mislim na to opamećivanje. Samo primera radi, znate li koliko nas Srba navija protiv Nemačke u bilo kom sportu? Bolje da ne znate, dilema postoji samo kad igrate protiv Amerikanaca, Gordog Albiona i Hrvata. Čujem ’oćete i srpski vetar i srpsko sunce i srpsku đurđevsku kišu da nam uzmete. Malo morgen. Bojim se za vas, nisam siguran da imate dovoljno ludnica. Ubiše se ove vaše slugeranje u Srbiji, da vas predstave kao srpske prijatelje, ali ne ide pa ne ide. Od skora su reč prijatelj zamenili sa partner, ne rekoše da li seksualni, homoseksualni, poslovni, slučajni… Od skoro 200 država u svetu mi Srbi tek nekoliko prijatelja: Rusi, Belorusi, Grci i poneka Nikaragva, naravno ima tu i VELIKIH NEMACA. Kad bi i to potrajalo, nama Srbima PUNA KAPA. Od kako znam za vas pokušavam da vam odvojim žito od kukolja. A gde su vaši prijatelji, propalice i saučesnici? Niđe, nema ih, osim ako na samog sotonu ne mislite ili Amerikance i onog gordog Albiona. Pobogu, Nemci pa imate li išta svoje. Šta bi bilo sa vama da nije nas Srba? Nemci, propustili ste milenijumsku šansu, zamislite samo da ste nas Srbe zamolili, mislim da je ova poslednja reč bila suvišna, da vam budemo prijatelji. Gde bi nam bio kraj. Ovako ? Jebiga!
Nego, ja odužio ovo pismo, šta ću, savlada me ljubav pa olabavim i što treba i što ne treba.
Dokle more stigoste sa računanjem?
Obavezno uzmite u obzir onaj odnos: pedeset srpskih života za jednu ogrebotinu nemačkog ubice, pripadnika regularne vojske nemačkog naroda tj. vermahta, i sto srpskih života za jednog ubijenog nemačkog ubicu, pa makar on strad’o, vozeći bicikl mrtav pijan. Poitajte, jer evo u redu iza nas stoje Grci, Poljaci, Rusi… da l će za njih nešto ostati, čisto sumnjam. Budimo realni, Nemci, ako platite srpske živote, ako vratite opljačkano, ako platite štetu kako sam vam naredio ne verujem da će vam išta ostati, naša narodna izreka, čudi me da i to ne opljačkaste, kaže za takve, „go ko pištolj“.
Reče jedan vaš nemački pametnjaković (to vam je koktel od budale i ludaka), da mi Srbi treba da se zahvalimo Nemcima za sve što učiniše za Srbe, a naročito što su nas pustili da mi jedan MALI SELjAČKI NAROD, pobedimo jedan veliki nemački narod, i to više puta. Da vi to ne tražite da vam se izvinimo što smo vas „naterali“ da nas ubijate, a vas „naterati“ da ubijate je lakše nego žabu naterati da skoči u vodu. Čuj ovo: Nemci veliki narod, al’ kad bi se za-je-ba-va-li. Ne meri se veličina nekog naroda po broju već po ljudskoj veličini. Veliki narod treba da ima i velika dela, a vi Nemci imate VELIKA ZLODELA, koja sam ja samo delimično naveo. Od velikog nemačkog naroda postoje VELIKI NEMCI i ja ih spominjem, baš kao što spominjem srpske svece. Ostali su vam ti VELIKI NEMCI za seme, ako skontate šta to znači i ako ih prepoznate.
Čujte Nemci i počujte, nemojte više nikad da nam pretite, ni nama Srbima s ove strane Drine niti Srbima s one strane reke Drine, a kamoli da ćete uništiti Republiku Srpsku. Nije lepo i neće vam biti na korist. Za Kosovo i Metohiju bolje da vam ne pričam. Kad nam pretite treba da znate da smo mi Srbi, davnih dana, carstvo nebesko stavili ispred zemaljskog, što i vama toplo preporučujem. Pametnom dosta!
