Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je jutros narandžasti meteoalarm za teritoriju cele Srbije zbog početka dugotrajnog toplotnog talasa sa temperaturama i do 40 stepeni. Istovremeno, zbog izuzetno nepovoljne hidrološke situacije i očekivanog dodatnog pada vodostaja Dunava za 10 do 15 centimetara, ugroženi su plovidba, proizvodnja električne energije i ekološki status reka. Zbog nepovoljne hidrološke situacije reagovala je Pokrajinska vlada koja je proglasila vanrednu situaciju na teritorijama Sombora, Kule i Vrbasa, kao i izdvojila 270 miliona dinara za funkcionalnost Hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav.
Kako se navodi u upozorenju RHMZ-a, početak dugotrajnog toplotnog talasa u Srbiji obeležiće maksimalna temperatura od 33 do 37 stepeni, a od petka, 31. jula, iznosiće od 35 do 38 stepeni, lokalno i do 40.
Prema aktuelnim prognozama, ovaj toplotni talas zadržaće se tokom cele prve dekade avgusta, a vrhunac će dostići u periodu od 5. do 8. avgusta. U tim danima se u većini mesta očekuje maksimalna dnevna temperatura oko 40 stepeni.
Istovremeno, u urbanim sredinama prognoziraju se i tropske noći, sa minimalnom temperaturom od 20 do 24 stepena, dok će se u Beogradu kretati od 22 do 26 stepeni.
Lokalni pljuskovi i grmljavina biće verovatniji krajem prve dekade avgusta, ali bez značajnijeg osveženja. Iako će intenzitet vrućine postepeno oslabiti, maksimalna dnevna temperatura će se u većini mesta i dalje kretati od 30 do 35 stepeni.
Problemi zbog visokih temperatura dodatno su pojačani izuzetno niskim vodostajima reka. Hidrolog RHMZ-a Dejan Vladiković istakao je da se u narednom periodu može očekivati dodatni pad nivoa Dunava za 10 do 15 centimetara, navodeći da su ovogodišnji niski vodostaji stigli znatno ranije nego što je uobičajeno.
„Najniži vodostaji obično se beleže krajem avgusta, a ove godine ekstremno niski nivoi zabeleženi su već krajem jula. Razlog su višemesečni deficit padavina i veoma male zalihe vode u snežnom pokrivaču tokom zime“, rekao je Vladiković za RTS.
Zbog niskog vodostaja turistički kruzeri gotovo više ne saobraćaju uzvodnim delom Dunava, dok se na teretnim baržama roba mora pretovarati u manja plovila. Posebno je pogođena proizvodnja električne energije, budući da u akumulaciju hidroelektrane Đerdap trenutno pristiže oko 1.500 kubnih metara vode u sekundi, što je blizu istorijskog minimuma, zbog čega je rad već redukovan.
Pored toga, visoke temperature vode i nizak protok smanjuju količinu kiseonika, što direktno ugrožava riblji fond.
RHMZ je još pre mesec dana izdao upozorenje na niske plovidbene nivoe, a na potezu Dunava od Bezdana do Bogojeva već su zabeleženi istorijski minimumi u poslednjih 50 godina merenja.
Kako je Vladiković naveo, uzrok niskih vodostaja nije samo suša u Srbiji, već nedostatak padavina u gotovo čitavom slivu Dunava.
„Izrazita suša traje od maja u južnoj Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Češkoj i posebno Mađarskoj. U Srbiji je južno od Save i Dunava bilo nešto više padavina, ali one nisu bile dovoljne da poprave stanje“, objasnio je hidrolog.
Značajniji oporavak vodostaja očekuje se tek u septembru, a stručnjaci upozoravaju da su ovakvi hidrološki ekstremi postali učestala posledica klimatskih promena.
Vanredna sednica Štaba za vanredne situacije počela je danas u 9.30 časova zbog situacije sa sušom i niskog vodostaja Dunava, a njeno održavanje prethodno je najavio predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut.