Jedanaest članica Evropske unije, među kojima su Nemačka i Francuska, uputilo je pismo visokoj predstavnici za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaji Kalas, u kome se zalažu da se odluke o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici ubuduće ne usvajaju jednoglasno, već kvalifikovanom većinom, prenosi Politiko.
Prema pravilima EU, sve odluke o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici mora da prihvati svih 27 članica EU, što je svakoj članici omogućavalo da uloži veto na odluku sa kojom se ne slaže. Tu mogućnost najviše je koristio bivši mađarski premijer Viktor Orban.
Nemačka već duže vreme poziva da se pređe na glasanje kvalifikovanom većinom, ali se Francuska, između ostalih država, do sada tome protivila.
„I dalje ćemo težiti konsenzusu gde god je to moguće, ali moramo osigurati da kultura konsenzusa podstiče zajedničku akciju, a ne da je sprečava, jer ćemo u suprotnom imati legitimitet, ali ne i snagu“, navodi se u pismu koje su potpisali ministri spoljnih poslova Austrije, Švedske, Danske, Finske, Belgije, Holandije, Rumunije, Luksemburga, Španije, Francuske i Nemačke,
Potpisnici pisma ohrabruju Kaju Kalas da istraži opcije zasnovane na ugovorima, kako bi se poboljšalo donošenje odluka.
Najčešće korišćena opcija zasnovana na sporazumu je takozvana „Paserela klauzula“, koja omogućava EU da menja pravila donošenja odluka bez izmene bilo kojeg sporazuma — na primer, da omogući glasanje kvalifikovanom većinom o određenim pitanjima spoljne i bezbednosne politike, navodi se u pismu.
Pismo će biti razmatrano ove nedelje, kada se ministri spoljnih poslova okupe u Viklou, u Irskoj, a očekuje se da će se razgovarati i o opcijama za reformu Evropske službe za spoljne poslove.
U pismu, u koje je Politiko imao uvid, navodi se da je jedna od opcija da Kalas bude imenovana za izvršnu potpredsednicu Evropske komisije sa „de fakto“ nadzorom nad službama zaduženim za trgovinu, razvojnu pomoć i odbranu.