Polovina pristalica pokreta MAGA predsednika SAD Donalda Trampa smatrala je u maju da je rat protiv Irana vredan ekonomskih troškova koje donosi. Sada se sa tim slaže tek nešto više od trećine njih.
Taj nagli pad od 13 procentnih poena za samo dva meseca, prema novom istraživanju Politico Poll, pokazuje da najodanije pristalice predsednika počinju da dele stav većine Amerikanaca koji se već dugo protive učešću SAD u tom ratu.
Pored toga, 37 odsto birača koji se sami izjašnjavaju kao MAGA pristalice Donalda Trampa smatraju da bi SAD trebalo da nastave rat samo ukoliko on ne dovede do povećanja troškova. U maju je tako mislilo 29 odsto ispitanika, prema istraživanju koje je sprovela nezavisna anketna agencija Public First.
Gotovo svaki peti MAGA birač smatra da bi SAD trebalo da okončaju rat protiv Irana, bez obzira na troškove.
Slabljenje podrške među najvernijim predsednikovim pristalicama najjasniji je znak da Amerikancima ponestaje strpljenja, dok ekonomija i dalje ostaje najveća briga birača uoči ključnog izbornog ciklusa za Kongres.
Ipak, Tramp je u ponedeljak dao malo naznaka da traži brzo okončanje rata. Američka vojska je tokom prethodne dve nedelje snažno bombardovala Iran, a predsednik je u utorak, obraćajući se novinarima, tvrdio da iranski zvaničnici „očajnički žele da se sastanu“, ali da „dok ne budu spremni za smislen razgovor, mi nemamo nikakav interes ni da razgovaramo“.
„Bela kuća je trenutno na najvišem nivou frustracije, a rečeno mi je od strane veoma uticajnih ljudi da je predsednik sada potpuno svestan da je jedini put do pobede koju želi politički potpuno nemoguć.
Američki narod jednostavno neće podržati nivo eskalacije koji bi u ovom trenutku bio potreban“, rekao je jedan sagovornik blizak Beloj kući, kome je odobrena anonimnost kako bi mogao da govori o privatnim razgovorima.
„Imamo više poginulih Amerikanaca i politički nemoguću situaciju“.
Ovo pogoršanje raspoloženja među predsednikovom bazom pristalica dolazi u trenutku obnovljenih neprijateljstava između SAD i Irana, koji međusobno izvode napade nakon što je predsednik ranije ovog meseca proglasio da je „okončan“ privremeni mirovni sporazum između dve zemlje.
Dva američka vojnika poginula su ovog vikenda u Jordanu, a cene benzina porasle su iznad četiri dolara po galonu, što dodatno pokazuje posledice rata po domaću situaciju.
Raspoloženje među osobljem Bele kuće i njenim spoljnim saveznicima je sumorno, dok se predsednik suočava sa pronalaženjem izlaza iz nepopularnog i skupog rata samo tri meseca uoči izbora za Kongres, za koje se očekuje da će se u velikoj meri vrteti oko pitanja životnih troškova.
Očekivalo se da će predsednik tokom godine voditi pobedničku kampanju posvećenu pitanjima pristupačnosti, promovišući popularno smanjenje poreza, „Tramp račune“ za novorođenčad i niže cene lekova.
Umesto toga, njegov domaći raspored obeležile su posete vazduhoplovnoj bazi Dover, gde je prisustvovao ceremonijalnom prijemu posmrtnih ostataka više od deset poginulih vojnika. Na skupovima nalik predizbornim mitinzima, više puta je morao da uverava Amerikance da je cena rata, posebno kroz više cene goriva, vredna ukidanja iranskog nuklearnog programa.
Zvaničnici Bele kuće tvrde da su skokovi cena privremeni i da će se one brzo vratiti na nivoe pre rata, bilo kada se sukob završi, bilo kada SAD oslabe iranske vojne sposobnosti do te mere da Iran više ne bude mogao da zaustavlja protok naftnih tankera kroz Ormuski moreuz.
„Najvažnije za američki narod jeste da ima vrhovnog komandanta koji preduzima odlučne mere kako bi ih zaštitio, a upravo to predsednik Tramp radi“, rekla je portparolka Bele kuće Olivija Vejls.
„Predsednik ne donosi odluke o nacionalnoj bezbednosti na osnovu promenljivih anketa javnog mnjenja, već na osnovu onoga što je u najboljem interesu američkog naroda“.
Ipak, najnovije istraživanje pokazuje da su birači Donalda Trampa koji nisu deo MAGA pokreta još kritičniji prema ratu: samo 21 odsto njih smatra da je rat vredan viših troškova, dok 28 odsto kaže da SAD ne bi trebalo da nastave rat bez obzira na cenu.
Rezultati takođe pokazuju da su Trampovi birači uglavnom spremni da rat okrive za rast cena. Na pitanje zašto su cene benzina porasle otkako je predsednik stupio na dužnost, većina ispitanika je kao razlog navela sukob, uključujući 57 odsto MAGA birača i 63 odsto Trampovih birača koji nisu deo MAGA pokreta.
Nijedan drugi razlog – od sezonske potražnje do ekoloških propisa koji ograničavaju bušenje – nije premašio 25 odsto među osnovnom grupom MAGA birača.
Birači bivše potpredsednice Kamale Haris, s druge strane, za rast troškova su takođe okrivili loše vođenje ekonomije od strane predsednika i njegove carine, pri čemu je 55 odsto njih navelo prvi, a 52 odsto drugi razlog.
Trampove pristalice iz 2024. godine takođe su podeljene oko pitanja da li bi cene benzina bile više, niže ili iste pod demokratskim predsednikom u poređenju sa sadašnjom situacijom – što je još jedan pokazatelj da su Amerikanci sve spremniji da Trampa smatraju odgovornim za stanje ekonomije.
Jednak procenat Trampovih birača smatra da bi cene bile više pod demokratskim predsednikom (34 odsto) i da bi bile iste kao sada (35 odsto). Značajnih 20 odsto veruje da su cene porasle više upravo pod Trampovom administracijom.
Istaknuti republikanci, uključujući stranačke stratege u ključnim izbornim trkama, već nekoliko meseci upozoravaju na posledice negativne reakcije javnosti prema ratu u Iranu po njihove šanse da zadrže kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom. Nezadovoljstvo zbog rata odražava se u neizvesnim izbornim trkama širom zemlje.
„Ovo pokazuje da je, koliko god prvi talas rata bio nepopularan od februara do početka leta, ovaj drugi talas još besmisleniji“, rekao je Kurt Mils, izvršni direktor časopisa American Conservative.
„Američki narod jednostavno ne razume zašto smo u ovom ratu i ne vidi smisao toga. I da, predsednik Tramp jeste kralj Republikanske partije. Da, predsednik može mnogo toga da uradi i ima veliki uticaj među svojim pristalicama, ali ni kraljevi nisu imuni na političku stvarnost“.
Međutim, Tramp je u utorak rekao da nije zabrinut.
„Oni neće imati nikakav uticaj na mene. Ja sam ovde samo da uradim ono što je ispravno. Ne gledam na to u smislu:’Pa dobro, izbori su uskoro’. Znate, svi kažu: ‘O, ja nešto radim zato što dolaze izbori’ – ne, ne mogu da razmišljam o tome kada je reč o ovome“, rekao je Tramp.