Vlasti u Turskoj uvele su prinudnu upravu u 13 kompanija koje drže oko 80% domaćeg tržišta piletine i uhapsile njihove rukovodioce pod optužbom da su putem šifrovanih aplikacija i tajnih sastanaka mesecima unapred dogovarali cene i namerno izazivali nestašice na tržištu kako bi poskupeli svoju robu. Ovo je jedna od najvećih privrednih afera u Turskoj poslednjih godina, ali ekonomski stručnjaci tvrde da pohlepa nije jedini razlog za probleme u domaćoj živinarskoj industriji, već i „pilićarsko ponašanje“ države, piše mazin Biznis i finansije u letnjem dvobroju
Piše: Zorica Žarković
Prethodnog meseca, odigrala se bitka za tursku trpezu u kojoj je perje letelo na sve strane.
Turske vlasti su 12. juna sprovele masovnu akciju protiv najvećih proizvođača živinskog mesa. Operacija pod koordinacijom Glavnog javnog tužilaštva u Istanbulu obuhvatila je istovremene racije u osam turskih provincija. Policija je privela 29 rukovodilaca i drugih zaposlenih na visokom pozicijama u vodećim kompanijama u sektoru, piše magazin Biznis i finansije.
Tužilaštvo tereti okrivljene „za narušavanje principa slobodnog tržišta, veštačko nameštanje cena i kriminalno organizovanje, s ciljem da ostvare nelegalnu dobit“.
Pored hapšenja, sud je uveo prinudnu upravu u čak 13 najvećih preduzeća.
Ova mera je obuhvatila gigante koji drže oko 80 odsto turskog tržišta piletine, uključujući vodeće kompanije kao što su Banvit, Šenpilič, Erpilič, Keskinoglu, Lezita i Gedik. Prinudni upravnici su dobili zadatak da obezbede javnost poslovanja u tim firmama i spreče njihove rukovodioce da se i nadalje dogovaraju oko cena.
Šifrovane aplikacije za piliće
Ova krivična istraga Ministarstva pravde nadovezala se na odluku turskog Odbora za zaštitu konkurencije (TCA) iz septembra 2025. godine, kada je istih 13 kompanija kažnjeno sa rekordnih 89 miliona dolara zbog nedozvoljene razmene informacija i kršenja pravila za zaštitu konkurencije na tržištu.
Antimonopolska tela su tvrdila da su kompanije formirale klasičan kartel.
Prema navodima nadležnih, direktori ovih 13 preduzeća su putem šifrovanih aplikacija i tajnih sastanaka mesecima unapred dogovarali cenovnike, svesno odlagali primenu popusta i koordinisano smanjivali isporuke velikim trgovinskim lancima kako bi veštački izazvali prividne nestašice i podigli cene.
Kada se ispostavilo da astronomske novčane kazne iz 2025. nisu zaustavile rast cena, Ankara je odlučila da administrativne mere zameni krivičnim progonom za „narušavanje slobodnog tržišta“.
Međutim, nakon oštrih reakcija u industriji i upozorenja ekonomista da bi prinudna uprava mogla da ugrozi investicije i izazove još veći skok cena usled pada proizvodnje, sud u Istanbulu je preinačio svoju odluku.
Polovinom juna, ukinuo je meru prinudne uprave za 11 od 13 kompanija. Sud je dozvolio okrivljenim rukovodiocima da se brane sa slobode i zabranio im je da napuste zemlju, dok se krivična istraga o nameštanju cena nastavlja redovnim putem. U saopštenju turske vlade se naglašava da je cilj ove akcije „isključivo zaštita ekonomskih prava građana i stabilizacija tržišta hrane“.
Živina uzletela nebu pod oblake
Živinsko meso je jedno od najjeftinijih u celom svetu.
Međutim, ova namirnica u Turskoj ima poseban značaj u ishrani, jer većina stanovništva ne jede svinjetinu iz verskih razloga. U celoj zemlji ima svega nekoliko poljoprivrednih gazdinstava koja uzgajaju svinje i to za potrebe hotela i restorana koji nude jela od svinjetine isključivo stranim turistima.
S druge strane, iako je kulinarska tradicija u Turskoj poznata po obrocima od junetine i jagnjetine, ove vrste mesa su postale prilično skupe za prosečno lokalno domaćinstvo.
Trenutno je kilogram junetine i jagnjetine četiri do osam puta skuplji od kilograma piletine u Turskoj.
Međutim, od početka 2026. godine, cene piletine na domaćem tržištu porasle su za 150-250%.
Kilogram pilećeg filea postao je skuplji od mnogih uvoznih delikatesa, što je izazvalo ogroman gnev u javnosti i politički pritisak na tursku vladu koja ionako muku muči da stabilizuje ekonomsku situaciju u zemlji.
