Predsednički izbori lakši su za homogenizaciju opozicije nego parlamentarni, izjavio je za Insajder programski direktor Demostata Zoran Panović. Gostujući u emisiji “3D – Nova dimenzija dana”, Panović je naveo da bi, ukoliko bi vlast obezbedila većinu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić uzeo premijerski mandat, to bila dobra startna pozicija da se banalizuju predsednički izbori.
“Jer ma koliko vlast koristila sve državne i paradržavne resurse, glavni izvor legitimiteta je ipak u tome što SNS sa svojim koalicionim partnerima ima većinu u skupštini. Ta većina je u suštini institucionalna baza”, kaže Panović.
Upitan o skupu u Užicu nakon koga je usledilo odlaganje okupljanja SNS-a u Novom Sadu, te da li će to biti problem za kampanju vladajuće stranke i pored svih resursa kojima raspolaže, Panović navodi da je očigledno da ova vlast “ne želi da bude deljiva”.
“Znači, da s nekim deli deo vlasti koji nisu njeni lojalni partneri ili poslušnici. Odnosno, ono što je Slobodan Milošević dobio posle lokalnih izbora 1996. godine i velikih demonstracija protiv izborne krađe, a to je Savez slobodnih gradova i opština Srbije. Teško da bi Vučić to dozvolio i teško da bi funkcionisao ovakav sistem vlasti sa nekom sličnom organizacijom”, predočava Panović.
Ističe da je Vučić u svojoj pretkampanji išao na sigurniju opciju, a to su manji prostori, odnosno šatori, narodna muzika, pečenje, rešavanje određenih infrastrukturnih problema, obećanja, dok je veće gradove izbegavao.
“I kad je probao, to nije baš nešto bilo dobro. Mislim da mu Užice nije donelo neki efekat, on je tamo zapravo napravio miting. Nije sada problem doći, ali kakav efekat to ostavlja?”, naveo je Panović, dodajući da su sada primetne tenzije.
SNS okuplja široku koaliciju koja će se zvati “Ujedinjena Srbija”, na kojoj će se naći i radikali Vojisava Šešelja. Na pitanje koliko ponovno ujedinjenje Vučića i Šešelja privlači ili odbija potencijalne glasače, Panović odgovara da je “Vučić uspeo da zaleči raskol u radikalima koji nije bio mali”, za razliku od antiradikalske strane. Takođe smatra da je Šešelj shvatio da je ovakav radikalski model održiv za ovo vreme.
Prema Panovićevim rečima, istraživanja pokazuju da jedna velika opoziciono-studentska lista može da bude konkurentna vlasti na izborima.
„Glavna podela u Srbiji ne ide po ideološkim razlikama“
Panović ocenjuje i da glavna podela u Srbiji ne ide po ideološkim razlikama, već se meri po tome jeste li za ovu vlast ili protiv onoga što ova vlast personifikuje.
“Tu se pre svega misli na sistem vlasti u Srbiji. Tu nekeideološke razlike ne bi trebalo da budu presudne, ali očigledno jesu. Ili su samo dobar izgovor za određena razmimoilaženja druge prirode ili određene intervencije u tom prostoru. Ovde mnogi žele da budu jezičak na vagi. A ako Vučić sa nečim ume, to su jezičci na vagi. To je ipak jedan razrađen sistem vlasti izborne tehnologije, jedan algoritam koji već dugo funkcioniše. I teško je nekim preteranim koordinacijama suprotstaviti se jednom ozbiljnom mehanizmu subordinacije kakav postoji u vlasti. Ili u principu demokratskog centralizma koji vrlo dobro demonstrira predsednik SPS-a Ivica Dačić”, ističe Panović.
Kako kaže, u Srbiji ima i onih koji se nadaju da je sve ovo taktika opozicije, te da će se sve opozicione partije na kraju podržati studente.
“Možda je bolje u zadnji čas podržati studente nego svesno ići da budeš ispod cenzusa. To sve zavisi, videćemo. Istraživanja javnog mnjenja su kao vremenska prognoza. Iako se vremenska prognoza zasniva na nekim naučnim parametrima, ipak je samo prognoza. I istraživanja su takođe deo političkog i izbornog folklora. I ona utiču ili ne utiču na određeno raspoloženje javnog mnjenja. U tom smislu je vrlo rizično izlaziti sa rezultatima, zato što istraživanja u atmosferi gde nemate dovoljno fer izbore i prisustvo velike izborne patologije, daju drugačije rezultate. Mi kada radimo istraživanja u Demostatu, a verovatno i većina onih koji se time bave, ne možemo da kalkulišemo izbornu patologiju. Jer, otkud znamo da li će neko da ukrade i koliko na nekom mestu. Ali možda neko radi istraživanja kojima to može da kalkuliše. To je sve jedan vrlo složen proces”, ukazuje Panović.
Upitan o tome šta birače očekuje u narednom periodu, Panović odgovara da prvo treba da se utvrdi ko će biti akteri na izborima.
“Pretpostavljaju se, ali još nemamo do kraja definisane aktere. Jer kada se rade istraživanja, meri se nešto hipotetički ili percepcije nečega. Studentska lista ima ubedljivi najviši rejting u ovom antirežimskom delu Srbije, ali i dalje se ne zna ko čini tu listu. Tako da ćemo da vidimo do kraja kako će da se posloži ostatak opozicije. Drugo, biračko telo nije neiscrpan resurs – mnogi će jedni od drugih uzimati. To je takođe jako bitno”, ocenjuje on.
Prema njegovoj oceni, ni takozvana desnica očigledno ne uspeva da se ujedini.
“Iako deo nje sebe smatra da autentičnom desnicom, ja ne vidim da postoji autentičnija desnica od Vučićeve, kao i levica autentičnija od Vučićeve. Ovde bi jedna autentična levica u Srbiji bila ona koja je prozapadno-demokratska. A prozapadno-demokratska desnica u Srbiji je najdeficitarnija roba na političkom tržištu. Imali smo 90-ih SPO, koja je bila velika partija desnice, ali prozapadna. Sada takvu nemamo”, navodi Panović.
Naša kompletna desnica je, kaže, manje-više orijentisana protiv Evropske unije i proputinovska.
Naposletku, Panović zaključuje da istraživanja javnog mnjenja ne treba mistifikovati.
“Meni je jedan visoko pozicionirani funkcioner Socijalističke partije Srbije rekao za ‘90. godine: ‘I mi smo radili istraživanja i razne varijable, ali na kraju nam je suštinsko bilo jedno pitanje – koliko građana Srbije veruje Dnevniku u pola osam na RTS-a?. Dok je 50 plus, mi smo bili sigurni’. Dakle, ne treba ni stvari mistifikovati”, zaključuje Panović.
POGLEDAJTE VIDEO NA — insajder.net