Samo jedan od niza neobičnih poteza i izjava Donalda Trampa tokom njegovog „maničnog ponedeljka“ bio bi dovoljan da se nađe među najzloglasnijim stvarima koje je neki drugi predsednik ikada učinio.
Do kraja radnog dana, Tramp je napravio još nekoliko koraka ka predsedništvu kakvo je oduvek želeo – predsedništvu neograničene vlasti koja proizilazi iz poteza predsedničke olovke, razaranja tradicionalnih institucija i stvaranja prostora za demagogiju.
Često se čini da je neprekidna kakofonija iz Bele kuće, koja traje 24 sata dnevno, namerno osmišljena tako da oteža javnosti da shvati svaki pojedinačni potez koji bi mogao nepovratno da promeni zemlju i svet, piše u analizi CNN.
Upravo to se dogodilo tokom dana koji je ispunio neke od ključnih ciljeva Trampove baze, ali je istovremeno pomogao da se objasni i pad njegovog rejtinga – što republikance sa zebnjom navodi da razmišljaju o predstojećim izborima za Kongres na polovini predsedničkog mandata.
Sve je počelo kada je jedan od bivših ličnih Trampovih advokata, a sada sudija Apelacionog suda Emil Bove, položio zakletvu još jednom bivšem Trampovom ličnom advokatu, Todu Blanšu, koji je postao državni tužilac SAD.
Ovo je bio Tramp u svom najizrazitijem izdanju. Devet godina nakon što je predsednik tražio od Džejmsa Komija lojalnost — kako je to opisao bivši direktor FBI-ja nakon što je smenjen – jedan od njegovih najodanijih ljudi juče je postavljen na funkciju koju je potvrdio Senat, na sam vrh američkog pravosudnog sistema.
Blanš je bio uz Trampa u nekim od njegovih najmračnijih trenutaka dok se suočavao sa brojnim krivičnim i građanskim optužbama, pre nego što se vratio u Belu kuću.
Neki Trampovi saradnici, poput bivše državne tužiteljke Pem Bondi, posustajali su u pokušajima da dokažu svoju lojalnost. Ali Blanš je svoju odanost već pokazao – što je jedan od razloga zbog kojih kritičari strahuju od njega i pitaju se da li će postati neka vrsta duhovnog naslednika Trampovog makartijevskog advokata Roja Kona.
Dok su zaposleni aplauzom ispraćali Blanša nazad u njegovo ministarstvo, sve više predsednikovih ljudi okupljalo se oko čuvenog Resolute Desk-a. Tramp se spremao da postupi po ideji koju je gajio čak i duže nego što traje njegova želja da Ministarstvo pravde pretvori u svoju privatnu advokatsku kancelariju.
Tramp je potom potpisao izvršnu uredbu čiji je cilj smanjenje broja vakcina koje se daju deci. Istovremeno je izneo novu dozu naučno neutemeljenih tvrdnji, bez osnova tvrdeći da vakcine izazivaju autizam i da su maloj deci ubrizgavane količine vakcina veličine boca gaziranih pića.
U jednom trenutku sugerisao je da bi vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubeole mogla biti „veoma smrtonosna“ – i to u godini kada su SAD zabeležile najveći broj slučajeva malih boginja u više od četvrt veka. Bilo je teško ne prisetiti se njegovih haotičnih konferencija za novinare tokom pandemije kovida 19.
Ipak, najmoćniji američki zvaničnik za javno zdravlje i poznati skeptik prema vakcinama, ministar zdravlja i socijalnih službi Robert F. Kenedi Mlađi, insistirao je: „To je ono što znači nauka zlatnog standarda.“
Nekoliko trenutaka kasnije, još jedna dugogodišnja norma je narušena
Tramp je potvrdio da je nedavno razgovarao sa novim predsednikom Federalnih rezervi Kevinom Voršom, ali je negirao navode Volstrit žurnala da su njih dvojica razgovarala više puta. Predsednik nije ostavio nikakvu sumnju u to da želi da Vorš snizi kamatne stope.
„Da je do njega, bilo bi drugačije, ali on ima odbor“, rekao je Tramp, čime je dodatno doveo u pitanje nezavisnost centralne banke.
Predsednik se takođe oglasio povodom uspeha progresivnih i demokratskih socijalističkih kandidata na unutarstranačkim izborima Demokratske stranke uoči izbora na polovini predsedničkog mandata: „Džihadisti se svuda redom biraju na funkcije.“
Najnovija Trampova zapaljiva izjava o muslimanskim kandidatima izgleda najavljuje žestoko negativnu kampanju na jesen. Nije precizirao na koga je mislio, ali njegova izjava usledila je nedelju dana nakon što je Abdul El-Sajed pobedio na unutarstranačkim izborima Demokratske stranke za Senat u Mičigenu.