Naime, nakon kratkotrajnog ekonomskog opravka, posledice krize na Bliskom istoku ponovo su potkopale privredu i prosečan životni standard. Ukupna finansijska šteta koju je rat u Iranu naneo turskoj privredi procenjuje se na oko 45 do 50 milijardi dolara. Iz zemlje je povučeno najmanje 10 milijardi dolara stranog kapitala, dok je izvoz iz Turske na Bliski istok opao za 37%, na svega 1,5 milijardi dolara.
Pored industrije i poljoprivrede, uveliko su pogođene i usluge, posebno turizam zbog otkazivanja aranžmana. Godišnja stopa inflacije u Turskoj dostigla je skoro 33%, a najveći rast zabeležili su troškovi stanovanja, vode, struje i gasa, te hrane i bezalkoholnih pića čije su cene na godišnjem nivou skočile za skoro 35%.
Pernata invazija na svetsko tržište
U takvoj ekonomskoj situaciji, pokušaji države da „zavede red“ u živinarskoj industriji ne tiču se samo prosečene turske trpeze već i značaja koji ovaj sektor ima za ukupnu privredu.
Prema zvaničnim podacima Turskog instituta za statistiku, zbirna vrednost ove industrije premašuje 14,2 milijarde dolara i čini oko 1% BDP-a, a ukupan godišnji obrt samog sektora živinskog mesa bez proizvodnje jaja, iznosi približno 5,5 milijardi dolara. Dok celokupna poljoprivreda doprinosi sa oko 6,5% turskom BDP-u, živinsko meso i jaja čine 12-15% ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje u zemlji.
Sa godišnjom proizvodnjom od oko 2,6 miliona tona živinskog mesa, uglavnom brojlera, i proizvodnjom jaja od preko 20 milijardi komada, Turska se nalazi među deset najvećih proizvođača ovih namirnica u svetu.
Najmodernije lokalne fabrike nalaze se u okolini Mramornog mora, u Egejskoj regiji i centralnoj Anadoliji, u blizini najvećih autoputeva ili luka. Industrija zapošljava direktno i indirektno oko tri miliona ljudi.
Turska je i među prvih deset izvoznika živinskog mesa u svetu, sa tržištem u preko 100 zemalja i godišnjim prihodima po tom osnovu koji premašuju jednu milijardu dolara. Sve do izbijanja rata u Iranu, turski živinari su najviše izvozili svoje proizvode u Irak, Siriju, Ujedinjeni Arapski Emirate i druge arapske zemlje. Poslednjih godina, ovaj deo izvoza je značajno porastao na tržištima centralne Azije, posebno u Azerbejdžanu, Uzbekistanu i Kazahstanu, a turski proizvođači su preduzeli „pernatu invaziju“ i na afrički kontinent.
Problemi turske piletine su veći od pohlepe
Međutim, ova izvozna mašinerija se u 2026. godini našla na udaru sopstvene države. Kako bi obuzdalo divljanje cena piletine na domaćim rafovima, tursko Ministarstvo trgovine je početkom godine uvelo drakonska ograničenja i kvote na izvoz živinskog mesa.
Ova mera, iako osmišljena da preplavi domaće tržište robom i tako obori cene, nanela je tešku finansijsku štetu kompanijama koje su izgubile milionske ugovore. Paradoksalno, unutrašnje cene uprkos zabrani izvoza nisu značajnije pale, što je za državne organe u Turskoj bio definitivan dokaz da domaća piletina „miriše“ na kartelsko dogovaranje.
Ali, dok država krivicu za drastično poskupljenje pilećeg mesa svaljuje isključivo na proizvođače i „nezajažljivu pohlepu“ vodećih preduzetnika u ovoj industriji, većina ekonomista u Turskoj smatra da je problem znatno složeniji. Stručnjaci upozoravaju da se i država ponaša „pilićarski“, jer se živinari godinama unazad batrgaju između agresivne kontrole cena i dramatičnog rasta ulaznih troškova.
Naime, Turska uvozi 70-80% ključnih sirovina za stočnu hranu, kao što su soja, kukuruz i dodaci ishrani, a najveći potrošač ove hrane je upravo živinarska industrija. Pored toga, Turska je zavisna od uvoza matičnih jata, priplodnog materijala i jednodnevnih pilića. Pošto se sve to plaća u devizama, svaki pad vrednosti turske lire direktno i drastično podiže troškove proizvodnje.
Dodatno, energetski šok izazvan ratom u Iranu, najviše je pogodio male proizvođače koji su počeli masovno da se gase, što su iskoristile najveće kompanije da još više učvrste svoju dominaciju na tržištu.