Slučaj bivšeg generalnog direktora Bugarske razvojne banke Stojana Mavrodijeva, koji je početkom juna uhapšen u Beogradu po međunarodnoj poternici, a potom ekspresno izručen Bugarskoj zbog istrage o spornom kreditu vrednom više od 75 miliona evra, otvorio je pitanje da li Srbija postaje utočište za političare i biznismene koji beže od pravosuđa svojih zemalja.
Prema navodima bugarskih medija, Stojan Mavrodijev bio je blizak stranci bivšeg bugarskog premijera Bojka Borisova, a sporni kredit odobren je bugarskom biznismenu Rumenu Gajtanskom, dok je deo novca, prema tim navodima, završio kod političara Ahmeda Dogana, lidera Pokreta za prava i slobode. Nakon izručenja Bugarskoj, Mavrodijeva je sud pustio uz kauciju od 50.000 evra.
Pre njegovog izručenja bugarski premijer Rumen Radev razgovarao je na samitu EU – Zapadni Balkan u Tivtu početkom juna sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i tokom razgovora su pomenuti i slučajevi Mavrodijev, ali i Cvetan Vasilev.
“Dobio sam uveravanja od predsednika Vučića da će se vlada Srbije prema našem zahtevu za ekstradiciju odnositi sa najvećom odgovornošću“, rekao je Radev. Mavrodijev je ubrzo nakon tog razgovora izručen Bugarskoj.
Danas je Ministarstvu pravde uputio pitanja o razlozima i okolnostima izručenja Mavrodijeva, kao i o tome da li su tokom postupka bili ispunjeni svi zakonski uslovi. Odgovore na ova pitanja do zaključenja ovog broja nismo dobili.
Ovaj slučaj nije jedini koji se desio u Srbiji. Tokom prethodnih desetak godina Srbija je bila krajnje odredište za više političara i biznismena koje su njihove matične države tražile zbog sumnji na korupciju i druga krivična dela. Među njima je i bivši visoki crnogorski političar i nekadašnji predsednik državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, koji je 2017. u Crnoj Gori osuđen zbog korupcije i organizovanog kriminala. Neposredno pre odlaska na izdržavanje kazne došao je u Srbiju, pozivajući se na lečenje, i od tada boravi u Beogradu, uprkos višegodišnjim zahtevima Podgorice za njegovo izručenje. Slučaj je čak doveo i do pogoršanja diplomatskih odnosa dve zemlje.
Među njima je i bugarski bankar Cvetan Vasilev, bivši većinski vlasnik Korporativne komercijalne banke (KTB), koga bugarsko tužilaštvo tereti za proneveru i finansijske malverzacije nakon propasti te banke 2014. godine. Iste godine došao je u Srbiju, gde i danas živi. Bugarska je više puta tražila njegovo izručenje, ali postupak do danas nije okončan.
Jedan od poznatijih slučajeva je i rumunski biznismen i bivši poslanik Sebastijan Gica, koji je krajem 2016. pobegao iz Rumunije nakon što je protiv njega pokrenuto više istraga za korupciju, trgovinu uticajem i pranje novca. Uhapšen je u Beogradu 2017. po Interpolovoj poternici, ali je Srbija odbila da ga izruči Rumuniji nakon što mu je odobren azil. Od tada živi u Srbiji, a rumunski sud je ukinuo međunarodnu poternicu za njim.
Još jedan slučaj je bivši premijer Severne Makedonije Nikola Gruevski, koji nije ostao u Srbiji, ali je ona bila jedna od stanica tokom njegovog bekstva. Nakon što je 2018. pravosnažno osuđen na dve godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja, Gruevski je pobegao iz Skoplja i preko Albanije, Crne Gore i Srbije stigao do Mađarske, gde je dobio politički azil i gde se i danas nalazi.
Još jedan noviji slučaj je kineski državljanin Cui Guanghai, koji je 2025. godine uhapšen u Beogradu po međunarodnoj poternici koju su raspisale Sjedinjene Američke Države. Američke vlasti ga terete za organizovanje praćenja i uznemiravanja kineskog umetnika i kritičara vlasti u Pekingu, kao i za pokušaj nezakonitog izvoza osetljive tehnologije. Nakon određivanja kućnog pritvora sa elektronskim nadzorom, Cui i njegov saradnik pobegli su iz Srbije, nakon čega je za njima raspisana poternica. Za razliku od nekih ranijih slučajeva, Cui nije došao u Srbiju da bi se u njoj nastanio, već je uhapšen tokom međunarodne potrage.
Sagovornici Danasa ocenjuju da su novac i interes dve ključne stvari u svim ovim slučajevima.
Advokat Boža Prelević za Danas ističe da Srbija nije jedna od retkih zemalja koja pruža utočište ljudima ili za novac ili iz nekog drugog razloga, ali jeste jedna od njih.
„Jedna od zemalja koja pruža utočište za pare je svakako i Srbija, nažalost. To se radi preko posrednika koji su članovi, naravno, vladajuće stranke, jer to ne možete da uradite preko članova koji nisu članovi vladajuće stranke. Takođe, postoji i inicijativa spolja, o kojoj se ne piše dovoljno”, objašnjava Prelević.
On pita šta se dešava kada međunarodna zajednica sazna da država krije nekoga unutar svojih granica.
“Kada međunarodna zajednica sazna da vi nekog krijete, onda to postaje preskupo za državu, pa ona to može jedno vreme da negira, a onda može, kao što su i ovi postupili posle određenog vremena i rekli: „Okej, ne možemo više da te čuvamo, sad moramo da te izručimo“, i onda su ga, iz nekog dogovora koji opet u sebi podrazumeva neki interes, neku korist, isporučili. A vrlo često ti ljudi koji ovde dolaze, dolaze uz pomoć političkih vlasti iz svojih zemalja”, ističe Prelević.
On objašnjava da postoji više različitih pozicija u kojima država može da bude u ovakvim slučajevima.
„Jedna je pozicija: mi ne znamo da je on kod nas, druga pozicija je: mi znamo da je on kod nas, pa smo u nekoj sudskoj proceduri isporučivanja, koja opet može da traje godinama. A treća je varijanta: sva ta procedura je završena i mi u stvari nemamo više osnova da ga držimo, pa moramo da ga damo, ističe Prelević.
Slično ocenjuje i advokat, član Svetske asocijacije šefova policija Marko Nicović. On smatra da se u ovakvim slučajevima najčešće prepliću politički interesi i finansijska moć, zbog čega pojedini begunci godinama uspevaju da izbegnu izručenje.
„Tu se prepliću uglavnom dva faktora – politički i finansijski. Svaki kriminalac, da bi se krio, treba mu mnogo novca da bi platio logistiku, obezbeđenje i ljude koji će mu omogućiti da se uspešno krije na nekoj teritoriji. U bivšim državama Jugoslavije uvek posebno policija koristi kriminalce za razne kombinacije. To je uobičajena praksa, posebno u zemljama koje imaju dobar bezbednosni sistem, jer Srbija, pošto je dosta izbušena i sa stranim službama, predstavlja idealan prostor za to, objašnjava Nicović.