Kada je prešao na Iran, predsednik je pokazao kako je nekada složen proces kreiranja američke spoljne politike ustupio mesto željama vrhovnog komandanta, koji je proglasio pobedu u ratu nakon svega nekoliko dana iako je taj rat sada ušao u šesti mesec.
Takođe je tvrdio da je Ormuski moreuz, ključni pomorski prolaz za izvoz nafte koji je praktično pod kontrolom Irana, „sada otvoren“. Kompanija za pomorsku analitiku i veštačku inteligenciju Vindvord saopštila je juče da je u prethodna 24 sata kroz moreuz prošlo svega sedam plovila. Pre rata, tim plovnim putem prolazilo je često više od sto brodova dnevno.
Svi ovi primeri pokazuju kako je Tramp oslabio institucije američke vlasti i iz njih uklonio stručnjake, birokrate i zvaničnike koji ne dele njegov specifičan pogled na svet.
Mnoge Trampove pristalice tvrde da on ispunjava obećanje da će razgraditi korumpiranu administrativnu državu koja je godinama sputavala konzervativne predsednike. Drugi zagovaraju ideju svemoćnog predsedništva i prihvataju pravne teorije prema kojima svaka državna institucija mora da se povinuje viziji šefa izvršne vlasti.
Tramp upravlja svime
Na neki način, vrtlog aktivnosti oko radnog stola u Ovalnoj kancelariji u ponedeljak podseća na strogo centralizovan način donošenja odluka koji je budući predsednik godinama razvijao u kompaniji Tramp organizejšn, gde je on bio jedini izvor autoriteta. Međutim, Trampovi kritičari njegov direktan način upravljanja vide kao ponašanje čoveka koji teži autoritarnoj vlasti i tvrde da je njegovo vođenje zasnovano na intuiciji recept za katastrofu.
Teško je pronaći argument da Trampov pristup donosi rezultate bilo kome izvan njegovog najodanijeg biračkog tela, uprkos njegovoj tvrdnji u intervjuu za Punčboul njuz prošle nedelje da „mnogi ljudi govore da sam jedan od najvećih predsednika ikada“.
Prema nedavnom istraživanju CNN-a i SSRS-a, svega 21 odsto Amerikanaca reklo je da je Trampova vojna akcija u Iranu bila korisna za SAD. Mnogi analitičari smatraju da je uveo SAD u pat-poziciju sa znatno slabijom državom.
Njegova kampanja za preuzimanje kontrole nad Ministarstvom pravde jedna je od njegovih ličnih opsesija – uz program izgradnje spomenika – koje pomažu da se objasni zašto je rekordnih 73 odsto odraslih Amerikanaca u istom istraživanju CNN-a reklo da Tramp ne posvećuje dovoljno pažnje najvažnijim problemima u zemlji.
A prema istraživanju neprofitne organizacije KFF koja se bavi zdravstvenom politikom, čak 81 odsto odraslih Amerikanaca kaže da ima poverenja u to da su MMR vakcine bezbedne za decu. Međutim, manji deo Trampove baze odavno prihvata stavove antivakcinalnog pokreta.
Neki od institucionalista koje Tramp prezire upozorili su sinoć da njegovo sve manje ograničeno predsedništvo predstavlja opasnost.
„Jednostavno je zapanjujuće da ova administracija nastavlja da odgovara na aktuelne epidemije malih boginja i povratak drugih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom tako što se poigrava politikom kada su u pitanju životi dece“, rekao je dr Ričard Beser, predsednik i izvršni direktor Fondacije Robert Vud Džonson i bivši vršilac dužnosti direktora Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Dejvid Akselrod, koji je bio savetnik Baraka Obame, rekao je za CNN da predsednikove reči „mogu poslati vojske u marš i izazvati pad tržišta“. Ali one „takođe mogu ugroziti zdravlje ljudi jer predsednik ima ogroman uticaj. To je zaista, zaista opasno“.
Ali Tramp više nije spreman da sluša. Objašnjavajući svoju politiku o vakcinama, delovalo je kao da je istovremeno sažeo svoj odnos prema neograničenoj moći i izazivao sudbinu.
„Ništa loše ne može da se dogodi zbog onoga što radimo. Ništa loše ne može da se dogodi“, rekao je.