Za razliku od tebe her Šolce i tvoje bratije, koja učestvuje u organizovanom zločinačkom poduhvatu protiv Srba i Srbije, ja sam iskren čovek pa ću vam napisati i ovo: imate vi Nemci velike kompozitore, velike pisce, velike naučnike… ali zbog vaše brojnosti to i nije Bog zna šta. Ima vas 10-15 na jednog Srbina, hvala Bogu pa izdržasmo i pretekosmo. A sad uzmimo nas Srbe: Teslu, pa Pupina, pa Milankovića, pa Boškovića, pa Putina, (za njega baš vi, Nemci, tvrdite da je gori od svakog Srbina) pa… što da ne i mene, a nas jedva sedam, osam miliona i to kad nas povlataju sa svih strana sveta, pa još kad se odreknemo „srba“. Možda ste nas više pobili nego što nas sad ima, obavezno i to proverite, dok ste u kancelariji. Zaključak se sam nameće! Kad i vas Nemaca bude koliko i nas Srba, možda ćete i vi imati nekog Teslu, Pupina…Putina (jes’ vala i on Srbin) ili nekog sličnog meni, što da ne. Da vam je znati samo kako je teško biti MALI VELIKI NAROD! Šta bi ste sve dali da ste na našem mestu!? Evo na primer moj slučaj: vrućinčina, a ja u teškoj ladovini leškarim i pijem Valjevsko pivo, ladno k’o zmija, i pravim se kako mi je teško, ovo što se pravim da mi je teško je samo da deci ne dam loš primer. Ma crknite od muke! I da znate pivo vam je nula u odnosu na Valjevsko.
Ipak mi Srbi znamo da cenimo svakoga (provlačim ja ovu misao kroz ceo ultimatum, valjda će te je razumeti), baš kao što volimo Svetog Savu, Svetog Nikolaja Velimirovića…, ko je čovek pa tako ne zaobilazimo, naprotiv, ni Nemačke VELIKE LjUDE poput Rodolfa Arčibalda Rajsa, Rankea, Petera Handkea… i još koliko, savremenika Nemaca, što sam vam ih preporučio da ih ostavite za seme, koje volimo i cenimo ali imena njihova za sada neću objaviti, jer se bojimo vaše destrukcije, prema njima. Nažalost, nama Srbima, Nemci prijaju u malim dozama i to ne zato što nam veće doze nisu potrebne. Naprotiv, VELIKI NEMCI ima i vas, ali malo vas je. Mi Srbi bez vas, Nemaca, možemo, nismo ni znali za vas, ikad i saznadosmo, dok nas ne počeste ubijati ali vi ne možete bez nas Srba, navukli ste se na nas ko narkoman na heroin.
Hteo sam ovaj ULTIMATUM da vam uputim još onomad kad ona, vaša babetina Angela Merkel dođe u Srbiju u oproštajnu posetu tj. da naredi „našem“ predsedniku da srpski litijum pripada Nemcima i da ga opomene za Kosovo i Metohiju, ali kad ste vi u pitanju, nikad nije kasno, ne zastareva. A, bre Nemci, sve što napraviste i uradiste ostade za sva vremena, za vjeki vjekov, a naročito zločini. Profesionalci ste, nema šta! Slali ste vi posle te babetine i onu Violu Fon Krampon, koju „srbi“ dočekaše u porti Srpske pravoslavne crkve u G. Nedeljicama, k’o najrođenijeg. I šta bi, opoganiše Srpsku Svetinju. I odbor za doček i gošća.
Razmišlj’o sam da ovo pismo nazovem čak i optužnicom, ali sam ULTIMATUM izabrao samo zbog revanšizma iliti reciprociteta, a vi već znate kojeg i od kada, došlo moje vreme. Nek je sto poslova, ’oću da vas zajebavam! Inače, optužnica vam ne gine ako se oglušite o ovaj ultimatum. I da znate, nije ovaj ultimatum samo to što sam po sebi znači, ja vam dajem i smernice šta i kako dalje. Kad bi ih prihvatili, moj zahtev za odštetu bi bio ozbiljno poljuljan što, svakako, ne isključuje oprez, najvišeg stepena. Nemci, vi ste nama Srbima, dijagnoza, i to sa veoma lošom prognozom!
Znam ja da se vi, dok čitate ovaj ultimatum, krstite i levom i desnom i pitate se, je l’ ovaj normalan? Kako vreme odmiče sve sam normalniji, čak se bojim da ne preteram. Takođe znam da ovaj ultimatum neće podržati, naprotiv, ni aktuelna vlast u Srbiji, za koju ste sad samo partneri kao ni oni što se zovu propalozicija i čiji ste vi Nemci i dalje prijatelji. Da, zamal’ da zaboravim, one montenegrine sad navraćate da predlože rezoluciju o Jasenovcu, a vas tu nema. Eto nepopravljivi ste, ’oćete da izjednačite Srebrenicu i Jasenovac. Ko velite, kad je već propao pokušaj da se Srbi proglase genocidnim daj da i jasenovački tj. genocid nad Srbima od strane Hrvata (vaših „velikih“ prijatelja), takođe obezvredimo. Nikako da se setite, vi prozvođači genocida na najvišem nivou, svojih ZLODELA. Ne vredi, ne možete vi Nemci bez genocida, da li kao proizvođači istog ili da ga poturate drugom, kao kukavičije jaje, pa idi Bogu.
I još i ovo: kad sam pročito, ovo što sam napisao, zamal’ nisam svisnuo od tuge. Žao mi vas, al’ opet nemam kud, spopali me moji preci, i oni koje pobiste i oni koje zaviste u crno te pocrkaše od tuge i žalosti, ali najviše oni što im ne dadoste ni da se rode. Ne daju mi oka sklopiti. Još kad se setim one naše Pravoslavne „sve što radimo sebi radimo“, siguran sam da ste najebali više od nas Srba. Ja, jake li utehe.
Jeste ovaj ULTIMATUM podugačak, nikako predugačak, ali tako mora, tema je ozbiljna, vi prilično nerazumni, jogunasti… Verujte, ne bi valjalo po vas Nemce, da sam „s neba pa u rebra“, naprotiv, kulturno, suptilno, biranim rečima, izokola. Vala zaslužio sam ono, Valjevsko!
Očekujući da postupite po ovom ultimatumu, ja kao kulturan Srbin ću vas pozdraviti, već arhaičnim, srpskim pozdravom.
Vita jela zelen bor, čekam brzi odgovor!
P.S. Već sam u samom ultimatumu izrazio bojazan, kad je prevod teksta u pitanju, da vaš osiromašeni (mnogo više nego onaj uranijum) nemački jezik ne može odgovoriti, našem prebogatom srpskom diplomatskom jeziku. Naime, naročito me brinu jezičke bravure koje sam koristio u tekstu, za koje sam siguran da su za vas, španska sela.
Da ponovim: ultimatumom zahtevamo da nam isplatite ratnu odštetu koju ste do sad, valjda sračunali i da se manete Rađevine i Jadra, da više na srpski litijum ni u snu ne pomislite i to sve onako kako sam vam u napred navedenom tekstu ultimatuma naredio.
Ovaj ultimatum dostavljam: nemačkoj ambasadi u Srbiji, Vladi Republike Srbije, ministru za pitanja naplate štete i izvinjenja od strane Savezne Republike Nemačke (ako nema takvog ministra onda nekom najsličnijem tom ministru). Svakako ovaj ultimatum ću objaviti i u medijima svih vrsta kao i na društvenoj mreži Telegram, sa fejsbukom nismo nešto u ljubavi.
U Krupnju / Loznici, 24. juna 2024. godine.
Predsednik Udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“
Momčilo Alimpić