Instaliranjem špijunskih softvera na telefone studenata i aktivista počinjen je čitav niz krivičnih dela i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal bi trebalo da reaguje, kaže Andrej Petrovski iz SHARE fondacije, dodajući da ih iz Tužilaštva niko nije kontaktirao, ni povodom ovih navoda, ali ni nekih ranijih.
Podsetimo, SHARE fondacija je utvrdila da je početkom 2026. godine najmanje 14 osoba u Srbiji targetirano različitim vrstama naprednog špijunskog softvera.
Reč je o do sada najmasovnijem dokumentovanom talasu zloupotrebe ovakvog softvera u zemlji.
Mete napada su članovi studentskog pokreta i aktivisti, a targetirani su i narodni poslanik i lokalni odbornik opozicionih stranaka.
Period targetiranja se podudara sa periodom održavanja lokalnih izbora 29. maja 2026. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da su navodi predstavnika studenata „izneti“ bez ijednog dokaza.
Andrej Petrovski iz SHARE fondacije kaže da ovim ne treba da se bavi predsednik države, već Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.
„I u ovom kontekstu, kao i u nekim drugim kontekstima, možemo reći da predsednik nije nadležan da sprovodi krivične istrage, a institucije bi trebalo da se pozabave time da 16 ljudi u javnosti govori da je targetirano najsofisticiranijim špajverom koji danas postoji“, rekao je on.
Kako se saznalo za prisluškivanje?
On objašnjava da Apple prati digitalne pretnje koje se dešavaju na njihovoj infrastrukturi i periodično obaveštava korisnike koji su bili predmet nekog sofisticiranog napada.
„Nećete dobiti ovakav mejl ako vam je neko upao na mejl ili vam je neki nalog hakovan. Međutim, ukoliko je neka država targetirala vas specifično, kao neku vrstu specifično interesantne osobe, i napada vas putem jako sofisticiranog špijunskog softvera, onda Apple obaveštava te korisnike“, kazao je on.
Zato je, navodi, 14. avgusta stigao talas notifikacija.
Petrovski kaže da broj ljudi koji sumnjaju da su targetirani raste, te da su to građani koji su na neki način aktivni u društvu.
Forenzička analiza
SHARE fondaciji nije bio primarni cilj da se bave digitalnom forenzikom, ali da u ovom trenutku imaju kapacitet za to, dodao je.
„Radimo detaljnu forenzičku analizu u saradnji sa Citizen Lab-om i sa Amnesty International. Forenzička analiza zapravo utvrdi takozvane indikatore koji se nalaze na samim uređajima, koji potvrđuju da se radi o određenoj vrsti jako sofisticiranog napada. U jednom slučaju imamo potvrđen Pegasus kao vrstu špijunskog softvera, a drugi uređaji su i dalje u forenzici i očekujemo rezultate“, kazao je on.
Ovakav špijunski softver, ističe, ima mogućnost da u potpunosti kontroliše uređaj.
„Može da pristupi svemu što se na tom uređaju nalazi, svim podacima, fotografijama, porukama… Međutim, može takođe i da ga kontroliše – bez svesti korisnika, on može da pravi skrinšotove ili snima ekran u realnom vremenu. Može da pali i gasi kameru i mikrofon, da postavlja i eksterne podatke, instalira nešto na telefon“, opisao je.
Takav program se instalira tako što se koriste ranjivosti softvera.
„Velike te špijunske kompanije, kao što je NSO grupa u slučaju Pegasusa, iskorišćavaju te ranjivosti. U ovom konkretnom slučaju potvrđenog Pegasusa, aplikacija iMessage je imala neku ranjivost kroz koju je NSO grupa uspela da pošalje poruku na taj uređaj, koju korisnik uopšte nije video, nije ni bio svestan da je prima. Međutim, ta poruka je sadržala kod, koji je instalirao Pegasus na telefon te mete“, objasnio je Petrovski.
Nakon što je telefon zaražen, NSO grupa je imala punu kontrolu nad njim.
Ovo se razlikuje od prethodnih žalbi ljudi, koji tvrde da im je telefon zaražen NoviSpy-om, kada su odvedeni na informativni razgovor, a policija im nakratko oduzela telefon.
Upitan može li se utvrditi ko je zarazio telefone, Petrovski kaže da je to zadatak tužilaštva.
Počinjen čitav niz krivičnih dela
„No, ako stavimo sve ovo u kontekst lokalnih izbora u Srbiji, postavlja se pitanje kako da onda verujemo izbornom procesu? Ako imamo demokratski proces bilo koje vrste u kom određeni politički subjekt špijunira drugog političkog subjekta koji mu je konkurent, onda mi ne možemo da govorimo o demokratskom kontekstu tih izbora“, naveo je on.
U Krivičnom zakoniku postoji krivično delo koje se zove proizvodnja, upotreba i distribucija računarskog virusa, istakao je.
„Spajver je po svojoj prirodi računarski virus, odnosno je softver koji se instalira na uređaj sa ciljem da na neki način utiče na taj uređaj. Da li da briše podatke, prikuplja podatke, dodaje nove podatke… Dakle, kod nas postoji kodifikovano krivično delo proizvodnja i upotreba i distribucija računarskog virusa – i apsolutno je krivično delo. Takođe, postoji krivično delo neovlašćeni pristup zaštićenom računarskom sistemu, a pametni telefon to apsolutno jeste“, rekao je on, zaključujući da je reč o čitavom nizu krivičnih dela.
Njegov komentar o saopštenju BIA, ali i savete kako se zaštiti pogledajte u videu na— n1info.rs