„Drage kolege, mladi pravnici. Upamtite od danas, pa za ceo život da je država monopol nasilja i da vlada strahom koji seje preko vojske, policije, tužilaštva, ali često i sudova.
Zbog toga ćete kao pravnici morati celog života da budete u sukobu sa državom braneći narod od zle vlasti, jer je svaka vlast zla i opaka“ podsetio nas je na reči velikog profesora Radomira Lukića, otac Nenad Ilić.
Nisam studirao Pravni fakultet. Studirao sam neke druge fakultete. Ali ove reči velikog profesora Radomira Lukića, hrabro izrečene u vreme vladavine komunizma, urezale su mi se u pamćenje kad sam ih prvi put čuo.
Otkad sam odrastao mislim da se kritički otpor prema vlastima podrazumeva. Pogotovo za obrazovane ljude. Da vlast i kad je najbolja treba je držati pod reflektorima kritike da se ne pokvari. A kad se već pokvari do ove mere koju sad vidimo, potpuno mi je čudo da neko ko sebe smatra intelektualcem, obrazovanim čovekom, normalnim čovekom pre svega, između ostalih i neki moji bivši prijatelji, misli ne samo da vlast ne treba kritikovati, nego i da je treba podržavati u njenom štetnom činjenju.
Ako treba da biram da li se tu radi o pokvarenosti ili o bolesti, biram bolest. Tako mi je lakše da razumem.