NEBESKI NAROD PLAČE I LJUBI RUKU.
„Reditelj čuvenog filma „Karađorđeva smrt“ iz 1983. godine, Đorđe Kadijević, ovako prepričava događaj koji nikada neće zaboraviti:
„Snimali smo ceo film na autentičnim lokacijama. U Radovanjskom lugu smo rekonstruisali kolibu u kojoj se Vožd Karađorđe skrivao 1817. po povratku u Srbiju.
Kada je došlo vreme za tu scenu, još smo bili u hotelu u Smederevskoj Palanci. Glavni glumac, Marko Nikolić, bio je vidno uzbuđen — patio je od velike treme. Primetio sam da je u posebnom psihološkom stanju. Da bih ga smirio, porazgovarao sam s njim drugarski, toplo, i pozvao ga da do lokacije pođemo zajedno u mom ‘mercedesu’. Nije išao s ostalim glumcima u kombiju — pošao je kao Vožd, gospodski.
Kad smo stigli u Radovanjski lug, dočekalo nas je nešto što nismo očekivali. Seljaci iz okoline u velikom broju došli su da gledaju snimanje. Stotine ljudi. Bukvalno su zakrčili ceo prostor, pa smo morali da zovemo miliciju iz Palanke da obezbedi scenu.
A onda — nešto što ni u najdubljoj mašti nisam mogao da zamislim.
Marko, obučen kao Karađorđe, izlazi iz kola zajedno sa mnom. Krećemo ka setu. Narod ga ugleda, i u trenutku nasta potpuna tišina. A onda… ljudi prilaze, jedan po jedan, i počinju da mu ljube ruku.
Kao Voždu.
Ta ljubav naroda… To poštovanje prema Karađorđu… To je bio najdublji, najdragoceniji trenutak u mom čitavom filmskom životu.
Marko plače. Ja plačem. Seljaci plaču. Ceo set plače.
Takvu scenu, takav dodir između naroda i njegove istorijske svesti, nikada više nisam doživeo. A snimio sam dvadesetak filmova i četiri televizijske serije.
To je mogla da rodi samo duša ovog naroda. Samo on. Samo tada. I nikad više.“, podsetio nas je naš legendarni novinar Mile Perić na reči Đorđa Kadijevića .